1808: Са почетком рада Доситејеве Велике школе, чију традицију баштини Универзитет у Београду, а касније се надовезује на рад Лицеја, почела, на Великој школи, настава из предмета Статистика савремене Србије и Географично-статистична историја Мађарске, Русије, Енглеске, Француске, Пољске, Аустрије и Турске, евидентно економско-статистичких садржаја.
1838: Почела настава из предмета Штатистика, на Лицеју.
1845: Почела настава из предмета Народна економија, на Лицеју.
1848: Почела настава из предмета Политическа и народна економија, финансије и трговина, на Лицеју.
1851: Први уџбеник, Државна економија, на Лицеју.
1853: Континуитет наставе из предмета Статистика, Политичка рачуница, Наука о трговини.
1855: Континуитет наставе из предмета Финансије, Статистика, Наука трговине.
1937: Оснивање Економско-комерцијалне високе школе (ЕКВШ). До тада су се предмети из економије и пословања изучавали у програмима Правног факултета. Две године касније ЕКВШ је овлашћена да даје докторат наука.
1947: ЕКВШ се трансформише у Економски факултет и улази у састав Универзитета у Београду.
1952: Oснован Институт за економска истраживања на Факултету. Економски факултет добија нову зграду у којој се налази и данас.
1953: Основана прва канцеларија АIESEC у земљи, на Економском факултету у Београду, чиме почиње процес међународне размене студената.
1955: Објављен први број часописа Економски анали.
1966: Нови наставни план са пет смерова: Економска политика и планирање, Статистика и кибернетика, Економика и организација, Финансијско рачуноводствo и Спољнa трговинa.
1974: Оснивање Научно-истраживачког центра Економског факултета (НИЦЕФ). Одбрањена 200-та докторска дисертација на Економском факултету.
1976: Нови наставни план са три одсека: Општа економија, Економика предузећа, Статистика и кибернетика.
1977: Уведена једносеместрална настава на већини предмета Уведени први стандарди оптерећења студената (према часовима наставе недељно).
1980: Оснивање Електронског рачунског центра Факултета и набавка првог рачунара (Honeywell-6/43) са 4 терминала.
1984: Одбрањена 1000-та магистарска теза на Економском факултету.
1985: Почетак сарадње Економског факултета и School of Business, New York State University at Albany; одржана прва заједничка конференција: Comparative Menagement Systems.
1987: Нови наставни план са седам усмерења: Општа економија, Маркетинг, Пословне финансије и рачуноводство, Спољна и унутрашња трговина, Финансије, банкарство и осигурање, Туризам и Економска статистика и информатика.
1990: Први ТЕМПУС пројекат који координира Економски факултет.
1994: Поред магистарских, уводе се једногодишњи специјалистички последипломски курсеви.
1997: Факултет добија свој домен на Интернету: www.ekof.bg.ac.yu
2001: Рад на изради нових наставних силабуса за све предмете. Обнавља се анкетирање студената као део система евалуације. Основан Центар за међународне студије и сарадњу.
2002: Први међународни последипломски специјалистички курс из области финансија.
2003: Уведене студије на даљину. Научно-наставно веће доноси одлуку о прихватању Европског система преноса бодова (ЕСПБ/ECTS), уз одговарајуће усклађивање наставних планова и програма. Темељно реорганизоване службе факултета, систем оцењивања и евидентирања оцена. Факултет је домаћин Друге међународне конференције ASECU (Association of Southeast European Economic Universities). Организован међународни последипломски мастер програм у сарадњи са HEC (Hautes études commerciales) из Париза.
2004: Факултет је домаћин међународне конференције EACES (European Association for Comparative Economic Studies).
2006: Магистарски курсеви трансформисани у једногодишње мастер програме (60 ЕСПБ/ЕСТS). Први избори за Студентски парламент Економског факултета. Економски анали добијају прву међународну редакцију. Организован међународни мастер програм у сарадњи са Универзитетом у Ници (ТЕМПУС). Отворена нова читаоница.
2007: Отворена нова сала за видео конференције Међународна научна конференција: Савремени изазови економске теорије и праксе. Акредитација Факултета као научно-истраживачке институције.
2008: Увођење нових програма на докторским студијама: Економија, Менаџмент и Статистика; уписана прва генерација студената на докторске студије. Ревизија мастер програма: 8 програма на српском, 2 на енглеском и 1 на француском језику. Факултет добио прве пројекте у оквиру 7. Оквирног програма ЕУ.
2009: Акредитација Факултета као високошколске институције у области економије.
2010: Основан први MBA-Master of Business Administration програм у сарадњи са Texas A&M University-Commerce.
2011: Основан још један часопис Економског факултета: Економске идеје и пракса, објављен први број часописа.
2013: Факултет добио статус сталног центра за UNCTAD-ове обуке у области међународне трговинске политике. Организована Летња школа International Summer University South Eastern Europe. Почео да излази часопис English for Specific Purposes (ESP Today) уз подршку Факултета.
2014: Акредитован први студијски програм основних академских студија у трогодишњем трајању, реформисани студијски програми мастер студија и програми докторских студија. Факултет постао члан мреже УН која окупља државне универзитете из 54 земље света. Факултет приступио мрежи CESNEET.
2015: Студијски програм основних студија добио ACCA акредитацију. Факултет добио прве пројекте из Програмског оквира Хоризонт 2020 и Еразмус+. Основан Центар за сарадњу са привредом.
2016: Успостављена сарадња са Универзитетом у Лондону. Формиран Алумни клуб Економског факултета.
2017: Обележено 80 година од оснивања Економског факултета. Отворен Start-up центар. Почела реализација наставе на студијском програму основних студија, Economics and Finance, у сарадњи са Универзитетом у Лондону, чији је носилац Лондонска школа економије (ЛСЕ), који студентима обезбеђује двоструку диплому.
2018: Факултет примљен у чланство EFMD (European Foundation for Management Development) глобалне мреже факултета из области пословног управљања.
2019: Почела са радом Летња школа Економског факултета (Belgrade Summer School). Изабран Савет послодаваца. Донете одлуке о акредитацији 17 студијских програма (2 програма основних студија, 14 програма мастер студија – укључујући четири програма на енглеском језику, и један програм докторских студија; четворогодишњи студијски програм основних студија је обогаћен са три нова модула: Економија и финансије, Пословна информатика и Пословна анализа и консалтинг).
2020: Почиње настава на још једном студијском програму основних студија, Business and Management, по програму Универзитета у Лондону, чији је носилац Лондонска школа економије. Прва генерација студената студијског програма Economics and Finance стиче дипломе.