Семинари катедри

UNIVERZITET U BEOGRADU
EKONOMSKI FAKULTET
KATEDRA ZA STATISTIKU I MATEMATIKU
KAMENIČKA 6, 11000 BEOGRAD

SEMINAR ZA KVANTITATIVNU ANALIZU

UTORAK, 04. JUN 2024. GODINE U 13:30, SALA 603

 Lazar Petrović, student doktorskih studija na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

“POREĐENJE PERFORMANSI PARAMETARSKIH I NEPARAMETARSKIH TESTOVA MULTIKOLINEARNOSTI KOD FAKTORSKIH MODELA“

Rezime: Provera postojanja linearne veze između objašnjavajućih promenljivih je esencijalan predkorak u ekonometrijskoj analizi. U ovom radu se analiziraju tri različite metode za ispitivanje postajanja multikolinearnosti između nezaivsinih promenljivih. Konkretno, međusobno porede se performanse jednog parametarskog testa – Pirsonovog testa korelacije – i dva neparametarska testa: Spirmenovog testa korelacije ranga i Kendalovog Tau-be testa. Sagledavaju se opšte prednosti i nedostaci sva tri testa pri čemu se posebno obraća pažnja na ponašanje, tačnije performanse, svakog od testova na određenim raspodelama podataka nad kojima se regresija sprovodi, kao i razlike u performansama pri različitim veličinama uzorka. Posebno se ističe značaj neparametarskih testova u testiranju postojanja multikolineranosti kod Karhartovog četvorofaktorskog modela za kriptovalute. Primenjivanjem Karhartovog četvorofaktorskog modela na prinosima kriptovaluta se ispituju oblici izvora sistemskog rizika u kriptovalutama, pri čemu ovaj model nalaže da su to sledeća četiri oblika: Tržišni faktor, Faktor veličine, Vrednosti faktor i Momentum faktor. Kako bismo bili sigurni da je Karhartov model primenljiv na prinosima kriptovaluta neophodno je da prethodno ispitamo moguće postojanje multikolinearnosti. Pokazuje se da kada se radi o malim uzorcima (n<30)  i kada ne postoji nužno normalna raspodela prinosa, a posebno kada su to obični prinosi, a ne logaritamski, da neparametarski testovi pokazuju mnogo realniju sliku od Pirsonovog parametarskog testa korelacije.

Beograd, 03.06.2024. godine

Sekretar Seminara za kvantitativnu analizu

dr Ivana Ivković, docent

Rukovodilac Seminara za kvantitativnu analizu

Prof. dr Vesna Rajić

Katedra za statistiku i matematiku
Seminar za kvantitativnu analizu

Poštovane koleginice i kolege, 

Pozivamo vas na Seminar za kvantitativnu analizu koji će biti održan u utorak 21.05.2024. godine u 13:30 u sali 603 na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Predavanje “Repo stope kao reperne kamatne stope: testiranje hipoteze o ročnoj strukturi kamatnih stopa“ održaće Sanja Nenadović, student doktorskih studija na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Rezime: Predmet ovog rada jeste razmatranje uloge repo tržišta i kvaliteta repo stopa u formiranju repernih kamatnih stopa koje bi se koristile za procenu vrednosti finansijkih instrumenata i derivata, kao i novčanih tokova kod ugovora sa promenljivim kamatnim stopama. Neobezbeđena tržišta novca nose sa sobom izvestan nivo rizika, pa se postavlja pitanje da li postojeće reperne kamatne stope na novčanom tržištu, koje predstavljaju promenljive stope u depozitima, treba zameniti nekom od repo stopa ili stopama drugih obezbeđenih međubankarskih depozita. Reperne kamatne stope na tržištu novca igraju važnu ulogu u monetarnoj politici. Operacijama na kratkoročnom tržištu novca Centralne banke nastoje da utiču na kamatne stope sa dugim rokovima dospeća. Jedna od najpoznatijih teorija koja razmatra pitanje veze između kratkoročnih i dugoročnih kamatnih stopa jeste hipoteza očekivanja o ročnoj strukturi kamatnih stopa. U radu se ova hipoteza testira na primeru dnevnih podataka prekonoćnih kamatnih stopa koje se odnose na obezbeđene međubankarske pozajmice. Korišćena su dva uzorka, a terminske premije su procenjene kako za kratak rok (do godinu dana, koristeći LIBOR kamatne stope), tako i za dugi rok dospeća (od dve do deset godina, koristeći ICE svop kamatne stope). Hipoteza je testirana primenom dva ekonometrijska testa koje su predložili Campbell & Shiller (1991). Prvim testom se proverava veza između dugoročne promene prekonoćne stope na obezbeđene pozajmice i terminskih premija za različita dospeća. Drugim testom se proverava veza između kratkoročne promene dugoročnih stopa sa neobezbeđenog tržišta i terminskih premija. Primenom oba testa zajedno utvrđuje se koliko su prekonoćne kamatne stope na obezbeđene međubankarske pozajmice dobri prediktori dugoročnih kamatnih stopa. Testovi su primenjeni i na prekonoćne kamatne stope međubankarskih pozajmica koje nisu obezbeđene kako bi se dobila bolja uporedna slika. Rezultati pokazuju da su kamatne stope na depozite pokrivene kolateralima dobri pokazatelji repernih kamatnih stopa, a u nekim slučajevima čak i precizniji prediktori dugoročnih kamatnih stopa.

S poštovanjem,

Sekretar Seminara
dr Ivana Ivković, docent

Rukovodilac Seminara
Prof. dr Vesna Rajić

Beograd, 29.04.2024.

Katedra za statistiku i matematiku
Seminar za kvantitativnu analizu

Poštovane koleginice i kolege,

Pozivamo vas na Seminar za kvantitativnu analizu koji će biti održan u četvrtak 16.05.2024. godine u 15:30 u Profesorskoj sali na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Predavanje “Education and economic growth: an empirical analysis of nonlinearities“ održaće Estefania Mourelle Espasandin (ORCID: 0000-0002-7420-9830, www.researchgate.net/profile/Estefania-Mourelle), profesor sa Univerziteta u Korunji 

Rezime: Might a country’s economic growth performance differ depending on the evolution of its human capital? The authors consider education as a channel for human capital improvement and then, for economic growth. They hypothesize the existence of a threshold for education, after which point the characteristics of economic growth change. In order to address this question, they resort to Smooth Transition specifications.

Their empirical analysis for Spain points to the existence of nonlinearities in the relationship between education and economic growth at country level, for both secondary and tertiary education. In addition, since different patterns emerge in different regions, a regional analysis for a number of representative Spanish regions is provided. The results show that both secondary and tertiary education matter for economic growth and that nonlinearities in this relationship should be taken into account.

S poštovanjem,

Sekretar Seminara
dr Ivana Ivković, docent

Rukovodilac Seminara
Prof. dr Vesna Rajić

Beograd, 29.04.2024.

UNIVERZITET U BEOGRADU
EKONOMSKI FAKULTET
KATEDRA ZA STATISTIKU I MATEMATIKU
KAMENIČKA 6, 11000 BEOGRAD

SEMINAR ZA KVANTITATIVNU ANALIZU

UTORAK, 27. FEBRUAR 2024. GODINE U 13:30, PROFESORSKA SALA

 Dragana Paunović Radulović, student doktorskih studija na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu  

“EVALUACIJA PROJEKCIJA STANOVNIŠTVA SRBIJE 2011-2041. NAKON REZULTATA POPISA 2022. GODINE“

Rezime: Nakon Popisa stanovništva 2022. godine moguće je sačiniti evaluaciju zvaničnih projekcija stanovništva Srbije sastavljenih na osnovu podataka iz Popisa 2011. godine i drugih tada dostupnih izvora informacija. Cilj ovog rada je ocenjivanje tačnosti projekcija u prvoj dekadi projekcionog perioda. Prema rezultatima Popisa, broj stanovnika u Srbiji je 6.647.003 u 2022. godini što je oko 2,3% (za oko 154.000 stanovnika) ispod projektovanih vrednosti za tu godinu, prema najpribližnijoj varijanti projekcija – konstantnoj varijanti. U radu se dalje diskutuje ova razlika u projektovanim i realizovanim vrednostima za 2022. godinu u terminima projektovanih i realizovanih vrednosti fertiliteta, mortaliteta i migracionog salda. Poredeći hipoteze o stopi ukupnog fertliteta, za prvu dekadu projekcionog perioda, sa realizovanim nivoom fertiliteta na godišnjem nivou, na osnovu podataka iz redovnih istraživanja RZS-a, ne postoje bitna odstupanja. Izuzetak je u slučaju predviđanja fertiliteta za Region Južne i Istočne Srbije, gde je vrednost stope ukupnog fertiliteta prema projekcijama nešto viša od ostvarenog nivoa fertiliteta. Najveća odstupanja u smislu manjeg feriliteta, možemo okarakterisati kao efekat delovanja pandemije COVID-19. Dodatno, i značajnije, u periodu pandemije korona virusa COVID-19, došlo je do pada očekivanog trajanja života za skoro dve godine, što je bilo nemoguće predvideti u momentu izrade projekcija. Ako zbirno sagledamo razlike u projektovanim i realizovanim vrednostima mortaliteta i nataliteta, možemo videti da je negativni uticaj pandemije nedovoljan da objasni razliku u projektovanim i realizovanim vrednostima broja stanovnika 2022. godine. To ukazuje na to da razloge za dodatno odstupanje projektovanih vrednosti od realizovanih pripisujemo procenama migracionih kretanja. Treba imati u vidu da, usled nedostataka podataka o spoljnim migracijama upravo ovu komponentu promene broja stanovnika je najteže proceniti. Pretpostavke su se oslanjale na pozitivan migracioni bilans u Beogradskom regionu koji je nadomestio negativne vrednosti u ostalim regionima u periodu 2011-2016. Nakon toga je predviđeno da će se ublažiti negativni trendovi sa tendencijom da se u 2021. godini izjednači broj imigranata (očekivanih iz zemalja iz okruženja, ali i iz Azije i Afrike) i broj naših emigranata. Za razliku od te optimistične pretpostavke, primenom popisno-vitalne metode nakon Popisa 2022. godine, zaključak je da je spoljna migracija u periodu od 2011. do 2021. bila negativna.

Beograd, 26.02.2024. godine

Sekretar Seminara za kvantitativnu analizu
dr Ivana Ivković, docent

Rukovodilac Seminara za kvantitativnu analizu
Prof. dr Vesna Rajić

UNIVERZITET U BEOGRADU
EKONOMSKI FAKULTET
KATEDRA ZA STATISTIKU I MATEMATIKU
KAMENIČKA 6, 11000 BEOGRAD

SEMINAR ZA KVANTITATIVNU ANALIZU

UTORAK, 14. NOVEMBAR 2023. GODINE U 10:30, PROFESORSKA SALA 

Nikola Kosanović, student doktorskih studija na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 

“SISTEMSKI RIZIK U BANKARSKOM SEKTORU SRBIJE“

Rezime: Cilj rada je sagledavanje sistemskog rizika u bankarskom sektoru Republike Srbije. Predmet analize su banke koje imaju tržišno učešće od najmanje 5%. Svetska finansijska kriza 2007–2009 pokazala je da preuzimanje individualnih rizika može da dovede do rasta sistemskog rizika, koji se najčešće definiše kao rizik otežanog funkcionisanja finansijskog sistema. Ovaj rizik može imati ogromne posledice čak i na zdrave finansijske institucije usled prelivanja rizika kroz kompleksnu mrežu finansijskih institucija. Iz tog razloga neophodno je proceniti povezanost repnih delova raspodela prinosa finansijskih institucija kao mere sistemskog rizika. Mera ove povezanosti je DCoVaR. Rezultat istraživanja se ogleda u rangiranju pojedinačnih banaka prema individualnom doprinosu ukupnom sistemskom riziku. U radu je utvrđeno da ne postoji direktna veza između VaR i DCoVaR u bankarskom sektoru Republike Srbije.

Beograd, 13.11.2023. godine

Sekretar Seminara za kvantitativnu analizu

dr Ivana Ivković, docent

Rukovodilac Seminara za kvantitativnu analizu

Prof. dr Vesna Rajić

UNIVERZITET U BEOGRADU
EKONOMSKI FAKULTET
KATEDRA ZA STATISTIKU I MATEMATIKU
KAMENIČKA 6, 11000 BEOGRAD

SEMINAR ZA KVANTITATIVNU ANALIZU

SREDA, 25. OKTOBAR 2023. GODINE U 12:00, PROFESORSKA SALA

OBELEŽAVANJE STO GODINA OD ROĐENJA PROF. DR BRANISLAVA IVANOVIĆA

Ovim povodom prisutnima će se obratiti: prof. dr Žaklina Stojanović, dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Branislav Boričić, prorektor za nauku Univerziteta u Beogradu i prof. dr Zorica Mladenović, šef Katedre za statistiku i matematiku Ekonomskog fakulteta. O naučno istraživačkom radu profesora Ivanovića govoriće prof. dr Srđan Bogosavljević.

Profesor Branislav Ivanović je rođen 1923. godine u Šapcu. Diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Doktorske studije završio je u Parizu na Sorboni, gde je 1954. godine doktorirao iz oblasti diskriminacione analize pod mentorstvom profesora Georges Darmois. Od 1954. bio je savetnik instituta za statistiku, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, rukovodilac poslediplomskih studija i savetnik  Instituta ekonomskih nauka. Bio je i gostujući profesor na univerzitetima u Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu i Novom Sadu. Formirao je smer za Statistiku na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i uveo nastavu iz predmeta Matematička statistika. Izvodio je nastavu iz sledećih predmeta: Matematika za ekonomiste, Teorijska statistika, Matematička statistika, Teorija verovatnoće, Stohastički procesi, Diskriminaciona analiza, Teorija klasifikacije.

Bio je jedan od osnivača Jugoslovenskog statističkog društva, organizator mnogih savetovanja i dugogodišnji urednik “Statističke revije”.  Kao visoki zvaničnik Organizacije Ujedinjenih nacija bio je direktor u Nacionalnom institutu za statistiku i primenjenu ekonomiju u Rabatu (Maroko), šef Centra Ujedinjenih nacija za statistiku svetske trgovine i pomoćnik direktora Zavoda za statistiku Ujedinjenih Nacija u Njujorku i šef statističke službe UNCTAD-a u Ženevi. Profesor Ivanović je objavio oko 150 naučnih radova od kojih su mnogi objavljeni u inostranstvu. Napisao je sedam knjiga: Temelji matematičke statistike (1959), Teorija korelacija sa aplikacijama u ekonomskim istraživanjima (1959), Diskriminatorna analiza (1963), Matematika za ekonomiste (1962), Teorijska statistika (1966), Teorija verovatnoće (1977), Teorija klasifikacije (1977).

Profesoru Ivanoviću je 1984. godine dodeljena prva nagrada „Laureat“ od strane Statističkog društva Pariza. Bio je počasni član Društva aktuara Jugoslavije; član Međunarodnog instituta za statistiku; član Bernulijevog društva za matematičku statistiku i verovatnoću; član Statističkog društva Pariza i Francuske; član Akademije poslovne škole BSL S.A. u Lozani, član Saveta Međunarodne federacije društava za klasifikaciju. Bio je izuzetan naučnik, vrstan pedagog, plemenit čovek. Njegovi naučni radovi ostaju kao zadužbina svim budućim generacijama.

Beograd, 11.10.2023. godine

Sekretar Seminara za kvantitativnu analizu
dr Ivana Ivković, docent

Rukovodilac Seminara za kvantitativnu analizu
Prof. dr Vesna Rajić

UNIVERZITET U BEOGRADU
EKONOMSKI FAKULTET
KATEDRA ZA STATISTIKU I MATEMATIKU
KAMENIČKA 6, 11000 BEOGRAD

SEMINAR ZA KVANTITATIVNU ANALIZU

UTORAK, 19. SEPTEMBAR 2023. GODINE U 13:30, PROFESORSKA SALA 

Ivana Poljak, student doktorskih studija na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 

“MATERIJALNA I SOCIJALNA USKRAĆENOST STARIJE POPULACIJE U SRBIJI“

Rezime: Starenje populacije predstavlja jedan od najvećih izazova 21. veka, a Srbija pripada kategoriji najstarijih zemalja na svetu. Ovo istraživanje je imalo za cilj da odredi stopu materijalne i socijalne ranjivosti starije populacije kroz stopu izrazite materijalne i socijalne deprivacije, indikator koji je usvojen 2021. godine za ciljeve Evropa 2030 i koji čini deo stope rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti (AROPE). Prvi deo analize je uključio detaljnu analizu svih 13 indikatora uskraćenosti (prema polu, odabranim starosnim grupama, tipovima domaćinstva i u odnosu na stopu rizika siromaštva), a drugi deo je obuhvatio testiranje nezavisnosti upotrebom tabela kontigencije, kako bi se ispitalo da li postoji veza između 13 indikatora i godina starosti, rizika siromaštva, pola i tipa domaćinstva. Rezultati ovog istraživanja pokazuju da materijalna i socijalna deprivacija rastu sa godinama, da postoji veza između materijalne i socijalne uskraćenosti i monetarnog siromaštva, da su starije žene ranjivije, kao i osobe koje žive u jednočlanim domaćinstvima.

Beograd, 08.09.2023. godine

Sekretar Seminara za kvantitativnu analizu

dr Ivana Ivković, docent

Rukovodilac Seminara za kvantitativnu analizu

Prof. dr Vesna Rajić

UNIVERZITET U BEOGRADU
EKONOMSKI FAKULTET
KATEDRA ZA STATISTIKU I MATEMATIKU
KAMENIČKA 6, 11000 BEOGRAD

SEMINAR ZA KVANTITATIVNU ANALIZU

UTORAK, 20. JUN 2023. GODINE U 13:30, PROFESORSKA SALA

Milo Ivančević, student doktorskih studija na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

“ANALIZA PRINOSA ZELENIH OBVEZNICA U RAZLIČITIM EKONOMSKIM REŽIMIMA: VISOKIH I NISKIH KAMATNIH STOPA“

Rezime: Finansijska tržišta igraju ključnu ulogu u oblikovanju investicionih odluka i alokaciji kapitala. U poslednjih nekoliko godina, zelene obveznice su se pojavile kao bitan finansijski instrument, privlačeći značajnu pažnju kao način finansiranja ekološki održivih projekata. Ovo istraživanje ima za cilj da ispita da li postoji statistički značajna razlika u prinosima zelenih i konvencionalnih obveznica na međunarodnim tržištima u dva različita stadijuma ekonomskog ciklusa, tj. u režimu niskih i visokih kamatnih stopa.

Istraživanje će biti odrađeno na osnovu metode uparivanja obveznica istih karakteristika, sem u jednom segmentu, da li je obveznica zelena ili ne. Ovim metodom, istraživanje će kontrolisati ključne faktore koji mogu da utiču na cijenu (prinos) obveznica, kao što su kreditni kvalitet izdavaoca, dospijeće, kategorije i vrste hartija, i ostale karakteristike. Nakon toga, adekvatni modeli panel podataka će biti korišćeni, kako bi se dobili koeficijenti za detaljniju analizu prinosa različitih obveznica u dva ekonomska režima. Rezultati istraživanja koji se očekuju jeste da postoji niži prinos zelenih obveznica u odnosu na konvencionalne obveznice, usljed niže percepcije rizika koji se povezuju sa ekološki prihvatljivim projektima. U režimu niskih kamatnih stopa, istraživanje predviđa da bi razlika između prinosa zelenih i konvencionalnih obveznica mogla biti manja. Takvo očekivanje se bazira na motiv investitora da smanje gubitke ili ostvare makar minimalnu pozitivnu zaradu u periodu koji nije naklonjen investitorima. Sa druge strane, u režimu visokih kamatnih stopa, pretpostavlja se da bi razlika između prinosa zelenih i konvencionalnih obveznica mogla biti veća. Naime, u periodu visokih prinosa, oni su u prilici da se odreknu dijela profita zarad finansiranja ekološko održivih projekata, na taj način signalizirajući i svoju zelenu orijentaciju, što dovodi do veće tražnje, a samim tim i većih cijena (odnosno nižih prinosa) zelenih obveznica.

Rezultati ovog istraživanja će doprineti uvećanju korpusa znanja o zelenim obveznicama, njihovim performansama i profilu rizika u različitim ekonomskim uslovima. Krajnji cilj istraživanja je da osvijetli potencijalne implikacije ekonomskih ciklusa na relativne prinose zelenih obveznica, omogućavajući donošenje informisanih odluka o investiranju u kontekstu održivih finansija.

master ekonomije Emilija Maksimović, asistent na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

“OGRANIČENJA NA PARAMETRE VAR MODELA“

Rezime: Vektorski autoregresioni (VAR) modeli predstavljaju jedan od najzastupljenijih metoda u analizi višedimenzionih vremenskih serija. Ovi modeli omogućavaju sagledavanje dinamike složenih makroekonomskih odnosa kroz formiranje funkcije impulsnog odziva i dekompoziciju varijanse greške predviđanja. U empirijskim istraživanjima dominantno korišćena je strukturna forma VAR modela koja podrazumeva direktno uključivanje tekućih uticaja promenljivih u jednačine VAR modela. Osnovni cilj primene strukturnih VAR model jeste da se obezbedi pojedinačna identifikacija šokova od interesa kako bi se omogućila dalja analiza u pogledu njihovih uticaja na makroekonomske promenljive. Ključni problem u SVAR analizi je identifikacioni problem i on se odnosi na ocenu parametara modela, odnosno broj parametara koje je potrebno oceniti u SVAR modelu prevazilazi broj ocenjenih parametara u redukovanoj formi VAR modela. Rešenje ovog problem zasniva se na uvođenju dodatnih ograničenja na parametre modela kako bi se obezbedila njegova identifikacija. Cilj rada jeste analiza osnovnih metodoloških okvira vezanih za uvođenje kratkoročnih ograničenja, dugoročnih ograničenja, kao i njihovu kombinaciju. Dodatno, u okviru empirijske analize izložena metodologija je primenjena na podacima za Srbiju. Koji oblik ograničenja je potrebno uvesti u model, kako bi se obezbedila identifikacija, zavisi od konkretnog empirijskog istraživanja. Nekada može biti veoma zahtevno obezbediti dovoljan broj kratkoročnih ograničenja, pa je jedna alternativa da se uvedu ograničenja vezana za dugoročnu reakciju promenljivih na šokove. Takođe, u nekim primenama moguće je postići identifikaciju modela nametanjem samo dugoročnih ograničenja, dok je kod nekih neophodno koristiti kombinaciju dugoročnih i kratkoročnih ograničenja. Treba voditi računa o tome da ograničenja koja uvodimo u model imaju ekonomskog smisla. Nametanje proizvoljnih ograničenja koja nisu ekonomski opravdana neće obezbediti pravilnu identifikaciju modela.    

Beograd, 08.06.2023. godine

Sekretar Seminara za kvantitativnu analizu

dr Ivana Ivković, docent

Rukovodilac Seminara za kvantitativnu analizu

Prof. dr Vesna Rajić

UNIVERZITET U BEOGRADU
EKONOMSKI FAKULTET
KATEDRA ZA STATISTIKU I MATEMATIKU
KAMENIČKA 6, 11000 BEOGRAD 

SEMINAR ZA KVANTITATIVNU ANALIZU

UTORAK, 16. MAJ 2023. GODINE U 13:30, PROFESORSKA SALA 

          dr Dragana Radojičić, docent na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 

“STATISTIČKE OSOBINE KNJIGE LIMIT NALOGA“

Rezime: Cilj ovog istraživanja je proučavanje dinamičkog ponašanja i statističkih svojstava knjige limit naloga. Izučava se stohastički model knjige limit naloga u diskretnom vremenu i prostoru, vođen procesom jednostavnog simetričnog slučajnog hoda. Specijalna pažnja je na proučavanju varijable lavina, gde je lavina serija izvršenja naloga takvih da dužina perioda bez trgovinskog događaja ne može biti veća od e > 0.

Dinamika modela nalaže da su moguća dva trgovinska mehanizma, naime trgovine tipa I i trgovine tipa II. Trgovina tipa I se dešava nakon izleta do sledećeg tekućeg maksimuma procesa srednje cene, dok se trgovina tipa II dešava ako cena padne za m ili više, a zatim poraste za m opet. Naš fokus je uglavnom na distribuciji dužine lavina naloga.

Beograd, 10.05.2023. godine

Sekretar Seminara za kvantitativnu analizu
dr Ivana Ivković, docent

Rukovodilac Seminara za kvantitativnu analizu
Prof. dr Vesna Rajić

UNIVERZITET U BEOGRADU
EKONOMSKI FAKULTET
KATEDRA ZA STATISTIKU I MATEMATIKU
KAMENIČKA 6, 11000 BEOGRAD

SEMINAR ZA KVANTITATIVNU ANALIZU

UTORAK, 25. APRIL 2023. GODINE U 13:30, PROFESORSKA SALA

master ekonomije Lazar Čolić

“PRIMENA HIJERARHIJSKIH BAJESOVIH MODELA U ANALIZI EFEKATA REGULACIONOG STANJA NA ODLUČIVANJE POTROŠAČA“

Rezime: Cilj sprovedenog istraživanja je analiza uzročno-posledične veze muzike koja se čuje u pozadini („pozadinske muzike“) i regulacionog stanja potrošača, sa jedne strane, i odlučivanja potrošača o izboru proizvoda, sa druge strane. Regulaciono stanje je mereno putem neuromarketinškog instrumenta, elektroencefalografa (EEG). Hijerarhijski Bajesov model odlučivanja je programiran u statističkom programskom jeziku Stan. Dobijenim modelom analiziran je uticaj regulacionog stanja na cenovnu osetljivost tražnje nad studentskom populacijom Beogradskog univerziteta. U skladu sa teorijom regulacione usklađenosti, rezultati istraživanja su pokazali da energična muzika uvodi potrošače u promociono regulaciono stanje, koje se reflektuje kroz veću emocionalnu pobuđenost ispitanika, što posledično smanjuje cenovnu osetljivost tražnje. Sporija verzija muzičkog stimulusa je primovala prevenciono stanje, reflektovano kroz stanje relaksacije (niska emocionalna pobuđenost), što je pojačavalo cenovnu osetljivost tražnje. Dobijena veza regulacionog stanja i cenovne osetljivosti je važila samo u uslovima kada potrošači nisu bili involvirani u obradi informacija prilikom izbora proizvoda, čime su potvrđeni rezultati iz ranijih istraživanja. Apriorne i aposteriorne raspodele korišćene prilikom ocenjivanja hijerarhijskih modela u ovom radu mogu poslužiti kao dodatne informacije u istraživanjima gde se koriste hijerarhijski Bajesovi modeli izbora.

Beograd, 18.04.2023. godine

Sekretar Seminara za kvantitativnu analizu
dr Ivana Ivković, docent

Rukovodilac Seminara za kvantitativnu analizu
Prof. dr Vesna Rajić

VI Seminar Katedre za ekonomsku politiku i razvoj u 2019. godini – ZAŠTO NE TREBA PRODAVATI КOMERCIJALNU BANКU AD BEOGRAD

Нaучни скуп Кaтeдрe зa eкoнoмску тeoриjу и aнaлизу:

Tрaнзициja, институциje и друштвeни рaзвoj
– дoпринoси прoфeсoрa Бoжидaрa Цeрoвићa –

19.09.2019. 
Прoфeсoрскa сaлa 
Eкoнoмски фaкултeт Унивeрзитeтa у Бeoгрaду

Сeптeмбрa 2019. гoдинe нaвршaвa сe гoдину дaнa oд смрти нaшeг кoлeгe, прoфeсoрa Бoжидaрa Цeрoвићa. Кao члaн Кaтeдрe зa eкoнoмску тeoриjу и aнaлизу дao je знaчajaн дoпринoс рaзвojу oвe ужe нaучнe oблaсти (укључуjући и рaзвoj нaстaвних дисциплинa кoje je прeдaвao нa свa три нивoa студирaњa), a нaрoчитo тeмa из oблaсти eкoнoмикe трaнзициje, пoлитичкe eкoнoмиje, пoлитичкe eкoнoмиje сoциjaлизмa и сaмoупрaвљaњa (спeцифичнo jугoслoвeнскoг сaмoупрaвљaњa), кoмпрaтивних систeмa, aли и примeнe eкoнoмскe aнaлизe нa спeцифичну oблaст спoртa (eкoнoмикa спoртa), кao и oргaнизaциje и мeнaџмeнтa, aли тeмe у oблaсти мaркeтингa.

Пoзивaмo свe кoлeгe кoje су сaрaђивaлe сa прoфeсoрoм Цeрoвићeм, кao и oнe нa кoje je oн свojим нaучним и нaстaвним дeлoвaњeм утицao, aли и oстaлe зaинтeрeсoвaнe, дa узму aктивнo учeшћe нa oвoм нaучнoм скупу и тo свojим нaучним прилoзимa у нaвeдeним oблaстимa кojимa сe прoфeсoр Цeрoвић бaвиo, зaтим прилoзимa кojи би прeдстaвљaли oсврт и нaучну aнaлизу њeгoвих дoпринoсa, aли и учeшћeм у aктивнoj дeбaти нa скупу и пoдсeћaњу нa њeгoв рaд и дeлoвaњe нa Eкoнoмскoм фaкултeту у Бeoгрaду.

Oблaсти скупa: 
– eкoнoмскa трaнзициja (пoличкa eкoнoмиja и тeoриjски aспeкти, мoдeли и eфeкти привaтизaциje, eкoнoмскa пoлитикa и спeцифичнoсти eкoнoмскoг рaзвoja у трaнзициjи, индустриjскa пoлитикa, трaнзициja и приступaњe EУ, спeцифичнoсти трaнзициje у Србиjи)
– институциje, пoлитичкa дeмoкрaтизaциja, прoцeс eкoнoмскe трaнзициje и друштвeни рaзвoj
– спeцифичнe тeмe oргaнизaциje, мeнaџмeнтa и мaркeтингa у прoцeсу eкoнoмскe трaнзициje (кoнкурeнтнoст прeдузeћa и пoслoвнe пeрфoрмaнсe, инoвaциoнa пoлитикa и рaзвoj мaлих и срeдњих прeдузeћa, људски рeсурси, нeoпипљиви кaпитaл)
– пoлитичкa eкoнoмиja сoциjaлизмa и сaмoупрaвљaњa (спeцифичнoсти jугoслoвeнскoг сaмoупрaвљaњa)
– eкoнoмикa спoртa (финaнсирaњe спoртa, привaтизaциja у спoрту)

Вaжни дaтуми 
–Приjaвa учeшћa: дo 10.06.2019. (нaзив прилoгa сa крaтким aпстрaктoм) нa katedra_eta@ekof.bg.ac.rs
-Дoстaвљaњe прилoгa: дo 10.09.2019. 
-Дoстaвљaњe финaлнoг рaдa (зa зaинтeрeсoвaнe зa oбjaвљивaњe у мoнoгрaфиjи): дo 20.10.2019.

Jeзик скупa: српски jeзик.

Za učešće se mogu prijaviti i istraživači sa radovima koji su već objavljeni ili koji su u procesu objavljivanja u nekom naučnom časopisu, a koji bi bili samo predstavljeni na skupu. Ostali prilozi (neobjavljeni) biće, ukoliko to autori žele, uzeti u proces recenziranja za objavljivanje u posebnoj naučnoj monografiji.

UNIVERZITET U BEOGRADU
EKONOMSKI FAKULTET
KATEDRA ZA STATISTIKU I MATEMATIKU
KAMENIČKA 6, 11000 BEOGRAD

SEMINAR ZA KVANTITATIVNU ANALIZU
ČETVRTAK, 22. NOVEMBAR 2018. GODINE U 14:00, PROFESORSKA SALA

MSc Zoran Filipović, istraživač i student doktorskih studija na Swiss Finance Institute Univerziteta u Luganu

“STRATEGIC M&A ANNOUNCEMENT TIMING: EVIDENCE FROM MERGER MONDAY“

Abstract. Drawing on the day of the week pattern of mergers and acquisitions, I investigate whether managers engage in strategic announcement timing, and if so, whether such a decision pays off. The findings are consistent with managers timing M&A announcements as they seek to avoid the anticipated unfavorable market reaction. I document that this strategy is related to higher stock returns when managers attempt to avoid periods of low investor attention. However, the analysis reveals no evidence of significant gains when the managerial decisive factor is the possibility that the market might interpret the announcement as bad news. Furthermore, I find that strategic timing and negotiation complexity help explain the prevalence of merger announcements on Mondays (the Merger Monday phenomenon) and its flip side, a low percentage of M&A announcements on Friday.

Beograd, 19.11.2018. godine

Sekretar Seminara za kvantitativnu analizu
Ivana Ivković, asistent

Rukovodilac Seminara za kvantitativnu analizu
Prof. dr Vesna Rajić

UNIVERZITET U BEOGRADU
EKONOMSKI FAKULTET
KATEDRA ZA STATISTIKU I MATEMATIKU
KAMENIČKA 6, 11000 BEOGRAD

SEMINAR ZA KVANTITATIVNU ANALIZU
UTORAK, 26. JUN 2018. GODINE U 12:00, SLUŠAONICA 10
Dr Daniel Gartner, School of Mathematics, Cardiff University, UK
“DESIGN SCIENCE FOR COGNITIVE AND PHYSICAL WORKLOAD REDUCTION IN HOSPITAL INFORMATION SYSTEMS“

Abstract. The Design Science research paradigm has received significant attention in the Information Systems (IS) literature during the most recent decade. Following the theory, which has its roots in the
engineering discipline, a mathematical basis for IS design provides quantitative evaluation and improvement opportunities. In hospital information systems, order sets are a critical component to reduce clinician workload. Clustered order items such as medications and treatments prescribed at hospital admission are administered to patients during their hospital stay. In this presentation, the aim is to demonstrate the applicability of mathematical programming and heuristic optimization for reducing cognitive and physical workload associated with order set usage. The approach integrates product, process, and organizational innovations on platform, workflow and provider efficiency improvement levels, respectively.

Beograd, 22.06.2018. godine

Sekretar Seminara za kvantitativnu analizu
Ivana Ivković, asistent

Rukovodilac Seminara za kvantitativnu analizu
Prof. dr Vesna Rajić

UNIVERZITET U BEOGRADU
EKONOMSKI FAKULTET
KATEDRA ZA STATISTIKU I MATEMATIKU
KAMENIČKA 6, 11000 BEOGRAD

SEMINAR ZA KVANTITATIVNU ANALIZU

ČETVRTAK, 21. JUN 2018. GODINE U 12:00, PROFESORSKA SALA

Dr Padraig Corcoran, School of Computer Science, Cardiff University, UK

“MODELLING THE TOPOLOGY OF TIME SERIES DATA“

Abstract. Topological Data Analysis (TDA) is an emerging field that models data in terms of their topological features. Without giving a precise mathematical definition, the topological features are those that are invariant under continuous transformations of the ambient space in which the data exist. As such, topological features provide useful qualitative information on how data are organised on a global scale. Despite being a relatively new field of research, TDA has the potential to quickly become an important paradigm in the domain of data analysis. This is owing to the fact that TDA is applicable to a wide range of real world problems.

This talk will examine the application of TDA to time series data which is defined as sequences of data points/sets indexed by time. Specifically, the following two applications will be presented. Firstly, it will be demonstrated how TDA may be used to model and perform data mining/machine learning of swarm behaviour. Secondly, it will be demonstrated how TDA may be used to track temporal phenomena, such as social network communities and rain clouds, which undergo topological change over time where such change includes the splitting into and merging of disconnected parts.

Beograd, 15.06.2018. godine

Sekretar Seminara za kvantitativnu analizu
Ivana Ivković, asistent

Rukovodilac Seminara za kvantitativnu analizu
Prof. dr Vesna Rajić

UNIVERZITET U BEOGRADU
EKONOMSKI FAKULTET
KATEDRA ZA STATISTIKU I MATEMATIKU
KAMENIČKA 6, 11000 BEOGRAD

SEMINAR ZA KVANTITATIVNU ANALIZU
UTORAK, 12. JUN 2018. GODINE U 14:00, SALA 404

Božidar Plavšić, Columbia University, USA
“ORGANIZATIONAL STRUCTURE AND MANAGERIAL REPUTATION CONCERNS“

Abstract. In this paper I want to examine how managers’ reputation concerns affect organizational structure, in the organization which needs to adapt its decisions to local conditions but, at the same time, coordinate these decisions. To put it differently, the aim is to understand how an organization allocates decision rights, when it needs to resolve the trade-off between adaptation and coordination, and its managers have reputation concerns.

How would managers with reputation concerns behave when they are a part of organization? Would they care only about their reputation when not allocated any decision rights? There is a view in the „experts“ literature that this will generally be the case. On the other hand, if the organization that the manager is part of does poorly, it might be a signal that this manager is also responsible for the bad outcome, which would affect his reputation. It seems that managers incentives would be aligned with goals of the organization, only up to the point until achieving these goals affects manager’s reputation. On the other hand, the question is how an organization should structure itself when its managers have reputation concerns. An organization needs to adapt, but allowing division managers to make decisions may lead to over-adaptation, if the managers want to show-o_ as experts. However, keeping a centralized structure to achieve better coordination may lead to misalignment of organization’s and managers’ incentives.

Dessein and Santos (2006) started a new strand of literature to examine organizational choices an organization makes when facing the trade-off between adaptation and coordination. They did so from the team-theoretic approach perspective, without taking into account the self-motive of agents inside the organization. Alonso et. al. (2008, 2015), and Rantakari (2008) introduced exogenous incentives of division managers into this model, in a form of biasedness towards their own-division profits. They show that considering incentives changes the results obtained in the earlier literature. In this paper, I would like to model managerial incentives explicitly. Dessein et. al. (2010) endogenized incentives into a model of organization that faces the need for both adaptation and coordination. In particular, they have considered monetary incentives. In contrast to them, I would like to consider non-monetary incentives of division managers. To do this, I would take a career- concern approach to modeling incentives.

There is also the literature that examines how agents behave when they care for being perceived as experts. Ottaviani and Sorensen (2006) examine how agents communicate to principals, who then have to make decision based on the communicated information, in presence of these reputation concerns. Vissen and Swank (2007), and Levy (2007) consider reputation concerns of agents in settings where agents need to communicate among themselves and there is no principal (committees). My setting differs in a way that agents (division managers) will have both to communicate their signals (vertically and horizontally), and to (potentially) make decisions.

Beograd, 06.06.2018. godine

Sekretar Seminara za kvantitativnu analizu
Ivana Ivković, asistent

Rukovodilac Seminara za kvantitativnu analizu
Prof. dr Vesna Rajić

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

СЕМИНАР ЗА КВАНТИТАТИВНУ АНАЛИЗУ
УТОРАК, 22. МАЈ 2018. ГОДИНЕ У 13:30, САЛА 404

Проф. др Јован Малишић, редовни професор у пензији, Математички факултет у Београду

О НЕКИМ ПОЈМОВИМА ИЗ СТАТИСТИКЕ И МОГУЋИМ ГРЕШКАМА У ЗАКЉУЧИВАЊУ

Резиме. У оквиру предавања биће дискутовано о следећим групама питања (1) – (3):

(1) Средња вредност, медијана и модус

Како се дефинишу у популацији, а како у узорку? Да ли увек постоје? У ком су редоследу? Како се може мерити ефикасност узорачке медијане? Како се налазе интервалне оцене медијане (и, уопште, интервалне оцене квантила)? Шта је са узорачким модусом у случају интервалних података?

(2) Како извршити поделу улога између играча А и Б ако је првом до коначне победе потребно још k, а другом још j поена до победе у договореном мечу? Какво је решење дао Б. Паскал? Које решење се данас сматра исправним?

(3) О неким могућим грешкама у закључивању

Да ли је вероватноћа избора парног броја из скупа природних бројева једнака 0.5? Ако је c коефицијент корелације у популацији, а r у узорку и добијено је c = 0,0012 да ли то значи независност? Шта је са хипотезом H0 (c =0) у овом случају? Које грешке је чинио Даламбер?

Београд, 16.05.2018. године

Секретар Семинара за квантитативну анализу
Ивана Ивковић, асистент

Руководилац Семинара за квантитативну анализу
Проф. др Весна Рајић

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

СЕМИНАР ЗА КВАНТИТАТИВНУ АНАЛИЗУ
УТОРАК, 31. ОКТОБАР 2017. ГОДИНЕ У 13:30, САЛА 404

Дејана Ђорђевић, руководилац групе за статистику грађевинарства у Републичком заводу за статистику и Владимир Шутић, в.д. помоћника директора Сектора пословних статистика у Републичком заводу за статистику

“ПОСЛОВНЕ СТАТИСТИКЕ КАО ДЕО СТАТИСТИЧКОГ СИСТЕМА РЕПУБЛИКОГ ЗАВОДА ЗА СТАТИСТИКУ“

Резиме. У оквиру предавања биће представљена организација и делокруг рада Републичког завода за статистику, са посебним освртом на Пословне статистике и спровођење истраживања у Статистици грађевинарства.

Пословне статистике као део система званичне статистике, обезбеђују статистичке показатеље релевантне за доношење мера економске политике и праћење економског развоја. Као једна од најзначајнијих области у оквиру Пословних статистика, посебно ће бити презентоване активности у вези са спровођењем истраживања у Статистици грађевинарства (припрема истраживања, процес прикупљања података, анализа података и публиковање резултата).

Београд, 25.10.2017. године

Секретар Семинара за квантитативну анализу
Ивана Ивковић, асистент

Руководилац Семинара за квантитативну анализу
др Весна Рајић, ванр. проф.

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

СЕМИНАР ЗА КВАНТИТАТИВНУ АНАЛИЗУ
УТОРАК, 25. АПРИЛ 2017. ГОДИНЕ У 13:30, ПРОФЕСОРСКА САЛА 

др Ратко Томашевић, гастроентеролог у КБЦ „Земун” и асистент на Медицинском факултету у Београду
“ПРОЦЕНА РИЗИЧНИХ ФАКТОРА БАЈЕС-ОВОМ АНАЛИЗОМ НА МОДЕЛУ КОЛОРЕКТАЛНОГ КАРЦИНОМА“

Резиме. Предикција ризика је кључна компонента за идентификацију оболелих у раним, излечивим фазама болести и још битнија у борби против болести пре него што је она настала. Основни услов за прецизну процену предиктивних фактора представља свеобухватни приступ и трагање за свим постојећим везама са крајњим догађајем. Неопходно је анализирати мноштво појединих фактора, подгрупе фактора а не смеју се изоставити ни њихови међусобни утицаји. Идентификација релевантних фактора ризика који нису обухваћени традиционалним статистичким тестирањима тема је од великог интереса у медицини. Према досадашњим сазнањима, друге статистичке методе, осим логистичке регресије, до сада нису коришћене у испитивању етиологије колоректалног карцинома (ЦРЦ), кроз студије случајева и контрола. Традиционално, процена повезаности између болести и потенцијалних фактора ризика у обсервационој студији се врши употребом различитих мера повезаности и логистичких регресионих модела како би се квантификовали и асоцијација и несигурности процене удружености. У покушају давања доприноса у решавању овог проблема у овом истраживању је примењен нови формални оквир заснован на Бајес-овој мрежи уверења за одређивање релевантних фактора ризика повезаних са ЦРЦ-ом.

ЦРЦ се сматра једном од најчешћих малигних болести са око 1.4 милиона новооткривених болесника у 2012. што је око 10% свих малигнитета у свету са огромним географским варијацијама у инциденцији и 2/3 свих оболелих у развијеним земљама. Познато је да ЦРЦ настаје акумулацијом генетских грешака као последицом дисрегулације молекуларних путева у ћелији који контролишу диференцијацију, апоптозу и пролиферацију. Значајну улогу у овим механизмима имају различити фактори из спољашње средине као фактори ризика.

Ово истраживање је имало за циљ утврђивање предиктивног значаја појединих демографских, наследних, социоекономских и дијететских фактора као и стила живота за настанак ЦРЦ-а користећи стандардне статистичке показатеље и Бајес-ову анализу у циљу идентификације најзначајнијих за настанак болести као и дизајнирање новог графичког оквира који повезује поједине параметре и одређује њихов значај у индивидуалној процени ризика. У студију су укључене 372 особе и анализирано је мноштво потенцијално ризичних непроменљивих и променљивих фактора за настанак ЦРЦ-а.

Београд, 20.04.2017. године

Секретар Семинара за квантитативну анализу
Ивана Ивковић, асистент

Руководилац Семинара за квантитативну анализу
др Весна Рајић, ванр. проф.

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

СЕМИНАР ЗА КВАНТИТАТИВНУ АНАЛИЗУ
УТОРАК, 28. МАРТ 2017. ГОДИНЕ У 13:30, САЛА 404

др Драган Аздејковић, доцент на Економском факултету у Београду

“ПРАВИЛА ИГРЕ И ДРУШТВЕНИ ИЗБОР“

Резиме. Како је игра систем правила који дозвољава свакој индивидуи избор унутар скупа стратегија и који на детерминистички начин одређује исход у зависности од тога које су стратегије изабрале индивидуе, јасно је да су проблеми из теорије друштвеног избора само специјални случајеви игре у некој форми.

У току предавања анализираћемо проблем дефинисања система правила механизма (форме игре) тако да равнотежни исходи испуњавају критеријум друштвене оптималности. Ако механизам има особину да, у сваком стању, скуп равнотежних исхода буде једнак оптималним исходима идентификованим са правилом друштвеног избора, тада ћемо рећи да је правило друштвеног избора променљиво тј. може се имплементирати овим механизмом. Да ли ће правило друштвеног избора бити применљиво зависиће од тога који теоретски концепт решења игре користимо.

Главна критика теорије примене је да је она превише софистицирана. Из тог разлога овде ће бити презентовани реални механизми, од којих ће неки бити оригинални.

Београд, 21.03.2017. године

Секретар Семинара за квантитативну анализу
Ивана Ивковић, асистент

Руководилац Семинара за квантитативну анализу
др Весна Рајић, ванр. проф.

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

 СЕМИНАР ЗА КВАНТИТАТИВНУ АНАЛИЗУ
УТОРАК, 28. ФЕБРУАР 2017. ГОДИНЕ У 13:30, САЛА 404

проф. др Стојан Раденовић, редовни професор Машинског факултета у Београду у пензији

“СРПСКА ШКОЛА ТЕОРИЈЕ НЕПОКРЕТНЕ (ФИКСНЕ) ТАЧКЕ (ПРЕГЛЕД РЕЗУЛТАТА И СМЕРНИЦЕ ЗА ДАЉИ РАД)“

Резиме. Биће дат краћи преглед резултата које су постигли истраживачи из Србије у области теорије непокретне (фиксне) тачке. Број истраживача је 69. Поред излагања неких постигнутих резултата биће речи и о могућности даљег рада, тј. биће формулисана и нека нерешена питања.

Београд, 22.02.2017. године

Секретар Семинара за квантитативну анализу
Ивана Ивковић, асистент

Руководилац Семинара за квантитативну анализу
др Весна Рајић, ванр. проф.

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

СЕМИНАР ЗА КВАНТИТАТИВНУ АНАЛИЗУ
УТОРАК, 20. ДЕЦЕМБАР 2016. ГОДИНЕ У 13:30, ПРОФЕСОРСКА САЛА

 проф. др Надежда Пејовић, редовни професор на Математичком факултету у Београду

“МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ И ЊЕГОВА МАТЕМАТИЧКА ТЕОРИЈА КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА“

Резиме. У предавању ће бити укратко представљена биографија Милутина Миланковића, једног од најистакнутијих српских научника двадесетог века. Такође ће бити изложена његова математичка теорија осунчавања планета Сунчевог система на којој се данас заснива теорија климатских промена, односно опште прихваћена теорија ледених доба планете Земље. Астрономски циклуси помоћу којих је Миланковић одгонетнуо тајне ледених доба данас се називају „Миланковићеви циклуси“.

Београд, 14.12.2016. године

Секретар Семинара за квантитативну анализу
Ивана Ивковић, асистент

Руководилац Семинара за квантитативну анализу
др Весна Рајић, ванр. проф.

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

СЕМИНАР ЗА КВАНТИТАТИВНУ АНАЛИЗУ

УТОРАК, 29. НОВЕМБАР 2016. ГОДИНЕ У 13:30, САЛА 12

Александра Анић, мастер економије, асистент на Економском факултету у Београду

    “ИСТРАЖИВАЊЕ ВЕЗЕ ИЗМЕЂУ ЗАПОСЛЕНОСТИ ЖЕНА И МАТЕРИНСТВА У СРБИЈИ“

Резиме. Србија је земља која има ниску стопу запослености жена и низак фертилитет. Понуда рада жена, поред осталих социоекономских детерминанти, значајно зависи и од материнства. Циљ истраживања је да се испита да ли на вероватноћу запошљавања жена утиче број деце. Користимо CPM модел (енгл: Conditional Mixed Process model) да оценимо вероватноћу да ће жене које имају децу бити запослене, узимајући у обзир чињеницу да је рађање деце ендогена променљива. Користимо податке Анкете о радној снази из 2014. Већа је вероватноћа да ће жена имати више од двоје деце уколико су деца женског пола, контролишући остале променљиве. У другој фази IV CPM модела, оцењујемо вероватноћу да ће жена бити запослена у зависности од оцењене вероватноће да ће жена имати више од двоје деце и осталих коваријата. Број деце не утиче статистички значајно на вероватноћу да ће жена бити запослена, контролишући остале факторе. Ови резултати су значајни са аспекта политика које треба да утичу на повећање запослености жена и на повећање фертилитета жена.

Београд, 23.11.2016. године

Секретар Семинара за квантитативну анализу
Ивана Ивковић, асистент

Руководилац Семинара за квантитативну анализу
др Весна Рајић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ОСМИ СЕМИНАР У 2016. ГОДИНИ
ОКТОБАР 2016. ГОДИНЕ

Четвртак, 27. октобар 2016. године, у 14:00 часова (Економски факултет, сала 603), Никола Његован, мастер економије, асистент на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

ПРОЦЕНА ОРГАНИЗАЦИОНЕ СПРЕМНОСТИ ЗА КОРПОРАТИВНО ПРЕДУЗЕТНИШТВО

Кратак садржај рада и предавања: „Једно од великих питања економске науке тиче се проблема самерљивости. Пример његовог решења може се уочити у теорији потрошача, где се користи термин „корисност“ да означи самерљивост између различитих циљева (односно њихових манифестација) чинећи да се потрошач понаша као да оптимизира у условима јединственог циља. Други пример представља теорија монополистичке конкуренције где се отворило питање о самерљивости између количине и разноврсности – чувени проблем quantity vs diversity. Једно од најпознатијих решења које су понудили Диксит и Стиглиц дефинише љубав према разноврсности потрошача преко коефицијента еластичности супституције. У овом раду желимо да се вратимо чувеној дебати која се водила између Чемберлина, Меклеода и Хана која је постављајући питање о вези између претпоставке о недељивости и растућих приноса на обим отворила питање самерљивости у контексту производне функције.“

У Београду, 21.10.2016. године

Секретар Семинара,
др Марија Јововић, доцент

Руководилац Семинара,
др Дејан Молнар, доцент

СЕДМИ СЕМИНАР У 2016. ГОДИНИЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ОКТОБАР 2016. ГОДИНЕ

Четвртак, 06. октобар 2016. године, у 14:00 часова (Економски факултет, Професорска сала), Зорица Челиковић, мастер економије, асистент на Економском факултету у Београду. 

НАЗИВ РАДА

ПРОЦЕНА ОРГАНИЗАЦИОНЕ СПРЕМНОСТИ ЗА КОРПОРАТИВНО ПРЕДУЗЕТНИШТВО

Кратак садржај рада и предавања: „Корпоративно предузетништво је предмет научног истраживања и практичног интересовања више од три деценије. Под овим појмом подразумева се имплементација предузетничких активности у постојећим, најчешће великим предузећима. Све више предузећа, без обзира на величину, финансијску снагу и својинске односе, почиње да се понаша предузетнички, усвајајући основне постулате предузетничког пословања и користећи предузетнички менаџмент. Стога, величина сама по себи није препрека за предузетништво, али проблем се јавља код процене степена предузетништва који је пожељан у великим организацијама. За разлику од малих предузећа, где је већи степен предузетништва a priori пожељан, у великим предузећима је он условљен бројним чиниоцима. У том смислу, неопходно је проценити тренутно стање тј. степен корпоративног предузетништва у великим предузећима како би се спречиле његове негативне импликације на пословање. Циљ рада јесте идентификовање кључних организационих фактора чије би мерење дало слику тренутног стања корпоративног предузетништва у организацији. Са друге стране, иако су за имплементацију предузетничких идеја поред организационих фактора подједнако значајни и индивидуални фактори, односно карактеристике појединаца, њихово деловање је до сада углавном изоловано посматрано. Стога, у раду су идентификовани и кључни индивидуални фактори као покретачи предузетничке активности у великим предузећима, чија процена заједно са организационим факторима поред стања, показује и тренутну спремност организације за предузетничко деловање. Пошто је већина ових фактора под контролом менаџера, сам резултат њиховог мерења може бити од пресудне важности за даљи ток управљања организацијом.“

У Београду, 29.09.2016. године

Секретар Семинара,
др Марија Јововић, доцент

Руководилац Семинара,
др Дејан Молнар, доцент

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

СЕМИНАР ЗА КВАНТИТАТИВНУ АНАЛИЗУ
УТОРАК, 11. ОКТОБАР 2016. ГОДИНЕ У 13:30, САЛА 12

др Милош Божовић, доцент, Економски факултет у Београду

“MY SHIPS COME HOME A MONTH BEFORE THE DAY: VENETIAN PUBLIC DEBT SERVICING AND PRECIOUS METALS FROM THE BALKANS“

Резиме. This paper analyses whether Venetian public debt servicing in the late medieval period was driven by the availability of silver and gold from the Balkans. We use yields on perpetual bonds issued by the Venetian state for the period between 1399 and 1470, data on GDP growth for city-states in northern Italy and micro data on trading activity of Ragusan merchant houses who acted as intermediaries between Venice and major mines in Serbia and Bosnia. We document that a significant increase in debt servicing costs of the Venetian Republic in the 15th century can be partially attributed to the halt in supply of precious metals from the Balkans, a result of the Ottomans gaining control over the major mines. The findings may have both economic and historical implications.

Београд, 28.09.2016. године

Секретар Семинара за квантитативну анализу
Ивана Ивковић, асистент

Руководилац Семинара за квантитативну анализу
др Весна Рајић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ШЕСТИ СЕМИНАР У 2016. ГОДИНИ
ЈУЛ 2016. ГОДИНЕ

Среда, 13. јул 2016. године, у 14:00 часова (Економски факултет, Професорска сала), др Славица Манић, ванредни професор на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

ИМА ЛИ НАЗНАКА ПРОМЕНА У ХИЈЕРАРХИЈИ РОДНИХ УЛОГА?

Кратак садржај рада и предавања: „У другој половини прошлог века, жене су, у просеку, чиниле половину уписаних и дипломираних студената на универзитетима у Србији, али је њихов удео рапидно опадао на вишим циклусима студирања. Објашњења неједнаке дистрибуције жена и мушкараца у академској хијерархији начелно се могу поделити на она која потичу из социолошких студија и на гледишта поникла у економској науци. Постојање хијерархије родних улога је, сходно томе, називано полном дискриминацијом или полном диференцијацијом. Продором концепата који су понудили критику друштвене структуре која генерише родну дискриминацију постављени су изазови за теоријско изучавање овог проблема и подстакнуте различите иницијативе у домену креирања политика родне равноправности. Суштинске реформе на плану оснаживања позиције жена, осмишљене и делимично спроведене у последње две деценије, резултирале су следећим позитивним помацима: удео жена на мастер и докторским студијама, те проценат жена редовних професора показују тенденцију раста, а број истраживача женског пола увећава се по бржој стопи у односу на мушкарце. Упркос томе, на „топ“ позицијама академске хијерархије још увек доминирају мушкарци, а полна структура на факултетима (као статусно најцењенијим научно-наставним институцијама) се релативно споро мења. У сврху промовисања родне равноправности, као једне од приоритетних области структурних реформи у Србији, а у складу са фундаменталним принципима европске политике у овом домену, конципирани су нова Национална стратегија за родну равноправност и Акциони план за њену имплементацију. Ове стратешке иницијативе као основне циљеве у наредном периоду (2016-2020) апострофирају следеће: промену родних шаблона и унапређење културе родне равноправности, имплементацију политика и мера за једнаке шансе између жена и мушкараца, системско увођење родне перспективе у доношење, спровођење и праћење јавних политика. Будући да конкретизација мера у оквиру другог од горе наведених циљева подразумева, између осталог, извештавање о родно уравнотеженим политикама људских ресурса у оквиру компанија и институција, овај рад има за циљ да, на основу доступних података (удео жена по циклусима образовања у студентској популацији, структура наставног кадра по полу и звањима, учешће жена на позицијама битним за одлучивање) установи у којој мери фактичко стање на Економском факултету кореспондира закључцима о (не)промењеној хијерархији родних улога.“

У Београду, 06.07.2016. године

Секретар Семинара,
др Марија Јововић, доцент

Руководилац Семинара,
др Дејан Молнар, доцент

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ПЕТИ СЕМИНАР У 2016. ГОДИНИ
ЈУН 2016. ГОДИНЕ

Четвртак, 9. јун 2016. године, у 10:00 часова (Економски факултет, Професорска сала), проф. др Радован Ковачевић, редовни професор на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

МЕЂУНАРОДНА УЛОГА ДОЛАРА И УТИЦАЈ ДОЛАРА НА СВЕТСКУ ПРИВРЕДУ

Кратак садржај рада и предавања: „Структура међународног монетарног система (ММС) у периоду после Другог светског рата омогућила је да амерички долар постане неприкосновена светска резервна валута. Бретонвудски систем фиксних девизних курсева наметнуо је обавезу централним банкама у свету да у девизним резервама држе долар као валуту којом се интервенисало на девизном тржишту. Све до распада система фиксних девизних курсева, међународна ликвидност је зависила од расположивих количина долара у ММС-у. После распада Бретонвудског система, напуштен је систем фиксних девизних курсева и прешло се на њихово флуктуирање. Очекивања да ће то знатније умањити улогу долара као светске резервне валуте нису се обистинила ни до данас. Увођењем евра оцењивало се да ће доћи до значајнијег потискивања долара као доминантне светске резервне валуте. Међутим, евро као ривал долару није успео да га угрози као водећу светску резервну валуту. Немоћ евра да замени долар нарочито је уочљива у фактурисању међународне трговине, где долар и даље држи кључно место. Слично је и са његовим уделом у светским девизним резервама. Полазећи од актуелне улоге долара у светској привреди, у овом раду испитују се последице његове апресијације у периоду 2014-2015. године на привреду САД-а и остатка света. У првом делу рада анализирају се последице јачања долара на светску трговину, девизне резерве и међународне токове капитала. У другом делу излажу се резултати примењеног економетријског модела (вишедимензиони GARCH модел) на кретање девизног курса долара према евру, јапанском јену и британској фунти.“

У Београду, 02.06.2016. године

Секретар Семинара,
др Марија Јововић, доцент

Руководилац Семинара,
др Дејан Молнар, доцент

СЕМИНАР ЗА КВАНТИТАТИВНУ АНАЛИЗУ
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

УТОРАК, 24. MAJ 2016. ГОДИНЕ У 12:00, САЛА 404

проф. др сц. Здравка Аљиновић, редовни професор, Економски факултет у Сплиту
ФИНАНЦИЈСКО МОДЕЛИРАЊЕ: тренутна позиција, значај и перспектива

Апстракт. Финанцијско моделирање је обвезни колегиј 1. године дипломског студија Пословне економије, смјера Финанцијски менаџмент на Економском факултету у Сплиту, те изборни колегиј за све остале смјерове дипломског студија, али првенствено са студија Пословне економије. Основни исход учења на предмету је: Врједновати и управљати дионицама, опцијама, обвезницама као главним репрезентантима три скупине вриједносница, те њиховим портфељима. Вјежбе се одржавају на рачуналу гдје се комплетно градиво увјежбава помоћу табличног калкулатора Еxcel. Од 1. извођења колегија за 1. генерацију студената „Болоњаца“ од академске 2009./2010. године, у седам година извођења предмета, догодила су се и два издања уџбеника Финанцијско моделирање који с приложеним ЦД-ом с ријешеним примјерима и задацима за вјежбу у Еxcelu, у потпуности покрива градиво колегија.

Колегиј/уџбеник је у правом моменту попунио празнину, првенствено у образовној вертикали будућих финанцијских менаџера; потпора је у колегијима финанцијске тематике на послиједипломским специјалистичким и докторским студијима те практичарима из финанцијско – банкарске и фондовске индустрије као и едуциранијим индивидуалним инвеститорима. Наравно, с временом и с обзиром на кориснике и захтјеве те нова постигнућа и изазове у овом подручју, указује се потреба за „ажурирањем“ колегија, у првом реду за унапријеђењем у облику новог колегија вјеројатног назива Напредно финанцијско моделирање, затим и одређене редистрибуције градива кроз вертикалу студија, што би онда значило и измјене у програмима студија.

Београд, 16.05.2016. године

Секретар Семинара за квантитативну анализу
Ивана Ивковић, асистент

Руководилац Семинара за квантитативну анализу
др Весна Рајић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ЧЕТВРТИ СЕМИНАР У 2016. ГОДИНИ
МАЈ 2016. ГОДИНЕ

Среда, 18. мај 2016. године, у 13:00 часова (Економски факултет, сала 603), Марија Ђорђевић, мастер економије, асистент на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

ЕКОНОМСКА АНАЛИЗА МЕДИЈА

Кратак садржај рада и предавања: „Информације имају изразито важан утицај на доношење одлука економских агената. Највећи број економских величина које дефинишу циљну функцију у оптимизационом програму економских агената карактерише неизвесност, због које агенти узимају у обзир све расположиве информације о датим величинама и формирају своја очекивања. Економска теорија информација се бави избором економских агената везаним за то које информације ће да буду прикупљене и колика је прецизност тих информација, као и утврђивањем колективних ишода акција економских агената које следе након инкорпорирања тих информација у њихов оптимизациони програм. Своју примену проналази у свим областима економске науке, од Макроекономије и Политичке економије до Корпоративних финансија и Економике микроструктуре тржишта.

Економска анализа медија подразумева два аспекта. Прво, медији представљају канал за трансмисију информација, због чега је њихова улога у одређивању економског ишода критична. Друго, медији се морају анализирати у контексту тога да су организовани у виду предузећа, да имају профитни мотив, да њихова структура власништва укључује приватна лица или државу, као и то да деловање медија утиче на циљну функцију представника извршне власти. У овом прегледу литературе који покрива и теорију и емпиријске налазе, фокусираћемо се на политичку економију медија, конкретно на економску анализу улоге медија у транспарентности политичког процеса, на идентификовање присуства и размере утицаја медија на ишод гласања, као и на одређивање политичке агенде и степена политичке поларизације у друштву .

Емпиријска анализа утицаја медија на економске исходе представља известан методолошки изазов због проблема ендогености, у смислу да није једноставно изоловати узрочно последичну везу, будући да не знамо a priori да ли се одређени економски ишод јавља због варијација у медијској активности, или је појачана медијска активност последица датог економског ишода. У овом прегледу литературе се могу наћи добри примери решења за тај методолошки проблем.“

У Београду, 11.05.2016. године

Секретар Семинара,
др Марија Јововић, асистент

Руководилац Семинара,
др Дејан Молнар, доцент

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

СЕМИНАР ЗА КВАНТИТАТИВНУ АНАЛИЗУ
УТОРАК, 10. MAJ 2016. ГОДИНЕ У 13:30, САЛА 404 

проф. др Мирко Вујошевић, редовни професор, Факултет организационих наука у Београду

ПОСЛОВНА АНАЛИТИКА И СТОХАСТИЧКО ПРОГРАМИРАЊЕ

Апстракт. Пословна аналитика (Business Аnalytics) је крилатица којом aмерички Институт за операциона истраживања и науку о менаџменту (INFORMS) промовише коришћење напредних метода и техника науке о менаџменту и савремених софтверских производа у циљу повећања ефикасности управљања сложеним организацијама. С обзиром да је релативно ново занимање пословни аналитичар веома цењено и тражено на тржишту рада, ИНФОРМС организује курсеве са проверама знања и издаје сведочанства (сертификате) за професионалце у области пословне аналитике. Описујућа (дескриптивна), а делом предвиђајућа (предиктивна) аналитика су значајно подржане савременим софтверским производима. Оне представљају свакодневну праксу у већим фирмама у целом свету, наравно и у Србији. Главни изазови данас су у области прописујуће (прескриптивне) аналитике. Основни задатак је генерисање и евалуација потенцијалних решења за пословне проблеме и избор најбоље одлуке. У ту сврху неопходно је решавати проблеме оптимизације у условима неизвесности који се најчешће моделирају као проблеми стохастичког програмирања. Излагање ће имати две целине као два кратка прегледа стања у области пословне аналитике и стохастичког програмирања.

Београд, 28.04.2016. године

Секретар Семинара за квантитативну анализу
Ивана Ивковић, асистент

Руководилац Семинара за квантитативну анализу
др Весна Рајић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ТРЕЋИ СЕМИНАР У 2016. ГОДИНИ
АПРИЛ 2016. ГОДИНЕ

Понедељак, 18. април 2016. године, у 13:00 часова (Економски факултет, Професорска сала), проф. др Љубодраг Савић, редовни професор на Економском факултету у Београду и Милена Лутовац, мастер економије, асистент на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

СВЕТ НА РАСКРШЋУ – СИРОМАШТВО, НЕЗАПОСЛЕНОСТ И НЕПРАВИЧНА РАСПОДЕЛА

Кратак садржај рада и предавања: „Када је у питању све већи проблем неравномерне прерасподеле богатства у свету, најновији подаци показују да један посто светског становништва има више богатства него остатак становништва заједно. Податак да 62 најбогатија појединца имају колико и половина популације звучи још драматичније. Када се свет налази на прагу „Четврте индустријске револуције“, у средишту пажње су невоље са којима се сусреће већина, како неразвијених, тако и развијених земаља света. Све је већи проблем неједнакости и сиромаштва у свету, губитак радних места услед све веће аутоматизације активности, изазови које узрокује мигрантска криза и све израженије мере штедње. Ови трендови се могу објаснити низом повезаних фактора, међу којима су кретање радне снаге, доминација нових информационо – комуникационих технологија, промене у организационој структури, имиграциони токови итд. Поставља се питање шта су главни узроци економске неједнакости? Да ли је она последица неједнаких прилика које се пружају појединцу?.“

У Београду, 11.04.2016. године

Секретар Семинара,
др Марија Јововић, асистент

Руководилац Семинара,
др Дејан Молнар, доцент

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ДРУГИ СЕМИНАР У 2016. ГОДИНИ
ФЕБРУАР 2016. ГОДИНЕ

Среда, 30. март 2016. године, у 09:15 часова (Економски факултет, Професорска сала), проф. др Ђорђе Ђукић, редовни професор на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

КРЕТАЊЕ НА СВЕТСКОМ ДЕВИЗНОМ ТРЖИШТУ И МОГУЋЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПО ДИНАР

Кратак садржај рада и предавања: „Наставак експанзивне монетарне политике ECB током 2016. године, у којој ће Fed наставити да повећава кључну каматну стопу обазривије у односу на првобитни план, изазваће велике осцилације курса USD према евру и другим валутама. Даље слабљење кинеског јуана, (који је везан за корпу валута, а не више за USD) почетком 2016. године и ломови на берзама у Кини, на којима је морала бити привремено обустављена трговина, указују да је нови валутни рат почео, без обзира на ризик избијања нове глобалне финансијске кризе. Трка инвеститора за већим приносима, које ће моћи да остваре у САД-у у 2016. и наредним годинама ће оснажити долар у односу на евро и друге валуте. Због ризика настанка нових ломова на финансијским тржиштима услед стања у презадуженим земаља чланицама зоне евра и ризика промене читаве архитектуре зоне евра, у новој констелацији геополитичких односа, не могу се искључити нагли скокови долара. Нервоза инвеститора и слабљење долара према евру почетком 2016. године, упркос експанзивној монетарној политици ECB, могу да заварају. Могући разлог за то је прекомпоновање портфеља државних хартија од вредности кинеске централне банке у корист хартија од вредности номинираних у еврима и јенима, на рачун оних које су номиниране у доларима.

Негативни ефекти будућег јачања долара на повећање терета сервисирања једне трећине јавног дуга Србије номинираног у тој валути могу бити ублажени новим дугорочним кредитом у доларима од UAE. Међутим, терет курсних разлика би се преместио на средњи и дуги рок, када буде отплаћиван тај кредит. Предлог да представници Владе Републике Србије и НБС траже преговоре са страним кредиторима о реструктурирању спољног дуга, због јачања долара и историјски најнижих каматних стопа код новоемитованих дужничких хартија од вредности  и каматних стопа на тржиштима банкарских кредита у зони евра, није наишао на одзив власти. Динар ће вероватно незнатно ослабити према евру до формирања владе након ванредних парламентарних избора у Србији, како због највише референтне каматне стопе НБС у односу на каматне стопе централних банака земаља у региону коју НБС неће смети да смањује, тако и због испољене спремности НБС да интервенише на девизном тржишту кад год затреба, у циљу стабилизовања курса динара. Инвеститори у државне хартије од вредности номиниране у еврима у Србији остварују принос који не могу остварити у другим земљама у окружењу, па ће вероватно наставити са њиховом куповином. Домаће банке ће наставити да усмеравају вишкове ликвидности у еврима углавном у куповину државних хартија од вредности. То ће додатно утицати на стабилизовање курса динара према евру до формирања нове владе, а након тога и оцене четврте ревизије аранжмана Србије са ММФ-ом. Фактички, политика курса динара је у функцији заштите дужника од таласа банкротстава, а последица је избора погрешног режима девизног курса пре избијања глобалне финансијске кризе.“

У Београду, 23.03.2016. године

Секретар Семинара,
др Марија Јововић, асистент

Руководилац Семинара,
др Дејан Молнар, доцент

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

СЕМИНАР ЗА КВАНТИТАТИВНУ АНАЛИЗУ
УТОРАК 22.МАРТ 2016. ГОДИНЕ У 13:30, САЛА 404

Бранислав Боричић, професор Економског факултета Универзитета у Београду

НЕМОГУЋЕ И МОГУЋЕ

Резиме. „Теорема могућности“, како је првобитно оригинално названа у славном раду Кенета Ероуа, а касније, код већине аутора, ипак означена као „Теорема немогућности“, представља методолошко-логички феномен који има веома дугу научну традицију која сеже до питагорејске математике и континуирано постоји до данашњих дана. Овај је феномен уско повезан са појмом непротивречности научне теорије и појединим методама посредног логичког закључивања.

Београд,  11.3.2016.

Секретар Семинара за квантитативну анализу
Ивана Ивковић, асистент

Руководилац Семинара за квантитативну анализу
др Весна Рајић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ПРВИ СЕМИНАР У 2016. ГОДИНИ
ФЕБРУАР 2016. ГОДИНЕ

Понедељак, 29. фебруар 2016. године, у 14:30 часова (Економски факултет, Професорска сала), др Дејан Трифуновић, ванредни професор на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА
ОДРЕЂИВАЊЕ ОПТИМАЛНЕ АЛОКАЦИЈЕ НА ТРЖИШТИМА БЕЗ ЦЕНА ПОМОЋУ АЛГОРИТАМА УПАРИВАЊА

Кратак садржај рада и предавања: „У одређеним ситуацијама ценовни механизам не може да буде коришћен за оптималну алокацију ресурса. Такав је, на пример, случај са упаривањем ученика и државних средњих школа које су бесплатне. С једне стране, ученици и њихови родитељи имају преференције према школама, а школе, с друге стране, рангирају ученике према приоритетима. У овом случају не постоји ценовни механизам који би извршио оптималну алокацију, па је неопходно користити алгоритме за упаривање две групе актера. Други примери оваквих тржишта су упаривање студената и соба у домовима, доктораната који су завршили докторат са универзитетима који желе да их запосле, упаривање доктора и болница или упаривање пацијента и донора у трансплантацији органа.

Нобелову награду за економију 2012. године добили су Lloyd Shapely и Alvin Roth за развој механизама упаривања и њихову практичну примену. Теорија упаривања представља врло успешну и применљиву комбинацију кооперативне теорије игара и обликовања економског механизма. Механизам упаривања треба да има три пожељна својства: да сваки учесник у упаривању истинито искаже своје преференције, да је остварена ефикасност у Паретовом смислу и да не постоји оправдана завист. Механизми упаривања имају различите карактеристике у погледу испуњавања ових критеријума, али би сваки механизам требало да испуни критеријум истинитог исказивања преференција. У раду разматрамо алгоритам одложеног прихватања, алгоритам највиших циклуса трговања, стохастичко серијско диктаторство и хијерархијски механизам размене. Ови алгоритми су имали значајну примену у упаривању ученика и школа, где су значајно повећали ефикасност алокације, затим у упаривању доктора и болница, као и у трансплантацији органа, где су значајно смањили смртност услед немогућности упаривања пацијента и компатибилног донора.“

У Београду, 22.02.2016. године

Секретар Семинара,
др Марија Јововић, асистент

Руководилац Семинара,
др Дејан Молнар, доцент

СЕМИНАР ЗА КВАНТИТАТИВНУ АНАЛИЗУУНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

УТОРАК, 23. ФЕБРУАР 2016. ГОДИНЕ У 13:30, САЛА 404

проф др Јован Малишић, редовни професор у пензији, Математички факултет у Београду
НЕЗАВИСНОСТ У ВЕРОВАТНОЋИ И СТАТИСТИЦИ. ШТА ЈЕ ТО И КАКО СЕ ПРОВЕРАВА?

Апстракт. У првом делу предавања полази се од дефиниција условних вероватноћа и независности случајних догађаја и наводе се одговарајућа својства и примери, како теоријске природе тако и из реалности. После тога, прелази се на независност случајних величина.

Други део предавања посвећен је питањима независности обележја у популацијама уз навођење поступака провера хипотезе независности користећи узорке и статистике.

У излагању се посебна пажња посвећује историјату појма независности и разматрању како услова који су довољни за независност тако и оних који су само непходни.

Београд, 12.02.2016. године

Секретар Семинара за квантитативну анализу
Ивана Ивковић, асистент

Руководилац Семинара за квантитативну анализу
др Весна Рајић, ванр. проф.

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

СЕМИНАР ЗА КВАНТИТАТИВНУ АНАЛИЗУ
УТОРАК, 15. ДЕЦЕМБАР 2015. ГОДИНЕ У 13:30, ПРОФЕСОРСКА САЛА

Проф. др Јелена Кочовић, редовни професор на
Економском факултету у Београду и овлашћени актуар

ПОИМАЊЕ МАТЕРИЈАЛНЕ И НЕМАТЕРИЈАЛНЕ ВРЕДНОСТИ ПРОИЗВОДА ОСИГУРАЊА

Апстракт. Успешна реализација производа осигурања условљена је разумевањем њихове материјалне и нематеријалне вредности од стране осигураника. Највећи број потенцијалних осигураника код нас размишља, пре свега, о негативним ефектима куповине производа осигурања на расположиви доходак, односно посматра осигурање као непотребни трошак. Доказ за то је низак ниво културе осигурања у Србији, који се одражава кроз низак ниво премије осигурања по становнику. Да ли је премија осигурања вредност производа осигурања изражена у новцу, или је то цена коришћења услуге осигурања? Са друге стране, ако је премија цена, односно новчани израз вредности производа осигурања, а исплаћена накнада у случају реализације ризика се схвата као материјализација те вредности, како објаснити да накнада може вишеструко да буде већа од његове цене, односно премије осигурања? На који начин утврдити нематеријалну вредност производа осигурања, која се испољава кроз душевну патњу погођених економски штетним догађајем који нису били осигурани, или кроз душевни мир осигураних?

Специфичност производа осигурања огледа се у томе што се његова цена формира на бази вероватних елемената и што је главни елемент у структури цене очекивана вредност будућих штета. Актуари формирају цену производа осигурања на бази теорије вероватноће и закона великих бројева.

Да ли производ осигурања има вредност за осигураника само ако дође до реализације ризика и исплате накнаде штете? Да ли у случају нереализације ризика производ осигурања за осигураника нема вредност, већ напротив, представља само беспотребни трошак, односно умањење његовог дохотка за износ плаћене премије? За одређени износ, премију осигурања, осигураник купује обећање од осигуравача да ће, ако се деси осигурани случај, бити обештећен. Да ли је осигураник сигуран да ће бити обештећен? У претходном периоду имали смо и другачија искуства, односно да већи број осигураника није био обештећен. Да ли је  у том случају осигураник доведен у заблуду поимања материјалне и нематеријалне вредности производа осигурања? Одговоре на сва ова питања покушаћемо да дамо у оквиру излагања и конструктивне дискусије на Семинару за квантитативну анлизу.

Београд, 09.12.2015. године

Секретар Семинара за квантитативну анализу
Ивана Ивковић, асистент

Руководилац Семинара за квантитативну анализу
др Весна Рајић, ванр. проф.

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

СЕМИНАР ЗА КВАНТИТАТИВНУ АНАЛИЗУ
УТОРАК, 1. ДЕЦЕМБАР 2015. ГОДИНЕ У 13:30, ПРОФЕСОРСКА САЛА
др Марија Јововић, асистент, Економски факултет у Београду 

МЕРЕЊЕ РИЗИКА ПРИ УТВРЂИВАЊУ СОЛВЕНТНОСТИ НЕЖИВОТНИХ ОСИГУРАВАЧА

Апстракт. Процес евалуације солвентности осигуравајуће компаније подразумева идентификацију ризика и њихово мерење, ради дефинисања капитала (маргине солвентности) који је потребан за њихово покриће. Услед непредвидивости фреквенције и интензитета штета, актуарски ризици довољности премије и резерви за штете представљају најзначајнију претњу за финансијско здравље компанија које се баве неживотним осигурањем. У раду је предложен  динамички модел за мерење актуарских ризика при одређивању солвентности неживотних осигуравача у Србији, уважавајући ограничења постојеће методологије, савремене тенденције и специфичности домаћег тржишта осигурања. Резултати истраживања показују да динамички модели мерења ризика осигурања, у односу на статичке, резултују вишим нивоом захтеваног капитала осигуравача. Прецизна оцена актуарских ризика представља кључни предуслов одређивања потребног износа капитала за њихово покриће. Новим методама резервисања ризик резерви за штете се моделира у току једне године, у складу са динамиком евалуације солвентности. Међутим, једногодишњи временски хоризонт није довољан за сагледавање стварног варијабилитета штета у линијама пословања са дугим репом. Дугорочним линијама пословања у неживотном осигурању су примереније класичне методе резервисања, које су усмерене ка квантификацији варијабилитета штета током целокупног периода до коначног измирења односних обавеза осигуравача. Начин на који се посматра и мери међусобна зависност ризика је од критичног значаја за одређивање адекватног солвентносног капиталног захтева. Игнорисање ефеката диверзификације, односно концентрације, ризика доводи до прецењености, односно потцењености захтеваног износа капитала, чиме се нарушавају интереси осигуравача и осигураника истовремено.

др Јелена Станојевић,  асистент, Економски факултету у Београду

СТАТИСТИЧКИ ПРОБЛЕМИ ОЦЕЊИВАЊА КОЛИЧНИКА ДИСПЕРЗИЈА И ВИСОКИХ КВАНТИЛА РАСПОДЕЛА

Апстракт. У првом делу рада анализирају се познати интервали поверења за математичко очекивање, дисперзију и пропорцију. Посебна пажња је посвећена анализи покривености интервала поверења за количник дисперзија два узорка. За одговарајућу t-статистику нађен је Еџвортов развој те статистике и анализирана покривеност интервала добијених одговарајућим трансформацијама као и постојећег F интервала. У другом и трећем делу рада представљене су већ познате оцене и интервали поверења за индекс екстремне вредности и високе квантиле расподела. Анализирани су: метод екстремних вредности, ПОТ метод и Q(квантил) базирани метод, који укључује Хилову оцену,  Пикандсову оцену, оцену момената и оцену максималне веродостојности. Анализирани су услови за слабу и јаку конвергенцију, као и асимптотска својства оцена индекса екстремне вредности. Извршено је поређење оцена индекса екстремне вредности и дошло се до закључка да не постоји најбоља оцена у свим ситуацијама. У четвртом делу рада дати су основни принципи великог одступања, уопштење Крамерове теореме на простору R^k, као и принцип контракције и његово уопштење на тополошком простору. У оквиру теорије великог одступања дата је сама примена на високим квантилима, за директно симулирану оцену квантила. Одговарајућа теорема је примењена за добијање брзине конвергенције споменуте оцене у случају Парето расподеле, њеног уопштења на уопштеној Парето расподели, као и на Гама расподели. На крају је разматрана конвергенција у великом одступању у тополошком Тихоновљевом простору. Подвучена је паралела између дефиниције појма конвергенције у великом одступању и дефиниције принципа великог одступања.

Београд, 27.11.2015. године

Секретар Семинара за квантитативну анализу
Ивана Ивковић, асистент

Руководилац Семинара за квантитативну анализу
др Весна Рајић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

СЕДМИ СЕМИНАР У 2015. ГОДИНИ
МАЈ 2015. ГОДИНЕ
Среда, 27. мај 2015. године, у 14:00 часова (Економски факултет, Професорска сала), Драгана Драганац мастер економије, асистент на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА
АНАЛИЗА НЕКИХ ОД ЗАГОНЕТКИ У ФИНАНСИЈАМА: ЕФЕКАТ ВРЕДНОСТИ И ЕФЕКАТ МАЛИХ ПРЕДУЗЕЋА

Кратак садржај рада и предавања: „У раду се анализирају две загонетке које већ дуже време привлаче пажњу научне и стручне јавности из области финансија. Традиционалне финансије нису успеле да објасне зашто акције предузећа са малом тржишном капитализацијом остварују више стопе приноса од акција великих предузећа. Такође, CAPM моделом се не може објаснити зашто акције вредности, које имају висок B/M рацио, имају више стопе приноса у односу на акције раста, са ниским B/M рациом. Рад има за циљ да прикаже различита објашњења ефекта малих предузећа и ефекта вредности и да преиспита да ли CAPM модел задржава или губи валидност. Практичан значај анализа спроведених у овом раду је, пре свега, у скретању пажње инвеститора да, при формирању и управљању портфолиом, треба да имају у виду потенцијалне тржишне аномалије.

Првобитна тестирања CAPM-а показују да модел добро описује стварност у периоду од 1926. до 1963. године, али не и након 1963. године. Међутим, када се ураде детаљније анализе, значајно се доводи у питање способност бета коефицијента у објашњавању очекиваног приноса. Fama & French уводе нове факторе ризика, који прилично добро успевају да објасне ефекат величине и ефекат вредности. Међутим, оно што је посебно важно је да се испитају суштински економски разлози због којих инвеститори захтевају више приносе на акције малих предузећа и акције раста. Разматрају се рационални разлози, попут веће вероватноће очекивања слабијих перформанси малих предузећа услед финансијских неприлика, за време рецесија, и сл, али и бихевиорални, као што су претерана реакција тржишта акција на одређене вести.

Ове и бројне друге загонетке и аномалије су довеле у питање хипотезе о ефикасности тржишта и о рационалним очекивањима и представљале повод за развој бихевиоралних финансија. Ефекат вредности и ефекат малих предузећа ће сигурно још неко време бити загонетке у финансијама које ће условити додатна преиспитивања постојећих теоријских и емпиријских налаза.

U Beogradu, 20.05.2015. godine.

Sekretar Seminara,
Marija Jovović, asistent

Rukovodilac Seminara,
dr Dejan Molnar, docent

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ПЕТИ СЕМИНАР У 2015. ГОДИНИ
АПРИЛ 2015. ГОДИНЕ

Среда, 29. април 2015. године, у14:00 часова (Економскифакултет, Професорска сала),Ивана Ивковић, мастер економије, асистент на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

ВЕЗА ИЗМЕЂУ ЛОГ-ЛИНЕАРНИХ И ЛОГИТ МОДЕЛА: ПРИМЕР БРОЈА ЗАПОСЛЕНИХ У ДЕЛАТНОСТИ ИСТРАЖИВАЊА И РАЗВОЈА

Кратак садржај рада и предавања: „Анализа табела контингенције са две променљиве је веома једноставна, али са повећањем броја променљивих постаје сложена и захтева употребу нових модела. Предмет овог излагања је примена лог-линеарних и логит модела у анализи табела контингенције са три или више променљиве. Најпре ће бити приказани основни типови лог-линеарних модела, као и њихова примена у анализи табела контингенције. Потом ће се размотрити услови у којима се користе логит модели, након чега ће пажња бити посвећена вези између лог-линеарних и логит модела. Користећи податке о броју запослених у делатности истраживања и развоја према научној области, полу и региону, биће показано који лог-линеарни, односно логит модел се најбоље прилагођава наведеним подацима.“

U Beogradu, 22.04.2015. godine.

Sekretar Seminara,
Marija Jovović, asistent

Rukovodilac Seminara,
dr Dejan Molnar, docen

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ЧЕТВРТИ СЕМИНАР У 2015. ГОДИНИ
АПРИЛ 2015. ГОДИНЕ

Четвртак, 16. април 2015. године, у 14:00 часова (Економски факултет, Професорска сала),проф. др Милић Миловановић, редовни професор на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

УВОДНА ДИСКУСИЈА О ПИКЕТИЈЕВОЈ ТЕОРИЈИ РАСТУЋЕ НЕЈЕДНАКОСТИ

Кратак садржај рада и предавања: „Kњига Томе Пикетија Капитал за 21. век заинтересовала је широку јавност одмах после објављивања у Француској 2013. године. Издање на енглеском доживело је наредне године посебан успех у Сједињеним Државама и Великој Британији, земљама које су у последњих тридесетак година искусиле високи раст неједнакости у расподели доходака. Наш превод је управо изашао из штампе и већ је покренуо расправе о валидности Пикетијевих теза.

Пикетијева намера била је да открије објективне (технолошке) узроке садашњег раста неједнакости. У духу марксистичке традиције формулисао је два «фундаментална закона» капиталистичке привреде. Oба закона следе из модела равнотежног раста Роберта Солоуа. Пикети предвиђа даљи раст неједнакости у овом веку, што ће, по њему, изазвати озбиљне политичке последице.

Далекосежни закључци базирају се на једноставном моделу раста, уз примену производне функције с константном еластичношћу супституције (CES). Међутим, Пикетијев опис савременог капитализма у великој мери разликује се од претпоставки на којима граде Солоу, Ероу, Минхас и Ченери. У уводном излагању детаљно ће се размотрити логичка конзистентност и емпиријска заснованост Пикетијевих тврдњи.“

U Beogradu, 09.04.2015. godine.

Sekretar Seminara,
Marija Jovović, asistent

Rukovodilac Seminara,
dr Dejan Molnar, docen

EKONOMSKI FAKULTET
KATEDRA ZA EKONOMSKU POLITIKU I RAZVOJ
KAMENIČKA 6, 11000 BEOGRAD

DRUGI SEMINAR U 2015. GODINI
MART 2015. GODINE

Utorak, 03. mart 2015. godine, u 14:00 časova (Ekonomski fakultet, Profesorska sala),prof. dr Branko Rakita, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, dr Vladan Madić, zaposlen u „Znam Co” d.o.o iz Beograda i dr Dušan Marković, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

NAZIV RADA

KONKURENTSKO REPOZICIONIRANJE KROZ MEĐUNARODNA PREUZIMANJA U AUTO INDUSTRIJI: PRIMER FIAT-CHRYSLER

Kratak sadržaj rada i predavanja: „Promene u globalnom poslovnom ambijentu stvorile su pretpostavke za rast broja i vrednosti međunarodnih preuzimanja tokom prethodne dve decenije. Kao tehnološki intenzivna grana i jedan od nosilaca globalnog razvoja, auto industrija se u prethodnom periodu odlikovala konsolidacijom kroz procese međunarodnih preuzimanja, što je značajno promenilo odnose na nivou grane. Intenzitet konkurencije na nivou grane raste usled raznovrsnosti ponude, snižavanja cena, viška proizvodnih kapaciteta, kao i pojave konkurenata iz zemalja u razvoju. Rast globalne tražnje postepeno se premestio iz razvijenih regiona (EU, SAD, Japan) ka brzorastućim ekonomijama. Preduzeća u auto industriji neprekidno unapređuju konkurentnost inoviranjem u proizvodno-razvojnim procesima (strategija vođstva u troškovima) i inovacijama na proizvodu (strategija diferenciranja). Izazov sa kojim se suočavaju kompanije iz oblasti auto industrije se ogleda u tome da se razviju sposobnosti koje će omogućiti uspešno kombinovanje ove dve strategije tj. primenu hibridne strategije. Preuzimanje Fiat-Chrysler je primer upotrebe preuzimanja u cilju konkurentskog repozicioniranja i sticanja neophodnih kompetencija za uspešnu implementaciju hibridne strategije. Sinergetski efekti se realizuju po osnovu deljenja proizvodnih i IR kompetencija, što će značajno smanjiti troškove poslovanja, kao i usled repozicioniranja brendova ka višim i premium tržišnim segmentima i globalnoj ekspanziji, radi povećanja geografske diversifikacije.“

U Beogradu, 24.02.2015. godine.

Sekretar Seminara,
Marija Jovović, asistent

Rukovodilac Seminara,
dr Dejan Molnar, docen

EKONOMSKIFAKULTET

KATEDRA ZA EKONOMSKU POLITIKU I RAZVOJ
KAMENIČKA 6, 11000 BEOGRAD

PRVI SEMINAR U 2015. GODINI
FEBRUAR 2015. GODINE

Sreda, 04. februar 2015. godine, u 15:00 časova (Ekonomski fakultet, Profesorska sala), dr Đorđe Mitrović, docentna na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

NAZIV RADA

TRANZICIJA OD LINEARNE KA CIRKULARNOJ EKONOMIJI

Kratak sadržaj rada i predavanja: „Tokom najvećeg dela XX veka, ekonomski rast u razvijenim zemljama je bio zasnovan na smanjivanju realnih cena resursa. Niske cene prirodnih resursa, naročito u odnosu na radnu snagu, doprinele su stvaranju sadašnjeg sistema koji upotrebljene resurse tretira jedino kao otpad. S obzirom na lakoću dobijanja novih materijala i njihovog jeftinog odlaganja kao otpada, ponovna upotreba iskorišćenih materijala nije bila ekonomski prioritet. U stvari, najveći ekonomski dobici su proizilazili iz veće upotrebe prirodnih resursa, naročito energije, kako bi se smanjili troškovi radne snage. Tome su, na primer, u velikoj meri doprinosili i fiskalni sistemi koji su omogućavali da širok spektar indirektnih troškova ostane neobuhvaćen (eksterni efekti). Linearni model potrošnje resursa je sledio obrazac „uzmi-napravi-odbaci“. To znači da preduzeća uzimaju materijale, primenjuju energiju i rad kako bi proizvela proizvod i prodaju ga krajnjem kupcu koji ga uništava, ili odbacuje onog trenutka kada više ne služi svojoj svrsi. Međutim, potraga za industrijskim modelom koji će omogućiti povećanje profita promenama i na strani materijalnih inputa je dovela do porasta interesovanja za koncept koji se naziva „cirkularna ekonomija“. Osnovne karakteristike cirkularne ekonomije su da je ona restaurativna, zasnovana na obnovljivoj energiji, minimizira ili u potpunosti eliminiše upotrebu otrovnih hemikalija i smanjuje ili u potpunosti eliminiše nastanak otpada pažljivim dizajnom proizvoda. Cirkularna ekonomija je predstavljena kao jedan od prioriteta u okviru „7th Environment Action Programme (EAP)“ Evropske unije (do 2020. godine), te u skladu sa tim dobija na značaju i prilikom sprovođenja privrednih reformi i reformi u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji. U radu ćemo se osvrnuti na osnovne karakteristike modela linearne ekonomije i njegova ograničenja, predstaviti kako izgleda ekonomski sistem u cirkularnoj ekonomiji, ukazati na glavne elemente tranzicije od linearne ka cirkularnoj ekonomiji, navesti direktne i indirektne ekonomske koristi (uštede), kao i pozitivne primere iz prakse.“

U Beogradu, 29.01.2015. godine.

Sekretar Seminara,
Marija Jovović, asistent

Rukovodilac Seminara,
dr Dejan Molnar, docen

TRINAESTI SEMINAR U 2014. GODINI EKONOMSKI FAKULTET
KATEDRA ZA EKONOMSKU POLITIKU I RAZVOJ
KAMENIČKA 6, 11000 BEOGRAD

NOVEMBAR 2014. GODINE

Četvrtak, 27. novembar 2014. godine, u 14:00 časova (Ekonomski fakultet, Profesorka sala), dr Jasna Babić, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

NAZIV RADA
PRIKAZ OČEKIVANIH PROMENA U ZAHTEVIMA STANDARDA ZA SISTEM MENADŽMENTA KVALITETOM ISO 9001

Kratak sadržaj rada i predavanja: „Međunarodni standardi serije ISO 9000 su bazični standardi koji imaju za cilj da pomognu organizacijama svih vrsta i veličina da uspostave efektivne sisteme menadžmenta kvalitetom. Ovoj seriji pripadaju sledeći standardi: ISO 9000, ISO 9001 i ISO 9004. Standard ISO 9001:2008 sadrži zahteve za sistem menadžmenta kvalitetom koji se odnose na: predmet i područje primene; normativne reference; termine i definicije; sistem menadžmenta kvalitetom; odgovornost rukovodstva; menadžment resursima; realizaciju proizvoda; merenja, analize i poboljšavanja. Svi navedeni zahtevi podrazumevaju poštovanje osam principa menadžmenta kvalitetom definisanih standardom ISO 9000: usmeravanje na korisnike, liderstvo, uključivanje osoblja, procesni pristup, sistemski pristup menadžmentu, stalna poboljšavanja, odlučivanje na osnovu činjenica, uzajamno korisni odnosi sa isporučiocima.
Predmet ovog rada biće prikaz očekivanih promena u zahtevima standarda za sistem menadžmenta kvalitetom, ISO 9001. Revizija trenutno važećeg standarda ISO 9001:2008 očekuje se u septembru 2015. godine. Nacrt nove verzije standarda usaglašen je sa zahtevima Anexa SL.
Dokument Anex SL (Predlozi za standarde sistema menadžmenta) objavljen je 2012. godine i definiše okvir za generički sistem menadžmenta. Predloženi okvir uvodi značajne novine u odnosu na postojeću strukturu standarda i biće obavezujući za sve nove standarde za sisteme menadžmenta, kao i za buduće revizije već postojećih standarda za sisteme menadžmenta. Glavni odeljci svih standarda za sisteme menadžmenta biće identični: uvod; 1) predmet i područje primene; 2) normativne reference; 3) termini i definicije; 4) kontekst organizacije; 5) liderstvo; 6) planiranje; 7) podrška; 8) funkcionisanje (poslovanje); 9) vrednovanje učinka; 10) poboljšavanje.
Sve organizacije koje imaju sertifikovane sisteme menadžmenta prema zahtevima standarda ISO 9001:2008, imaće rok od tri godine od trenutka objavljivanja nove verzije standarda da svoje sisteme menadžmenta kvalitetom usklade sa novim zahtevima. S obzirom da će svi standardi za sisteme menadžmenta u novim verzijama pratiti osnovni generički model dat Anexom SL, očekuje se u bliskoj budućnosti jednostavnija integracija zahteva standarda u jedinstveni sistem menadžmenta (IMS).“

U Beogradu, 20.11.2014. godine.

Sekretar Seminara,
Marija Jovović, asistent

Rukovodilac Seminara,
dr Dejan Molnar, docent

EKONOMSKI FAKULTET
KATEDRA ZA EKONOMSKU POLITIKU I RAZVOJ
KAMENIČKA 6, 11000 BEOGRAD

DVANAESTI SEMINAR U 2014. GODINI
NOVEMBAR 2014. GODINE
Sreda, 12. novembar 2014. godine, u 14:00 časova (Ekonomski fakultet, Sala 603), prof. dr Aleksandra Praščević, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

NAZIV RADA
VELIKE DEBATE U MAKROEKONOMIJI: KRAJ RADIKALNOG ANTIKEJNZIJANIZMA?

Kratak sadržaj rada i predavanja: „Za razvoj makroekonomskih teorija od odlučujućeg značaja bile su pojave dubokih ekonomskih recesija. Ova tvrdnja je svoju potvrdu našla i na primeru poslednje globalne ekonomske recesije (2007-09) i njenog uticaja, kako na promene u makroekonomskoj teoriji koja se zasnivala na dominaciji stohastičko dinamičkog modela opšte ravnoteže, tako i na promene u kreiranju i sprovođenju makroekonomske politike. U makroekonomskoj teoriji, kriza je u pitanje dovela dotada prisutni radikalni antikejnzijanizam koji se može pratiti od ’70-tih godina prošlog veka i pobede monetarizma, a kasnije, uvođenja koncepta racionalnih očekivanja, optimizacije i ostalih mikroekonomskih osnova makroekonomije, na kojima su insistirale dve dominantne makroekonomske škole – Nova klasična makroekonomija i Novi kejnzijanci. Recesija je, međutim, otvorila stara pitanja za koja se ranije smatralo da su dobila adekvatan odgovor, a koja se odnose na samoregulišući karakter funkcionisanja ekonomskog sistema, mesto i ulogu države i njene ekonomske politike, kao i na izvore i mogućnosti za ublažavanje i prevazilaženje cikličnih ekonomskih fluktuacija. U makroekonomskoj teoriji ponovo su postali aktuelni originalni stavovi rodonačelnika makroekonomije – Džona Majnarda Kejnsa, a debate se nisu ticale samo odnosa prema njegovoj teoriji konkurentske linije istraživanja – klasičarske, već i kejnzijanske, koja je razvoj otpočela upravo na temeljima njegove Opšte teorije. U radu se razmatraju sledeća važna pitanja. Da li je dominantnu makroekonomiju do poslednje globalne recesije karakterisao ”intelektualni monopol” u formi radikalnog antikejnzijanizma i šta ga je činilo? U kojoj su meri primenjene ekonomske politike u cilju prevazilaženja krize bile dosledna primena kejnzijanske antirecesione ekonomske politike i kakvi su dometi bili, uzimajući u obzir spor i slab ekonomski oporavak koji krizu prati? Da li je recesija označila kraj antikejnzijanskog razvoja makroekonomije, ili je samo predstavljala kratki predah nakon koga je ponovo došlo do povratka na, u osnovi, klasičarske postavke i to u kontekstu aktuelne debate o potrebi preduzimanja mera stroge štednje u cilju fiskalne konsolidacije nakon što je kejnzijanska politika fiskalne stimulacije prouzrokovala probleme javnih finansija? Da li je uticaj poslednje globalne ekonomske recesije na makroekonomiju (kako teoriju, tako i politiku) samo potvrdio stavove o ekonomiji kao o ”mekoj” nauci, čiji su koncepti i zakonitosti podložni promenama, pod uticajem realnih ekonomskih kretanja? Da li su u tom kontekstu bili pogrešni višedecenijski pokušaji glavnog toka ekonomske misli (meinstrima) da se ekonomija ”očisti” od elemenata istorijskog, političkog ili društvenog okruženja, te da se postavi kao “tvrda” nauka, zasnovana na matematičkom modeliranju koje je insistiralo na racionalnosti i optimizirajućem ponašanju ekonomskih subjekata, apstrahujući mnoge važne elemente institucionalnog okruženja što ne odgovara uvek stanju savršenog funkcionisanja tržišta? Da li i u kojoj meri društveni odnosi utiču na makroekonomske rezultate i da li je u makroekonomskom meinstrimu zanemarena uloga kolektivnih društvenih aktera (npr. društvenih klasa), kao i da li je poslednja ekonomska recesija označila otpočinjanje perioda globalne ekonomske nestabilnosti sa svim negativnim posledicama po ukupna društvena kretanja?“

U Beogradu, 05.11.2014. godine.

Sekretar Seminara,
Marija Jovović, asistent

Rukovodilac Seminara,
dr Dejan Molnar, docent

EKONOMSKI FAKULTET
KATEDRA ZA EKONOMSKU POLITIKU I RAZVOJ
KAMENIČKA 6, 11000 BEOGRAD

JEDANAESTI SEMINAR U 2014. GODINI
NOVEMBAR 2014. GODINE
Sreda, 05. novembar 2014. godine, u 13:00 časova (Ekonomski fakultet, Profesorska sala), prof. dr Đorđe Đukić, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

NAZIV RADA
NOBELOVA NAGRADA ZA EKONOMIJU 2014: NA TALASU RIGOROZNIJEG REGULISANjA POSLOVANjA NAJVEĆIH BANAKA U SVETU

Kratak sadržaj rada i predavanja: „Francuski ekonomista Žan Tirol (Jean Tirole) dobio je u 2014. godini Nobelovu nagradu „za njegovu analizu tržišne moći i regulative“. Ako se ima u vidu da je Tirol dobio Nobelovu nagradu za istraživanja iz oblasti unapređenja regulative koja se odnosi i na najveće banke i druge finansijske institucije, nema sumnje da to treba povezati sa: prvo, razornim efektima višegodišnje svetske finansijske krize, uzrokovane neregulisanim i/ili loše regulisanim finansijskim tržištima; drugo, nastojanjima vlasti u najrazvijenim industrijskim zemljama da rigoroznijom regulativom koja se odnosi na poslovanje najvećih banaka i nebankarskih finansijskih institucija (Bazel 3) preduprede izbijanje nove krize globalnih razmera. Sagledavajući položaj najvećih banaka („too big to fail“) u Evropi i šire, tokom aktuelne krize, Tirol ukazuje da bi sve banke koje su imale koristi od direktne podrške države trebalo da budu suočene sa čvrstom regulativom. Od 4. novembra 2014. godine Evropska centralna banka će obavljati novu funkciju jedinog kontrolora najvećih banaka u evrozoni i biće odgovorna za stabilnost njenog bankarskog sistema, što će predstavljati najveću pretnju njenoj reputaciji.“

U Beogradu, 29.10.2014. godine.

Sekretar Seminara,
Marija Jovović, asistent

Rukovodilac Seminara,
dr Dejan Molnar, docent

EKONOMSKI FAKULTET
KATEDRA ZA EKONOMSKU POLITIKU I RAZVOJ
KAMENIČKA 6, 11000 BEOGRAD

DESETI SEMINAR U 2014. GODINI
OKTOBAR 2014. GODINE
Četvrtak, 23. oktobar 2014. godine, u 14:00 časova (Ekonomski fakultet, Profesorska sala), dr Emilija Manić, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i prof. dr Tatjana Rakonjac-Antić, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

NAZIV RADA
MOGUĆNOSTI KORIŠĆENJA GEOGRAFSKOG INFORMACIONOG SISTEMA U DOBROVOLJNOM PENZIJSKOM OSIGURANJU

Kratak sadržaj rada i predavanja: „Primarni cilj adekvatno definisanog sistema dobrovoljnog penzijskog osiguranja je povećanje iznosa penzijskih nadoknada (penzija) participanata, i on u našim uslovima predstavlja dopunu sistema obaveznog penzijskog osiguranja. Usvajanjem Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima krajem 2005. godine (uz primenu određenih odredaba marta/aprila meseca 2006. godine), i zvanično je krenula implementacija sistema dobrovoljnog penzijskog osiguranja u Srbiji. Nekoliko godina pre usvajanja ovog zakona usluge dobrovoljnog penzijskog osiguranja bile su u ponudi manjeg broja osiguravača na našem tržištu osiguranja (svoje poslovanje ova društva za osiguranje su realizovala u saglasnosti sa odredbama Zakona o osiguranju). Dobrovoljno penzijsko osiguranje u Srbiji se nalazi na početku razvoja. Aktivnosti u ovom sistemu penzijskog osiguranja obavljaju se u okviru četiri društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima sa malim brojem osiguranika i još manjim brojem korisnika penzijskog osiguranja. Upotreba geografskog informacionog sistema (GIS), radi otkrivanja novih segmenata tržišta sa potencijalnim osiguranicima, može biti izuzetno korisna za napredovanje dobrovoljnog penzijskog osiguranja. Cilj rada je da se, na osnovu GIS analize tržišta, sagledaju potencijali za razvoj dobrovoljnog penzijskog osiguranja u Srbiji, uz isticanje ograničavajućih i podsticajnih faktora.“

U Beogradu, 16.10.2014. godine.

Sekretar Seminara,
Marija Jovović, asistent

Rukovodilac Seminara,
dr Dejan Molnar, docent

EKONOMSKI FAKULTET
KATEDRA ZA EKONOMSKU POLITIKU I RAZVOJ
KAMENIČKA 6, 11000 BEOGRAD

DEVETI SEMINAR U 2014. GODINI
OKTOBAR 2014. GODINE

Ponedeljak, 06. oktobar 2014. godine, u 11:00 časova (Ekonomski fakultet, Profesorska sala), prof. dr Zbigniew Paszek, rektorev opunomoćenik za informatičke studije, Andrej Frič Modževski Univerzitet u Krakovu.

NAZIV RADA
ISTRAŽIVAČKA SARADNJA IZMEĐU POLJSKE I SRBIJE U OBLASTI BIZNISA

Kratak sadržaj rada i predavanja: „Ovo izlaganje bi trebalo da ohrabri naučnike Univerziteta u Krakovu „Andrej Frič Modževski” i Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu da započnu zajedničku istraživačku aktivnost za potrebe biznisa u Poljskoj i u Srbiji. U praksi, saradnja zasnovana na principu uzajamnosti uključuje, nažalost, samo Poljake i Srbe koji učestvuju na akademskim konferencijama i objavljuju naučne članke. Kao što je već istaknuto, akademska i istraživačka aktivnost treba da počiva na znatno širim osnovama, nego što je to bilo do sada. Ugovorne strane ne treba samo da razmatraju mogućnosti zajedničke aktivnosti, već i da pripreme zajednički  koncept i realizaciju konkretnih istraživanja u određenoj oblasti.

U prvoj fazi saradnje neophodno je da se formira lista predloga koji mogu biti od interesa za interdisciplinarnu grupu. Zatim treba da usledi imenovanje istraživačke grupe i izbor adekvatnih preduzeća. Procedura predložena u ovom prilogu obuhvata implementaciju istraživačkog rada za biznis. Nezavisno od toga, prikazani su primeri istraživanja za potrebe biznisa. Pomenuti rad može korisno da posluži svim univerzitetskim nastavnicima i studentima, kao i širem krugu ljudi, koji se naučno i stručno bave ovom složenom problematikom.“

U Beogradu, 30.09.2014. godine.

SekretarSeminara,
Marija Jovović, asistent

RukovodilacSeminara,
dr Dejan Molnar, asistent

EKONOMSKI FAKULTET
KATEDRA ZA EKONOMSKU POLITIKU I RAZVOJ
KAMENIČKA 6, 11000 BEOGRAD

OSMI SEMINAR U 2014. GODINI 
SEPTEMBAR 2014. GODINE

Utorak, 09. septembar 2014. godine, u 14:00 časova (Ekonomski fakultet, Profesorska sala), prof. dr Ljubodrag Savić, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i Milena Lutovac, master ekonomije, asistent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

NAZIV RADA
NOVI TALAS PRIVATIZACIJE – OPORAVAK ILI SUNOVRAT INDUSTRIJE SRBIJE

Kratak sadržaj rada i predavanja: „Uoči donošenja Zakona o privatizaciji iz 2001. godine, u javnosti Srbije je stvorena slika da će pretvaranje društvene u privatnu svojinu preko noći dovesti do brzog i efikasnog razrešenja brojnih i teških problema privrednog razvoja Srbije. Očekivalo se i da će tržišna privreda sama po sebi obezbediti veću efikasnost, povećanje proizvodnje, zaposlenosti i izvoza, a time i značajno povećanje životnog standarda građana.

Umesto da se proces privatizacije okonča, kako je bilo predviđeno, do kraja 2004. godine, deceniju kasnije donet je novi Zakon o privatizaciji, po čijim pravilima kupca treba da pronađu preostala 502 preduzeća, među kojima posebnu pažnju privlače 156 preduzeća u restuktuiranju, koja su bila nosioci posleratnog razvoja Srbije i još uvek nepoznat broj velikih javnih preduzeća, koja će biti prodata (???) u narednih nekoliko godina.

Većina preduzeća predviđenih za privatizaciju nalaze se u veoma teškoj ekonomskoj situaciji, zbog čega će najveći deo njih otići u stečaj. Model privatizacije iz 2001. godine je produbio krizu srpske industrije, koja je započela raspadom SFRJ, sankcijama i bombardovanjem zemlje od strane NATO pakta. Za razliku od većine zemalja u tranziciji koje su odavno prešle tzv. predtranzicioni nivo, Srbija još uvek nije dostigla ni polovinu industrijske proizvodnje iz 1990. godine, a broj industrijskih radnika (275 hiljada) je isti kao i daleke 1955. godine.

S obzirom da dosadašnji model privatizacije nije dao očekivane rezultate, postavlja se pitanje da li nedavno usvojeni Zakon o privatizaciji može biti uspešniji? Kako naći rešenje za decenijsku agoniju preduzeća u restruktuiranju? Da li i kako privatizovati javna preduzeća?“

U Beogradu, 03.09.2014. godine.

SekretarSeminara,
Marija Jovović, asistent

RukovodilacSeminara,
drDejan Molnar, asistent
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ШЕСТИ СЕМИНАР У 2014. ГОДИНИ
МАЈ 2014. ГОДИНЕ

Уторак, 27. мај 2014. године, у 15:00 часова (Економски факултет, Професорска сала), Лазар Чолић, мастер економије, сарадник у настави на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА
ОЦЕНА ТРЖИШНЕ ПОЗИЦИЈЕ КОНКУРЕНТСКИХ ПРОИЗВОДА ПРИМЕНОМ ДИНАМИЧКИХ ФАКТОРСКИХ МОДЕЛА

Кратак садржај рада и предавања: „Добро познавање пословног окружења представља компаративну предност у борби за тржишно учешће. Због тога, предузећа издвајају значајна средстава за истраживање тржишта, што подразумева креирање упитника и прикупљање информација о перцепцији испитаника (потрошача) о релевантном производу, као и о конкурентским производима. Међутим, овакав приступ је скуп и базира се на информацијама добијеним од испитаника које могу, али не морају бити истините, па се добијени одговори морају узети са резервом.

У овом раду биће предложен нови приступ истраживању тржишта, који се базира на понашању потрошача, уместо на њиховом мишљењу како ће се понашати. Агенције за истраживање тржишта могу пружити заинтересованим предузећима податке о потрошњи њихових производа (на недељном или месечном нивоу). Ови подаци се, потом, могу користити за праћење и анализу трендова потрошње. Предложена методологија се фокусира на податке о заједничкој динамици потрошње различитих производа, са циљем да се утврди степен њихове међусобне корелације.

Главна претпоставка од које се полази у раду јесте да се динамика потрошње неког производа састоји из две компоненте – тржишне (заједничке) и идиосинкратске (специфичне). Потрошња свих производа на неком тржишту има своју заједничку динамику, услед утицаја општих привредних услова, преференција потрошача итд. Са друге стране, потрошња конкретних производа зависи и од фактора који делују само на те производе индивидуално, и управо је та компонента под утицајем конкурентских чинилаца.

Циљ излагања је да, помоћу савременог методолошког приступа, на што ефикаснији начин одстрани утицаје заједничких фактора на тржишту и да покаже везу између потрошње производа која је само под утицајем конкурентских фактора. Емпиријска анализа је спроведена на подацима о читаности штампаних медија у Србији, коришћењем двостепеног метода оцењивања динамичких факторских модела.“

У Београду, 20.05.2014. године.

Секретар семинара,
Марија Јововић, асистент

Руководилац семинара,
др Дејан Молнар, асистент

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ПЕТИ СЕМИНАР У 2014. ГОДИНИ
АПРИЛ 2014. ГОДИНЕ

Понедељак, 28. април 2014. године, у 14:00 часова (Економски факултет, Професорска сала), др Бојан Зечевић, ванредни професор на Економском факултету у Београду, проф. др Горан Петковић, редовни професор на Економском факултету у Београду и Игор Ковачевић, мастер економије, асистент на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА
ТУРИЗАМ КАО ДЕО НАЦИОНАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ

Кратак садржај рада и предавања: „Туризам је једна од ретких привредних грана у свету која константо бележи позитивне стопе раста. Доминантна дестинација је Европа, али подаци указују на повећање учешћа нових земаља и региона, те чињеницу да се економски неразвијене земље позиционирају на међународном тржишту, као и да сустижу привредно развијене земље по оствареном туристичком промету.

Србија се у протеклих 15 година пробила на туристичком тржишту и заузела своју позицију. Упркос амбивалентном ставу званичне економске политике о туристичком развоју и његовим ефектима, туризам је сектор српске привреде који се убрзано развијао. Недостаци званичне статистике утичу да су оцене економског развоја туризма непотпуне и да се туризам не признаје као извозна грана. И поред тога, директан утицај туризма евидентан је у порасту девизног прилива, који је у 2013. износио 1.052.884 долара и тиме чинио 7,2% укупног извоза Републике Србије. Стратешки усмераван развој и промоција омогућили су да се пад домаћег туристичког промета више него компензује растом иностраног, као и да се оствари значајан укупан допринос сектора туризма БДП-у Србије на нивоу од 5,4% у 2012. години.

Реструктуирање тржишта у корист страних посетилаца, раст укупног промета, повећање броја предузетника, као и раст девизног прилива од туризма сигурно говоре у прилог значајним утицајима које носи развој туризма. Ипак, званични статистички подаци, са друге стране, показују смањење броја запослених у туризму, што индикује да не постоје механизми решавања проблема сиве економије. Развој туристичког тржишта у Србији се може анализирати и кроз развој процеса инвестирања у туризму.

Туризам је, до сада, уживао снажну инвестициону подршку од стране државе. У великим градовима евидентан је улазак приватног капитала кроз међународне брендове, док домаћи хотели додатно попуњавају тржишта изван административних центара. Међутим, уколико туристичка привреда буде третирана на начин на који се то радило у другој половини 2013. године, велика је вероватноћа да ће позитивна кретања усмераваног раста и развоја из протеклог периода заменити стагнација и девијантни, неодржив развој кроз активности сиве економије.“

У Београду, 16.04.2014. године.

Секретар семинара,
Марија Јововић, асистент

Руководилац семинара,
др Дејан Молнар, асистент

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ЧЕТВРТИ СЕМИНАР У 2014. ГОДИНИ
МАРТ 2014. ГОДИНЕ

Понедељак, 31. март 2014. године, у 14:00 часова (Економски факултет, Професорска сала), др Олгица Бошковић, ванредни професор на Економском факултету у Београду, дипломирани економиста Тамара Николић, демонстратор на Економском факултету у Београду и дипломирани економиста Бојана Милићевић, демонстратор на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА
СТАТИСТИЧКЕ НЕДОУМИЦЕ У ГРАФИЧКОЈ И НУМЕРИЧКОЈ ИНТЕРПРЕТАЦИЈИ ПОДАТАКА: ПРИМЕРИ ИЗ ПОЉОПРИВРЕДЕ

Кратак садржај рада и предавања: „Неретко се дешава да у поступку анализирања неке појаве (економске, демографске, социјалне) резултати до којих се долази буду противречни. Исти подаци, графички представљени или агрегирани на различите начине, могу навести на потпуно различите закључке и створити другачију слику о посматраној појави. Стога, анализа и интерпретација података захтевају претходно упознавање са методологијом, као и са значењем и врстом расположивих података. Са друге стране, неопходно је и познавање особина показатеља који се израчунавају.

Најчешће коришћени показатељи су просечна вредност, модус, медијана и индексни бројеви. Иако погодне за израчунавање, вредности наведених показатеља треба да буду и коректно протумачене. Просечна вредност, израчуната за делове основног скупа, може да пружи другачију представу о основном скупу од просека израчунатог за цео основни скуп. Једноставном корелационом и регресионом анализом не може се увек доћи до прецизних сазнања о зависности и међусобним односима између две променљиве. Индексни бројеви, већ при промени базне године, воде новим закључцима о динамици посматране појаве у одређеном периоду. Посебну пажњу у процесу статистичког закључивања треба обратити на тестирање хипотеза, које је неопходно увек када се закључци о основном скупу доносе на основу података из узорка. Најзад, и графичка презентација, као визуелна представа кретања неке појаве, зависи од употребљене мерне скале. На бази анализираних примера из пољопривреде, у раду ће бити представљене најчешће статистичке недоумице.“

У Београду, 24.03.2014. године.

Секретар семинара,
Марија Јововић, асистент

Руководилац семинара,
др Дејан Молнар, асистент

КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ТРЕЋИ СЕМИНАР У 2014. ГОДИНИ
МАРТ 2014. ГОДИНЕ

Петак, 14. март 2014. године, у 14:00 часова (Економски факултет, Професорска сала), Бранислава Христов, мастер економије, сарадник у настави на Економском факултету у Београду, др Бојан Зечевић, ванредни професор на Економском факултету у Београду и Игор Ковачевић, мастер економије, асистент на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА
ПРИМЕНА САВРЕМЕНИХ КАНАЛА ДИСТРИБУЦИЈЕ У ХОТЕЛИЈЕРСТВУ

Кратак садржај рада и предавања: „Током последњих неколико деценија, на туристичком тржишту дешавају се бројне промене које утичу на све аспекте управљања хотелима. Како је у функционисању хотела моменат продаје изузетно битан, дошло је до потребе стварања ефикаснијих и проактивнијих комуникационих и дистрибутивних канала. Улажу се значајни напори како би се пронашли најефикаснији канали дистрибуције, путем којих би се, са једне стране, задовољила и премашила очекивања потрошача, а са друге стране, оптимизирао ниво продаје и остварио очекивани пословни резултат.

Тржишни захтеви, као и конкурентски притисци, који постају све више глобални, утицали су на усложњавање хотелске продајне стратегије, што је резултирало додавањем савремених, на информационој технологији заснованих, облика дистрибуције већ постојећим традиционалним каналима. У савременим условима, потребно је сагледати колико се хотели у свом тржишном наступу ослањају на традиционалне, а колико на савремене канале дистрибуције. Како успешно и функционално хотелијерско тржиште може имати значајне доприносе за будући привредни развој Србије, битно је сагледати колико домаћи хотели усвајају промене настале у сегменту дистрибуције.

У складу са поменутим, извршена је анализа ефикасности примене савремених канала дистрибуције у домаћем планинском хотелу „Златибор Мона” са циљем да се утврди колико је овај хотел у своје пословање имплементирао савремене, односно онлине канале дистрибуције и какве је то ефекте имало на његове пословне перформансе. Ово истраживање може представљати добру основу за будуће свеобухватније анализе у овој области, са циљем да се утврди стварно стање у домену продаје у хотелима на домаћем тржишту.“

У Београду, 07.03.2014. године.

Секретар семинара,
Марија Јововић, асистент

Руководилац семинара,
др Дејан Молнар, асистент

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ДРУГИ СЕМИНАР У 2014. ГОДИНИ
ФЕБРУАР 2014. ГОДИНЕ

Среда, 26. фебруар 2014. године, у 14:00 часова (Економски факултет, Професорска сала), Милутин Јешић, мастер економије, сарадник у настави на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА
МАКРОЕКОНОМСКИ ПОДСТИЦАЈИ РАЗВОЈА ФИСКАЛНИХ ПРАВИЛА НА НИВОУ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Кратак садржај рада и предавања: „Формирањем Европске уније и увођењем евра као заједничке валуте за земље чланице Еврозоне, јавила се потреба за детаљнијим изучавањем неопходних макроекономских услова дугорочне стабилности овакве монетарне уније. У анализу се неизоставно уводи један од институционалних механизама фискалне одговорности, а то су фискална правила на нивоу ЕУ као целине, са посебним захтевима према земљама Еврозоне. Циљ рада је да се покаже значајност кредибилних фискалних правила за стабилност Еврозоне, тј. да успешно остварење циљева макроекономских политика подразумева њихову координацију.

Подстицаји за доношење фискалних правила могу се наћи у макроекономској теорији. Почетни корак представља анализа везе монетарне и фискалне политике, те потребе за њиховом координацијом, посебно респектујући фискалну теорију инфлације. Један од најзначајнијих механизама координације еx анте природе управо су фискална правила. Она су посебно значајна за Еврозону, јер је у њој присутна могућност појаве тзв. преливања, која могу бити различите природе, а најчешће се у кризним ситуацијама разматрају преливања дохотка и трошкова позајмица. Услед неодговорне фискалне политике у једној земљи ЕУ, може доћи до притисака на девизни курс, а у крајњој инстанци и до монетизације дуга, што би свакако угрозило стабилност цена. Из тог разлога је, почевши од споразума из Мастрихта, питање фискалних правила било све више у фокусу интересовања. Пакт за стабилност и раст, његова ревидирана верзија, Еуро плус пакт, Пакет од шест правних аката, Фискални споразум, Пакет од два правна акта су извори права који регулишу питање фискалне одговорности. Евалуацијом ових аката долази се до закључка да се фундаментални разлози њиховог доношења не разликују.

Остварење ценовне стабилности, финансијске стабилности, стабилности девизног курса су зависни од начина вођења фискалне политике. Фискална правила, за сада, представљају најбоље изводљиво решење фискалне неодговорности у ЕУ. Међутим, успешност тренутно важећих аката се налази пред новим изазовима: нејединством у оквиру ЕУ по овом питању, комплексношћу правила и недостатком уверења у извршење прописаних казни. Поред тога, економске, политичке и друштвене разлике у земљама ЕУ представљају велики проблем дугорочног поштовања прописаних фискалних правила.“

У Београду, 19.02.2014. године.

Секретар семинара,
Марија Јововић, асистент

Руководилац семинара,
др Дејан Молнар, асистент

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ПРВИ СЕМИНАР У 2014. ГОДИНИ
ЈАНУАР 2014. ГОДИНЕ

Понедељак, 27. јануар 2014. године, у 14:00 часова (Економски факултет, Сала 31), др Ђорђе Митровић, доцент на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА
МОГУЋИ ОРГАНИЗАЦИОНИ МОДЕЛИ ФУНКЦИОНИСАЊА ПОСТРОЈЕЊА ЗА ТРЕТМАН НЕОРГАНСКОГ ОТПАДА У СРБИЈИ – ФИНАНСИЈСКИ И ЕКОНОМСКИ АСПЕКТИ

Кратак садржај рада и предавања: „У раду је извршена процена економских и финансијских карактеристика модела који су са правног аспекта погодни за организовање пословања постројења за третман опасног отпада (ПТОП). Највероватнија опција за организацију првог ПТОП у Србији може да буде један од следећа три модела која су регулисана постојећим правним оквиром: јавно комунално предузеће (уз могућност да се оснују остале уговорне – институционалне форме), концесије дате приватном партнеру и „јоинт вентуре“ у форми друштва са ограниченом одговорношћу (д.о.о.). Процена финансијских модела за предложене организационе субјекте који би могли да послују као постројење за управљање опасним отпадом је реализована кроз СWОТ анализу. Анализа је потврдила да је најпогоднији организациони модел за будуће предузеће за управљање опасним отпадом „јоинт вентуре“ у форми друштва са ограниченом одговорношћу (д.о.о.).

Друго важно питање и главни изазов за анализу јесте на који начин би требало да функционише предложени систем (са финансијског и фискалног аспекта) како би био дугорочно финансијски одржив и способан за генерисање средстава за нове сличне инвестиције у Србији. Другим речима, веома је важно да се формира наменски фонд (попут, на пример, некадашњег Еко-фонда), помоћу којег би се генерисана средства преусмеравала у будуће инвестиционе подухвате у области управљања опасним отпадом и на другим локацијама у Србији, а све у циљу да се избегне ослањање на бесповратна финансијска средства или комерцијалне кредите. Као једно од могућих решења фигурише подстицајни порески систем са одређеним пореским умањењима и пореским кредитима. У раду су изложени општи кораци и фазе таквог предложеног пореског система.“

У Београду, 27.01.2014. године.

Секретар семинара,
Марија Јововић, асистент

Руководилац семинара,
др Дејан Молнар, асистент

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ЧЕТРНАЕСТИ СЕМИНАР У 2013. ГОДИНИ
НОВЕМБАР 2013. ГОДИНЕ

Четвртак, 28. новембар 2013. године, у 14:00 часова (Економски факултет, Професорска сала), проф. др Душанка Ушћумлић, редовни професор на Економском факултету у Београду и др Јасна Бабић, доцент на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА
ИНТЕГРИСАНИ СИСТЕМИ МЕНАЏМЕНТА

Кратак садржај рада и предавања: „Примена концепта управљања укупним квалитетом (енгл. Тотал Qуалитy Манагемент – ТQМ) је значајан фактор конкурентности предузећа на тржишту. Успешном спровођењу ТQМ концепта у великој мери доприноси и успостављање бројних стандарда. У раду ће бити речи о међународним стандардима за системе менаџмента у организацији. Наведени стандарди су намењени организацијама свих величина и врста делатности, дају општи оквир пословања кроз захтеве или упутства, а њихова примена је добровољна. Ови стандарди не би смели да буду основ за наметање било каквих нецаринских трговинских баријера.

Стандарди за системе менаџмента који садрже захтеве намењени су за сертификацију одговарајућег система менаџмента. Најзначајнији у овој групи стандарда су: ИСО 9001:2008 – Систем менаџмента квалитетом – захтеви, ИСО 14001:2004 – Системи управљања (менаџмента) заштитом животне средине – захтеви са упутством за примену, ОХСАС 18001:2007 – Систем управљања заштитом здравља и безбедношћу на раду – захтеви, ЕН ИСО 22000:2005 – Системи менаџмента безбедношћу хране – захтеви за сваку организацију у ланцу хране, ИСО/ИЕЦ 27001:2005 – Системи менаџмента сигурношћу информација – захтеви, ИСО 50001:2011 – Системи енергетског менаџмента – захтеви са упутством за коришћење.

Од важнијих стандарда који нису намењени за сврхе сертификације система менаџмента, а које организације треба да примењују у свом пословању, издвојићемо: ИСО 9004:2009 – Руковођење са циљем остваривања одрживог успеха организације – приступ преко менаџмента квалитетом и ИСО 26000:2010 – Упутство о друштвеној одговорности. Сви наведени стандарди, посебно они који садрже захтеве за системе менаџмента, могу да се примењују појединачно, а могу и да се интегришу у јединствен систем менаџмента (ИМС). Предмет рада је приказ начина интегрисања појединачних стандарда у јединствени систем менаџмента и указивање на промене ИМС-а које се очекују код следећих ревизија стандарда. Циљ рада је да истакне позитивне ефекте успостављања интегрисаног система менаџмента на пословање организације.”

У Београду, 20.11.2013. године.

Секретар семинара,
др Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ТРИНАЕСТИ СЕМИНАР У 2013. ГОДИНИ
НОВЕМБАР 2013. ГОДИНЕ

Уторак, 19. новембар 2013. године, у 14:00 часова (Економски факултет, сала број 603): мр Дринка Пековић, студент докторских студија на Економском факултету у Београду, запослена на Високој пословној школи струковних студија у Новом Саду, др Љиљана Димитријевић, доцент на Високој школи за пословну економију и предузетништво у Београду и др Слађана Средојевић, специјални саветник за медјународну сарадњу, финансијска тржишта и едукацију и руководилац Центра за банкарску обуку у Удружењу банака Србије.

НАЗИВ РАДА

ДОЗНАКЕ КАО ФАКТОР СМАЊЕЊА РУРАЛНОГ СИРОМАЕ ТВА У СРБИЈИ
мр Дринка Пековић

Кратак садржај рада: „Раст миграционих токова радне снаге узроковао је велики прилив девизних дознака у емиграционе земље. Дознаке представљају значајан и стабилан извор спољног финансирања земаља у развоју. Последњих година присутно је интересовање за сагледавањем улоге и доприноса дознака привредном развоју и ублажавању сиромаштва. Резултати емпиријских истраживања показују да дознаке утичу на смањење сиромаштва у земљама у развоју. Емиграциона кретања обично су концентрисана у руралним областима земаља у развоју. Високо учешће дознака у дохотку домаћинстава у овим областима доприноси смањењу руралног сиромаштва.

На основу података о приливу дознака у Србији, оцењује се да је учешће домаћинстава прималаца дознака веће у руралним него у урбаним областима. Са друге стране, показатељи сиромаштва у Србији значајно су виши у руралним областима. У просеку, дознаке чине четвртину дохотка домаћинстава која их примају у руралним срединама. Циљ рада је да сагледа улогу девизних дознака у ублажавању руралног сиромаштва у Србији. У том погледу анализираће се карактеристике домаћинстава прималаца дознака, са циљем да се оцени у којој мери ова домаћинства припадају категорији сиромашних, или су изложена ризику сиромаштва. Такође, рад указује на недовољну обухватност података о трошењу дознака, учесталости и редовности примања дознака, који би пружили јаснију и потпунију слику о улози дознака у животном стандарду домаћинстава.”

НАЗИВ РАДА
ЗНАЧАЈ И ФАКТОРИ УПРАВЉАЊА МАРКЕТИНГОМ – ПОГЛЕД НА САВРЕМЕНУ ПРАКСУ
др Љиљана Димитријевић

Кратак садржај рада: „Сложеност организовања маркетинга, која је условљена деловањем великог броја фактора, које није могуће предвидети, нити мерити, захтева посебну пажњу и значајне напоре у трагању за адекватним начинима праћења перформанси маркетинга кроз пропулзиван систем контроле. Комплексност, обухват и значај ове проблематике, указују да готових решења нема, и да много тога зависи од креативности и умешности оних који се баве маркетингом у предузећу.

Међутим, чини се да се маркетинг, као начин мишљења, пословна филозофија и научна и пословна парадигма, још увек скромно укључује у друштвени и привредни живот, често више декларативно и не довољно обухватно. Резултат истраживања у овом раду нуди одговор на питање да ли предузећа суштински разумеју појам и обухват маркетинга, као пословне функције и шире, као начина на који се пословни субјекти позиционирају на тржишту. Да ли је резултат маркетинга, резултат садејства свих пословних функција, а губитак само проблем оних који раде у маркетинг департменту? Односно, да ли је маркетинг прва међу једнакима, или пословна функција која нема ништа већи значај од производње, набавке, финансија итд? Ово су нека од отворених питања која аутор, истраживањем пословне праксе, кроз налазе анкете, покушава да расветли.”

НАЗИВ РАДА
ЈАВНО-ПРИВАТНО ПАРТНЕРСТВО У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ: СИСТЕМСКИ ИЛИ АД ХОЦ ПРИСТУП?
др Слађана Средојевић

Кратак садржај рада: „Јавно-приватно партнерство (ЈПП) као приступ у финансирању објеката и услуга од јавног значаја доживело је велики успех у примени у земљама са дугом традицијом присуства развијеног приватног сектора и принципа тржишне привреде. Његова популарност се, услед постигнутог успеха, ширила и у делове света са другачијим карактеристикама привредних система. Ипак, сама примена ЈПП концепта не доводи аутоматски до успешне имплементације инфраструктурних пројеката. За то је потребно више предуслова, како на нивоу макро окружења, тако и на нивоу самог јавног тела, као предлагача, односно, на нивоу пројекта.

Овај рад се, стога, фокусира на анализу приступа који јавни сектор примењује у спровођењу ЈПП концепта, као једном од важних фактора за успешно спровођење ЈПП концепта и за пуну искоришћеност његових могућности. Пракса земаља са великим бројем успешно спроведених ЈПП пројеката указује да је јавни сектор имао врло проактиван однос према могућностима ЈПП концепта и да је обезбедио његову примену (законодавни оквир, институције, стручну подршку), као и да је вероватне бенефите од ЈПП посматрао као потенцијално системско решење, а не на ад хоц основи, или као решење на нивоу пројекта.

Други поменути приступ је свакако легитиман, али је, у циљу максимизирања могућности ЈПП концепта, за све учеснике пројекта и коначно, за систем у целини, далеко целисходније уколико постоји политика или програм за примену ЈПП, бар на нивоу сектора (нпр. изградња путне мреже путем ЈПП у оквиру стратегије развоја овог вида саобраћаја) или на нивоу региона (нпр. изградња више школа у једном региону). Рад је структуриран тако да посматра ЈПП тржиште (број пројеката по земљама и секторима) у Југоисточној Европи и пружа тумачење у аналогији са ситуацијом на ЈПП тржишту Европске уније. Посебна пажња у анализи је усмерена на постојање ЈПП политике у земљама Југоисточне Европе и разматрање ефеката постојећих приступа у имплементацији законодавства које регулише област ЈПП.”

У Београду, 12.11.2013. године.

Секретар семинара,
др Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ДВАНАЕСТИ СЕМИНАР У 2013. ГОДИНИ
НОВЕМБАР 2013. ГОДИНЕ

Уторак, 05. новембар 2013. године, у 14:00 часова (Економски факултет, Професорска сала), др Олгица Бошковић, ванредни професор на Економском факултету у Београду, дипломирани економиста Бојана Милићевић и дипломирани економиста Тамара Николић.

НАЗИВ РАДА

СТАТИСТИЧКИ ПАРАДОКСИ У АНАЛИЗИ ТАБЕЛА КОНТИНГЕНЦИЈЕ

Кратак садржај рада и предавања: „Статистички методи представљају кључни алат за анализирање односа између појава и фактора који на њих утичу, вршење различитих процена, анализу ризика одлучивања и слично. Ипак, сваки метод анализе има своје предности, недостатке и ограничења у примени. Недовољно познавање употребљеног метода, избор неадекватног метода или погрешна интерпретација добијених резултата често доводе до контрадикторних закључака. Стога је први корак у анализи прикупљених података конструисање табела које омогућују јасност и прегледност података и представљају основ за њихову анализу.

Пример таквих табела су и табеле контингенције. Најчешће се користе дводимензионалне (ИxЈ) и тродимензионалне (ИxЈxК) табеле. Како је табеле мањих димензија лакше разумети него табеле већих димензија, често се, приликом анализе, прибегава смањењу димензија табела. Међутим, закључци до којих се долази на основу података из дводимензионалне табеле могу бити контрадикторни у односу на закључке изведене на основу података представљених у тродимензионалној табели. Тада говоримо о појави парадокса. Кроз конкретне примере, у раду ће бити представљени следећи парадокси: парадокс асоцијације, Симпсонов парадокс, парадокс спајања и Берксонов парадокс.”

У Београду, 29.10.2013. године.

Секретар семинара,
др Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ЈЕДАНАЕСТИ СЕМИНАР У 2013. ГОДИНИ
ОКТОБАР 2013. ГОДИНЕ

Четвртак, 24. октобар 2013. године, у 14:00 часова (Економски факултет, Професорска сала), др Сања Митић, доцент на Економском факултету у Београду, проф. др Мирјана Глигоријевић, редовни професор на Економском факултету у Београду и др Александра Зечевић, доцент на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

ИСТРАЖИВАЊЕ ПОНУДЕ ПРЕХРАМБЕНИХ ПРОИЗВОДА СА ЗДРАВСТВЕНИМ И НУТРИТИВНИМ ОЗНАКАМА

Кратак садржај рада и предавања: „Значај здраве исхране и проблема који се односе на здравље становништва препознат је и подигнут на ниво државе у великом броју развијених земаља. Овај рад се бави карактеристикама обележавања здраве хране у погледу коришћења нутритивних и здравствених изјава. Реч је о прехрамбеним производима који имају значајан економски потенцијал. У раду су анализирани глобални трендови раста тржишта здраве хране. Секундарни подаци су коришћени за идентификацију карактеристика и обима тржишта здраве хране на глобалном нивоу и његових кључних сегмената. У Србији су прехрамбени производи са здравственим и нутритивним изјавама релативно нови и непознати. За потребе анализе понуде ових производа, извршено је истраживање њихове присутности у малопродајним објектима и формирана је одговарајућа база података.

У раду ће бити представљени прелиминарни резултати, који се односе на идентификовање врста нутритивних и здравствених изјава које користе произвођачи прехрамбених производа, као и њихове учесталости по различитим групама производа и малопродајним форматима. Резултати указују на значајно одступање праксе обележавања производа од регулативе Европске уније, посебно у погледу коришћења здравствених изјава. Постоји велики број изјава које се не могу класификовати ни као нутритивне ни као здравствене, јер нису потпуне и прецизне, и као такве често доводе потрошаче у заблуду. Висок степен слободе у формулацији здравствених и нутритивних изјава, који имају произвођачи прехрамбених производа, је последица неразвијене законске регулативе и неусаглашености домаћих прописа са регулативом Европске уније.”

У Београду, 16.10.2013. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ДЕСЕТИ СЕМИНАР У 2013. ГОДИНИ
СЕПТЕМБАР 2013. ГОДИНЕ

Четвртак, 12. септембар 2013. године, у 14:00 часова (Економски факултет, сала 603), Милена Лутовац, мастер економије, асистент на Економском факултету у Београду и проф. др Љубодраг Савић, редовни професор на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

ИНДУСТРИЈСКА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ – ПОГЛЕДИ И ПЕРСПЕКТИВЕ

Кратак садржај рада и предавања: „Индустријска политика је, пре свега, усмерена на унапређивање индустријског раста/развоја и стварање услова за реализацију циљева и задатака индустријализације. Веома је важно да основни циљеви индустријске политике буду компатибилни са осталим економским и другим развојним циљевима друштва. Наиме, индустријска политика треба да доприноси општем економском расту, финансијској стабилности, оздрављењу платног биланса, пуној запослености и побољшању животног стандарда. Успостављање и спровођење циљева индустријске политике је веома сложен задатак, који подразумева предузимање бројних акција у различитим доменима. Важни су координација и укључивање великог броја различитих институција и ефикасно функционисање свих мера индустријске политике.

Примена адекватних мера и инструмената индустријске политике треба да допринесе повећању ефикасности индустрије и њеном бржем развитку. Индустријску политику на врло ефикасан начин користиле су неке данас високо развијене земље Запада. Имајући у виду место и значај индустрије у привредном развоју већине земаља света, необјашњиво је зашто је Србија у другој фази транзиције водила економску политику која је довела до потпуног слома српске индустрије. С обзиром да је са закашњењем ушла у процес транзиције, Србија би могла да искористи различита транзициона искуства бивших социјалистичких земаља, које су установиле модел развоја у коме су индустрија и извоз имали кључну позицију.

Важно место на успешном транзиционом путу неких од земаља је имала индустријска политика. Истовремено, Србија није имала индустријску политику. Поновна реиндустријализација наше земље није могућа без усвајања и спровођења адекватне индустријске политике, примерене нивоу развоја српске индустрије. Због веома бројних и крупних проблема досадашњег развоја, наша земља се врло брзо мора оријентисати на експортно усмерену реиндустријализацију, чиме би се створили потребни услови за раст производње, запослености, санирање спољног дуга и огромног дефицита у трговини са светом. Опоравак производње, снажан раст запослености и извоза, неће бити лако оствариви циљеви, пошто ће се реиндустријализација наше земље у наредном периоду одвијати у веома сложеним околностима.”

У Београду, 03.09.2013. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ДЕВЕТИ СЕМИНАР У 2013. ГОДИНИ
ЈУН 2013. ГОДИНЕ

Четвртак, 27. јун 2013. године, у 12:00 часова (Економски факултет, Професорска сала), др Милорад Филиповић, ванредни професор на Економском факултету у Београду и др Станислава Делић, стручни сарадник, ЈП „Транснафта”, Београд.

НАЗИВ РАДА

ОДРЖИВИ РУРАЛНИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ НА ПРИМЕРУ ВОЈВОДИНЕ

Кратак садржај рада и предавања: „У овом раду се анализира рурални одрживи развој у Републици Србији кроз пример АП Војводине као дела земље са најинтензивнијом пољопривредном и прехрамбеном индустријом. Сам рад је део ширих истраживања, која су реализована у периоду 2009-2010. године, кроз, између осталог, спровођење анкете и њену обраду на примеру 40 домаћинстава од којих је детаљно анализирано 21. Домаћинства се налазе на целој територији АП Војводине – Срем, Банат и Бачка. Резултати истраживања су систематизовани и показали су да према три различите групе индикатора (економски, социјални и еколошки) највећи број од 21 домаћинства не показује захтевани степен одрживости свога пословања.

При томе, најтежа је ситуација код индикатора социјалне одрживости, нешто је повољнија ситуација са еколошким индикаторима, док се најповољнији индикатори добијају у групи економских индикатора одрживости. На тај начин се показало да је ситуација у погледу проблематике руралног развоја у Србији, посматрано кроз пример Војводине, таква да су најпотребније мере социјалне инклузије, додатног еколошког образовања и стварања еколошке етике код руралног становништва, док је мањи нагласак на мерама економских подстицаја у циљу смањивања ризика и обезбеђивања дугорочне стабилности руралних подручја земље.”

У Београду, 19.06.2013. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ОСМИ СЕМИНАР У 2013. ГОДИНИ
МАЈ 2013. ГОДИНЕ

Уторак, 28. мај 2013. године, у 12:00 часова (Економски факулте, сала бр. 603), проф. др Љубодраг Савић, редовни професор на Економском факултету у Београду:

НАЗИВ РАДА

УТИЦАЈ ТРАНЗИЦИЈЕ И ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ НА РАЗВОЈ ДРЖАВА НАСТАЛИХ НА ПРОСТОРУ БИВШЕ СФРЈ

Кратак садржај рада и предавања: „Прошле су две деценије од распада СФРЈ. Осим губитка заједничког тржишта и драстичног прекида веома развијених економских и свих других облика сарадње, плаћена је и висока цена губитака људских живота и огромних материјалних разарања. Та неславна етапа је завршена крајем последње деценије двадесетог века. У XXИ век свих шест држава је ушло са великим амбицијама, а народ са огромним очекивањима. Неке државе су снажно напредовале, неке су учиниле корак напред, али не онолики колико су обећале нове демократске власти, а неке нажалост још увек нису прешле ни достигнути предтранзициони ниво развоја из далеке 1989. године.

Циљ овог рада је да се анализом 14 најважнијих показатеља развоја у периоду 2001-2011. година оцени како се ко снашао на почетку новог миленијума. То ћемо учинити установљавањем збирног релативног ранга успешности сваке земље. Осим сумарних резултата за целокупан период, посебно ћемо оценити ефикасност развоја до избијања економске кризе (2001-2008), као и утицај економске кризе (2009-2011) на развој свих шест држава насталих на простору бивше СФРЈ.”

У Београду, 21.05.2013. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф. 

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

СЕДМИ СЕМИНАР У 2013. ГОДИНИ
МАЈ 2013. ГОДИНЕ

Четвртак, 16. мај 2013. године, у 14:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): др Малиша Ђукић, доцент на Београдској банкарској академији и Данијел Вучковић, мастер за друмски, градски саобраћај и транспорт.

НАЗИВ РАДА

ИНВЕСТИРАЊЕ У ТРАНСПОРТНУ ИНФРАСТРУКТУРУ – СИМУЛАЦИЈА АНАЛИЗЕ ТРОШКОВА И КОРИСТИ

Кратак садржај рада и предавања: „Развијање инфраструктуре и ефикасног транспортног система је од великог значаја за привредни раст Србије. Ефекти се огледају у повећању атрактивности региона за страна улагања, подстицању веће мобилности становништва, убрзавању протока робе и повећању броја запослених. Финансирању изградње и модернизације инфраструктуре претходи одговарајућа анализа трошкова и користи (цост бенефит анализа). Предмет рада и предавања је симулација анализе трошкова и користи модернизације деонице пруге Коридора X. Користећи методологију Европске инвестиционе банке и Европске комисије симулација има за циљ да одреди да ли је економски исплативо улагати у модернизацију железничке инфраструктуре на посматраној деоници.

Саобраћајни модел је развијен уз помоћ софтвера и јавно доступних података, односно Транс тоолс модела. Модел је базиран на претпоставци да ће институционални оквир управљања железничком инфраструктуром Србије бити у складу са регулативом Европске уније, односно да ће накнада за приступ железничкој инфраструктури бити примарни извор прихода менаџера инфраструктуре.”

У Београду, 08.05.2013. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ШЕСТИ СЕМИНАР У 2013. ГОДИНИ
АПРИЛ 2013. ГОДИНЕ

Уторак, 23. април 2013. године, у 14:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): проф. др Јелена Перовић, редовни професор на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

РЕШАВАЊЕ СПОРОВА ИЗ МЕЂУНАРОДНИХ ПОСЛОВНИХ ОДНОСА ПУТЕМ АРБИТРАЖЕ

Кратак садржај рада и предавања: „Предмет рада и предавања представља арбитража као форум и начин решавања спорова из међународних пословних односа. У уговорима међународног пословног промета уговорне стране најчешће предвиђају форум надлежан за решавање спорова који евентуално проистекну из њиховог правног односа. Оне се могу определити за државни суд, за арбитражу или за неки од алтернативних метода решавања спорова. Најчешће се, у тим оквирима, уговара арбитража због њене прилагођености потребама међународног пословног промета и предности којима се одликује у односу на државни суд.

У основне предности арбитраже улазе: могућност избора арбитара од стране уговорних страна, могућност избора меродавног материјалног права, места арбитраже, правила поступка и језика поступка, неутралност и стручност арбитара, ефикаснији, бржи и мање формалан поступак у односу на поступак пред државним судом, нејавност поступка, чињеница да арбитражна одлука има снагу правоснажне пресуде државног суда, олакшано и убрзано извршење иностраних арбитражних одлука. Полазећи од тих предности, уговорне стране у међународним уговорним односима радо се опредељују за арбитражу, а популарност арбитраже у пословном свету је све већа. У раду и на предавању свака од поменутих предности биће посебно анализирана.”

У Београду, 16.04.2013. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ПЕТИ СЕМИНАР У 2013. ГОДИНИ
АПРИЛ 2013. ГОДИНЕ

Уторак, 09. април 2013. године, у 14:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): проф. др Радован Ковачевић, редовни професор на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

ЗНАЧАЈ СТРАНИХ ДИРЕКТНИХ ИНВЕСТИЦИЈА ЗА РОБНИ ИЗВОЗ СРБИЈЕ

Кратак садржај рада и предавања: „Стране директне инвестиције (СДИ) представљају значајан извор прилива капитала за земље у транзицији (ЗУТ) и земље у развоју (ЗУР), али и механизам за трансфер савремене технологије и управљачких знања у привреду земље домаћина (хост цоунтрy). Међутим, за ове земље је веома значајно да ли и у којој мери СДИ доприносе повећању извоза. Значајан део СДИ у Србији пласиран је у финансијски сектор и сектор услуга, који дају мали допринс извозу. Преовлађујући део прилива СДИ у Србији повезан је са процесом приватизације домаћих предузећа. Истакнута одлика досадашњег прилива СДИ је мањи удео гринфилд инвестиција у укупном приливу. Мада је прилив СДИ пружао могућност да се повећа робни извоз конкурентних производа на светском тржишту, то се заправо није десило.

Чак је дошло до сужавања извозне понуде Србије. Прилив СДИ у Србији је имао тенденцију пада од 2007. до 2010. године, при чему је смањивање регистровано како на подручју акционарског капитала, тако и у домену прилива осталог капитала. То нам индиректно говори да је смањивање прилива СДИ повезано са успоравањем процеса приватизације преосталих јавних предузећа. Прилив гринфилд инвестиција није могао да надокнади смањивање прилива путем приватизације. Пад прилива карактерише и остали капитал у оквиру агрегата СДИ. Неповољна структура СДИ у Србији, са наглашеном улогом трговинског и финансијског сектора, смањује еластичност робног извоза према појединим компонентама СДИ. Због тога се умањује њихов допринос повећању робног извоза Србије. Прилив СДИ уједно значи да се у будућности може очекивати пораст одлива средства из земље по основу репатријације оствареног профита, а можда и уложеног капитала. Очекивани тренд раста одлива капитала из земље по овом основу формираће притисак на платни биланс у оквиру рачуна дохотка.

Хоризонталне СДИ освајају домаће тржиште, стварају претпоставке за одлив капитала кроз репатријацију профита, а скоро да не доприносе повећању извоза. СДИ које супституишу увоз дају позитиван допринос платном билансу, али неретко захтевају заштиту домаћег тржишта од иностране конкуренције. Највећи допринос повећању извоза долази од гринфилд инвестиција, али је њихово учешће у прливу СДИ у Србији мало. У овом раду ће бити истражен утицај СДИ на робни извоз Србије (емпиријска провера). Указаће се на структурне карактеристике прилива СДИ, а испитаће се и тренд диверзификације домаћег робног извоза. Полазећи од оствареног прилива СДИ, оцениће се њихов утицај на платни биланс. Након спроведене декомпозиције прилива СДИ на кључне компоненете, у раду ће се размотрити значај појединих сегмената СДИ, као и њиховог укупног агрегата, за извозне резултате домаће привреде.”

У Београду, 02.04.2013. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ЧЕТВРТИ СЕМИНАР У 2013. ГОДИНИ
МАРТ 2013. ГОДИНЕ

Уторак, 26. март 2013. године, у 14:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): др Сандра Стојадиновић Јовановић, доцент на Економском факултету у Београду и мр Душан Марковић, асистент на Економском факултету у Београд.

НАЗИВ РАДА

МЕСТО И УЛОГА ПОДСТИЦАЈА У ПОЛИТИЦИ СТРАНИХ ДИРЕКТНИХ ИНВЕСТИЦИЈА СРБИЈЕ

Кратак садржај рада и предавања: „У раду ће бити анализиране савремене националне политике страних директних инвестиција и врсте подстицаја које се у оквиру њих примењују. Са аспекта Србије, пажња ће бити посвећена развоју регулативе која се односи на прилив страних инвестиција, са фокусом на формирани систем инвестиционих подстицаја. У раду ће бити обрађени и представљени подаци који се односе на до сада реализоване пројекте у Србији, који су били корисници државних финансијских подстицаја. Посебна пажња ће бити посвећена и питању оправданости примене подстицаја у инвестиционој политици земље. У вези са тим, у раду ће бити представљени и резултати истраживања која су за циљ имала да утврде комплементарни утицај инвестиционих подстицаја и квалитета институција земље на прилив страних инвестиција, с обзиром да постоје схватања која инвестиционе подстицаје у транзиционим земљама посматрају као компензацију за више трошкове пословања услед неефикасних институција.”

У Београду, 19.03.2013. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ТРЕЋИ СЕМИНАР У 2013. ГОДИНИ
МАРТ 2013. ГОДИНЕ

Четвртак, 14. март 2013. године, у 17:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): др Предраг Бјелић, ванредни професор на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

ПРОМЕНЕ У АНАЛИЗИ МЕЂУНАРОДНЕ ТРГОВИНЕ УСЛЕД ГЛОБАЛНОГ КРЕТАЊА ФАКТОРА ПРОИЗВОДЊЕ

Кратак садржај рада и предавања: „У условима глобализације светске привреде токови међународне трговине између земаља постају све интензивнији. У двадесетом веку долази до значајних промена у структури међународне трговине. До шездесетих година 20. века доминантни производи у међународној размени били су примарни производи (сировине), док од тог периода у међународној трговини доминирају индустријски производи. Али, оно што је значајна новост у међународној трговини у 20. веку то је све већа размена фактора производње, капитала и рада, између земаља, која до тада није била могућа у пракси међународне трговине, нити теоријама међународне трговине. Као последица кретања приватног капитала између земаља, у облику страних директних инвестиција, што има за последицу стварање филијала, дошло је до много значајнијих продаја тих филијала на тржишту земаља домаћина него директног извоза роба у те земље од стране матичних предузећа.

У овим условима класична статистика спољне трговине нам не даје поуздане информације о свим токовима међународне трговине. Због тога се уз класичне облике анализе међународне трговине, где се све продаје са једне царинске територије посматрају као извоз, а све куповине са одређене царинске територије као увоз те царинске територије, појављује и нови концепт анализе међународне трговине заснован на статистици трговине страних филијала (Фореигн Афилиатес Траде Статистицс – ФАТС). Осим посматрања спољне трговине по бруто концепту који намеће класична статистика спољне трговине, сада се ради и обрачун спољне трговине по размени новододате вредности између земаља (Траде ин Валуе-Аддед – ТиВА).”

У Београду, 06.03.2013. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ДРУГИ СЕМИНАР У 2013. ГОДИНИ
ФЕБРУАР 2013. ГОДИНЕ

Уторак, 26. фебруар 2013. године, у 14:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): проф. др Јелена Кочовић, редовни професор на Економском факултету у Београду и Марија Јововић, мастер економије, асистент на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

ПРОБЛЕМИ РАЗВОЈА ТРЖИШТА ОСИГУРАЊА У СРБИЈИ

Кратак садржај рада и предавања: „Предмет рада и предавања су испољене развојне тенденције тржишта осигурања Србије у последњој декади. Почетак анализом обухваћеног периода обележен је креирањем новог регулаторног оквира и предузимањем мера од стране носиоца функције надзора осигурања ка стабилизацији сектора и креирању здравих основа за његов развој. У наставку периода посматрања, дато тржиште осигурања је обухваћено процесом либерализације, са циљем повећања тржишне конкуренције, подизања квалитета и обогаћивања асортимана услуга осигурања, те ефикасније алокације ресурса сектора.

Истраживање има за циљ да идентификује ефекте приватизације осигуравајућих компанија, као и страних инвестиција, на српско тржиште осигурања и националну економију. На основу анализе емпиријских података, биће дати одговори на питања да ли је страни капитал на тржишту осигурања а приори ефикаснији од домаћег капитала, као и да ли треба правити разлику између осигуравајућих компанија према њиховој власничкој структури, или према квалитету услуга које оне пружају. Упоредни приказ власничке структуре капитала осигуравајућих компанија у земљама из непосредног окружења ће резултовати предлозима могућих модела развоја тржишта осигурања у Србији.“

У Београду, 19.02.2013. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ПРВИ СЕМИНАР У 2013. ГОДИНИ
ФЕБРУАР 2013. ГОДИНЕ

Уторак, 12. фебруар 2013. године, у 14:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): Драгана Драганац, мастер економије, асистент на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

ХЕЏИНГ КАО МЕХАНИЗАМ ЗА УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА

Кратак садржај рада и предавања: „Ризик, као појам, се може дефинисати као вероватноћа дешавања непожељног догађаја, тј. као варијабилност исхода неизвесног догађаја. Постоје различите врсте ризика: кредитни, девизни, каматни, технолошки, ризик ликвидности, ризик земље итд. Делимична заштита од ризика може се остварити ефикасним управљањем ризиком. Несистематски ризик можемо смањити или, чак, елиминисати стратегијама диверзификације. Од ризика се можемо осигурати, при чему осигурање функционише на принципу вертикалног преношења ризика.

Ризик се може трансферисати са једног тржишног играча на другог и у том случају се ради о хеџингу, који почива на принципу хоризонталног преношења ризика. У раду ћемо се управо бавити хеџингом као механизмом за заштиту од ризика. Инструменти који се употребљавају у поступку хеџинга називају се деривати. Хеџер је играч који има аверзију према ризику и преноси га на играча који је склон ризику. У раду ће бити речи о ефективности хеџинга, о хеџингу фер вредности и хеџингу новчаних токова. Ефективност и функционисање хеџинга, као начина за управљање, пре свега, девизним и каматним ризиком, као и ризиком промена цене активе, илустроваћемо конкретним примерима.”

У Београду, 05.02.2013. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ШЕСНАЕСТИ СЕМИНАР У 2012. ГОДИНИ
ДЕЦЕМБАР 2012. ГОДИНЕ

Четвртак, 06. децембар 2012. године, у 14:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): мр Ирена Јанковић, асистент на Економском факултету у Београду и Мирјана Глигорић, мастер економије, асистент на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

ДОЗНАКЕ КАО СТАБИЛАН ИЗВОР ДЕВИЗНОГ ПРИЛИВА У СРБИЈИ

Кратак садржај рада и предавања: „Дознаке чине важан и стабилан извор иностраних средстава за многе земље у развоју. У периоду пре глобалне кризе дошло је до великог прилива страних инвестиција и банкарског капитала у ове земље, али је криза прекинула токове иностраног капитала и чак довела до његовог повлачења. Са друге стране, подаци указују на то да се прилив дознака одржао на високом нивоу, и чак бележио раст. Стога, овакво кретање дознака доводи до интересовања да се што боље испитају особине, ефикасна употреба и потенцијални ефекти ових средстава. Увидом у податке о приливу иностраног капитала у Србију можемо потврдити да су дознаке стабилнији екстерни прилив од прилива СДИ и званичне помоћи.

Такође, оцењујемо да су дознаке у Србији високе, а релативно посматрано – имају значајно учешће у вредности бруто домаћег производа и покривају велики део спољнотрговинског дефицита. Уз то, резултати спроведене анализе указују на одсуство значајније промене у волатилности прилива дознака у Србији. То, у извесној мери, даје могућност да се у воД‘ењу економске политике може готово сигурно рачунати на прилив ових иностраних средства и да, адекватном подстицајном политиком, којом би се стимулисале штедња и инвестиције у фиксни капитал и финансијске инструменте, ефекти могу бити видљиви не само у кратком, већ у средњем и дугом року.“

У Београду, 21.11.2012. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ПЕТНАЕСТИ СЕМИНАР У 2012. ГОДИНИ
НОВЕМБАР 2012. ГОДИНЕ

Четвртак, 29. новембар 2012. године, у 14:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): проф. др Слободан Аћимовић, редовни професор на Економском факултету у Београду, проф. др Никола Фабрис, редовни професор на Економском факултету у Београду и Вељко Мијушковић, мастер економије, асистент на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

АНАЛИЗА И ПРЕДЛОЗИ УНАПРЕЂЕЊА СИСТЕМА СУБВЕНЦИЈА ЦЕНА КОМУНАЛНИХ УСЛУГА ЗА ГРАЂАНЕ БЕОГРАДА

Кратак садржај рада и предавања: „Систем субвенција цена комуналних услуга у Београду је веома раширен на различите категорије становника. Надлежност над политиком субвенција у првом реду имају Секретаријат за привреду и Секретаријат за социјалну заштиту. У раду ће бити извршена анализа система субвенција цена кумуналних услуга које Град Београд даје одређеним категоријама становника за услуге: даљинског грејања, снабдевања водом и одвођења отпадних вода, услуге јавног превоза и одношење смећа.

Генерално, систем субвенција цена комуналних услуга је у Београду постављен кроз два основна вида субвенционирања: 1) Линеарно субвенционирање – субвенционирају се цене свих комуналних услуга за све грађане који користе неку врсту услуге (истим процентом, тј. апсолутним износом), 2) Сегментирано субвенционирање – субвенционира се плаћање рачуна Инфостана и услуга јавног превоза по појединим категоријама корисника тих услуга (различитим процентима, тј. износима по појединим категоријама грађана). Стога је концентрација анализе у првом делу рада на идентификацији главних предности и недостатака линераног и сегментираног субвенционисања цена наведене четири групе комуналних услуга.

При томе се посебно истичу негативни ефекти линеарног система субвенционирања: 1) дискриминација грађана, на оне које користе неку кумуналну услугу (нпр. даљинско грејање) и којима се дотира цена и на оне који је не користе (њима Град не дотира ништа), 2) субвенционирање се врши, у истом износу за све грађане, без обзира на њихову платежну способност и имовинску карту. На бази учињене анализе, у другом делу рада указује се на могуће правце унапређења система субвенционисања цена комуналних услуга у Београду. Тенденције у свету, али и једноставна економска логика говоре у прилог постепеног напуштања линеарног и значајног увећања сегментираног субвенционирања, што би донело правичнији однос према свим грађанима, значајне уштеде у буџету Града, али и могућност да већина јавно-комуналних предузећа постепено подигне своје продајне цене на ниво који покрива цену коштања и доноси минималан профит.“

У Београду, 21.11.2012. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ЧЕТРНАЕСТИ СЕМИНАР У 2012. ГОДИНИ
НОВЕМБАР 2012. ГОДИНЕ

Уторак, 20. новембар 2012. године, у 14:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): др Јасна Бабић, доцент на Економском факултету у Београду, др Весна Рајић, доцент на Економском факултету у Београду и проф. др Душанка Ушћумлић, редовни професор на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

НАЦИОНАЛНИ МОДЕЛ ПОСЛОВНЕ ИЗВРСНОСТИ КАО АЛАТ ЗА СТАЛНО ПОБОЉШАВАЊЕ ПОСЛОВНИХ ПЕРФОРМАНСИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Кратак садржај рада и предавања: „Предмет рада је приказ најпознатијих модела пословне изврсности према којима се додељују награде за квалитет као што су: Демингова награда у Јапану, Малцолм Балдриге награда у Сједињеним Америчким Државама и Европска награда за квалитет. У раду је дат посебан осврт на национални модел пословне изврсности у Републици Србији према коме се додељује награда „Оскар квалитета“. Циљ рада је да прикаже позитиван утицај примене модела пословне изврсности на пословне перформансе организације и тиме мотивише организације да правилно примењују модел и учествују на конкурсима за добијање награда за квалитет. Рад се састоји из два дела. У првом делу рада биће речи о моделима пословне изврсности, са посебним освртом на национални модел. Други део рада анализира резултате истраживања о ефектима примене критеријума модела пословне изврсности у предузећима, добитницима награде „Оскар квалитета.“

У Београду, 13.11.2012. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ТРИНАЕСТИ СЕМИНАР У 2012. ГОДИНИ
НОВЕМБАР 2012. ГОДИНЕ

Четвртак, 08. новембар 2012. године, у 14:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): др Горан Милићевић, ванредни професор на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

ИМА ЛИ ОПТИМАЛНОГ НИВОА ОДНОСА ЦЕНА СТАНОВА И ПОРОДИЧНИХ ПРИХОДА, И ДО КОГ НИВОА МОГУ ПАДАТИ ЦЕНЕ СТАНОВА У БЕОГРАДУ?

Кратак садржај рада и предавања: „У раду ће, најпре, бити дат кратак осврт на значај овог показатеља по стамбени сектор. После упоредог прегледа његове величине у већим европским градовима у последњих петнаестак година, анализираће се и промене до којих је дошло у том периоду. На бази традиционалних мера за смањење ризика у хипотекарном сектору, покушаће се да се утврди постоји ли нека природна, стандардна, „одржива“ величина овог показатеља, која би могла послужити као оријентир и за Србију, а посебно за Београд, где су садашње цене станова очигледно неодрживо високе. У другом делу рада ће, најпре, бити изнети проблеми везани за утврђивање таквог индикатора код нас, и то како његове садашње, тако и неке пожељне, „одрживе“ величине. По утврђивању таквог пожељног нивоа односа цене станова и породичних прихода, биће размотрени могући проблеми, као и предлози за њихово превазилажење у периоду достизања одрживог нивоа овога показатеља, као и његове примене у пракси хипотекарног кредитирања код нас.“

У Београду, 31.10.2012. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ДВАНАЕСТИ СЕМИНАР У 2012. ГОДИНИ
ОКТОБАР 2012. ГОДИНЕ

Четвртак, 25. октобар 2012. године, у 14:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): проф. др Љубодраг Савић, редовни професор на Економском факултету у Београду и Милена Лутовац, мастер економије, сарадник у настави на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

ИМА ЛИ КРАЈА КРИЗИ ИНДУСТРИЈЕ СРБИЈЕ?

Кратак садржај рада и предавања: „Од прве индустријске револуције, односно у последња три века, индустрија је имала кључно место у развоју људског друштва. Процес глобализације, у коме се свет налази у последњих неколико деценија, довео је до значајних промена на индустријској мапи света. Неприкосновено место развијених индустријских земаља све више угрожавају нове индустријске силе, које предводи Република Кина. Индустријализација добија нови замах, прилагођавајући се другачијим околностима, односно новим глобализационим правилима. Србија је са закашњењем ушла у процес транзиције. То је, наравно, имало лоше последице, али су се барем могла искористити различита транзициона искуства бивших социјалистичких земаља, данас земаља у транзицији, при чему су неке још 2004-2007. године постале чланице ЕУ. Већина њих је после почетног периода лутања, установила модел развоја у коме су индустрија и извоз били кључне полуге.

За разлику од њих Србија се у првој деценији XXИ века углавном ослањала на развој услуга, увоз и страни капитал. Такав развој је имао катастрофалне последице на индустрију, што потврђује и податак да ни после две деценије од почетка транзиције у Србији, ниво физичког обима индустријске производње још увек није достигао ни половину остварене производње из далеке 1990. године. Светска глобална криза је разоткрила све слабости актуелног модела развоја у Србији. Криза и опште пропадање српске индустрије се и даље наставља. И што је још горе, чини се да ниједна, па ни актуелна српска влада, још увек није показала озбиљну спремност да се то веома лоше стање барем заустави.“

У Београду, 17.10.2012. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ЈЕДАНАЕСТИ СЕМИНАР У 2012. ГОДИНИ
ОКТОБАР 2012. ГОДИНЕ

Уторак, 16. октобар 2012. године, у 14:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): Марија Јововић, мастер економије, асистент на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

ПРИМЕНА ПОКАЗАТЕЉА ПРОФИТАБИЛНОСТИ У СВРХЕ МЕРЕЊА РИЗИКА ДОВОЉНОСТИ ПРЕМИЈЕ ОСИГУРАЊА

Кратак садржај рада и предавања: „Ризик недовољности премије осигурања за покриће будућих штета и трошкова пословања је један од кључних узрочника несолвентности компанија за неживотно осигурање. У раду ће бити презентован квантитативни модел који користи рацио штета и рацио трошкова, као индикаторе профитабилности пословања осигуравача, у функцији инструмената мерења датог ризика. Резултат његове примене је тзв. премијски индекс, као процентуално учешће захтеване маргине солвентности у премији осигурања. Иако развијен још средином XX века, дати модел се налази у основи и данас важећег режима солвентности неживотних осигуравача у земљама Европске уније, као и у Србији.

По угледу на резултате упоредивих истраживања реализованих у појединим европским земљама, у раду ће бити симулирана примена предметног модела на израчунате актуелне вредности показатеља профитабилности неживотних осигуравача у Србији. Циљ рада је да утврди да ли постоји значајно одступање између прописане и реално потребне вредности премијског индекса, и пружи одговарајуће препоруке за изградњу иновираног, на ризицима заснованог приступа утврђивању солвентности осигуравача у Србији.“

У Београду, 09.10.2012. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ДЕСЕТИ СЕМИНАР У 2012. ГОДИНИ
СЕПТЕМБАР 2012. ГОДИНЕ

Четвртак, 27. септембар 2012. године, у 15:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): Драгана Драганац, мастер економије, асистент на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

ОЦЕНА УПОТРЕБНЕ ВРЕДНОСТИ ЦАПМ-А

Кратак садржај рада и предавања: „Најпознатији једнофакторски модел за утврђивање међузависности између систематског ризика и приноса је Цапитал Ассет Прицинг Модел (ЦАПМ). Модел омогућава одређивање захтеване стопе приноса од стране инвеститора за преузети ниво систематског ризика. Циљ рада је да утврдимо у које све сврхе можемо употребити ЦАПМ модел, као први модел који се бави питањем успостављања равнотеже на тржишту капитала. Најпре ћемо разматрати примену модела у процесу процењивања тржишне вредности активе и проналажењу евентуалних могућности за арбитражу.

У наставку рада ћемо говорити о могућностима и изазовима примене ЦАПМ-а при израчунавању просечне пондерисане цене капитала (WАЦЦ), где ћемо се осврнути на проблеме израчунавања WАЦЦ на домаћем тржишту капитала. Имајући у виду да се просечна пондерисана цена капитала најчешће користи као дисконтна стопа и критеријум ефективности код динамичких метода за оцену рентабилности инвестиционих пројеката, закљућићемо, на крају рада, да је ЦАПМ модел корисна алатка у процесима капиталног буџетирања. Систематски ризик, преко утицаја на одређивање захтеване стопе приноса од стране инвеститора, утиче на вредност предузећа. Вредност ће се креирати само уколико реализована стопа приноса буде виша од захтеване стопе приноса.“

У Београду, 19.09.2012. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ДЕВЕТИ СЕМИНАР У 2012. ГОДИНИ
СЕПТЕМБАР 2012. ГОДИНЕ

Уторак, 18. септембар 2012. године, у 14:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): Слађана Грујић, мастер економије, студент докторских студија на Економском факултету у Београду, запослена у Сталној конференцији градова и општина, Дринка Пековић, магистар економских наука, студент докторских студија на Економском факултету у Београду, запослена на Високој пословној школи струковних студија у Новом Саду, др Љиљана Димитријевић, доцент на Високој школи за пословну економију и предузетништво у Београду и Филип Митровић, мастер економије, студент докторских студија на Економском факултету у Београду, консултант при Сталној конференцији градова и општина.

НАЗИВ РАДА

УПРАВЉАЊЕ ЛОКАЛНИМ ЕКОНОМСКИМ РАЗВОЈЕМ У СРБИЈИ
Слађана Грујић, мастер економије

Кратак садржај рада и предавања: „Циљ рада је да се прикаже шта је све доступно локалној самоуправи да би унапредила економски развој на својој територији. Интересовање локалне самоуправе за област локалног економског развоја значајно је порасло последњих година, а диктирано је новим контекстом који карактерише децентрализација на унутрашњем плану, с једне стране, и растућа глобализација, у међународним оквирима, с друге стране. Глобална економска кретања имају све већи утицај на националне политике развоја, које могу парирати овим процесима једино ако имају конкурентне регионе, градове и општине. Потреба за управљањем локалним економским развојем у Србији је и последица неефикасног процеса приватизације и неуспешног преструктурирања предузећа, као процеса који су се одвијали изван утицаја локалног нивоа, проузрокујући велике губитке у радним местима и велике социјалне притиске на локални ниво власти. У условима наглашене потребе за свежим капиталом кроз нове инвестиције, Србија мора да ствара амбијент у коме ће инвеститори имати интерес да улажу, и то не само кроз огромне субвенције које се нуде по радном месту.

Бавити се локалним економским развојем значи, пре свега, препознати конкурентску предност локалне заједнице и могућност да уради нешто боље и јефтиније у односу на друге локалне заједнице, а остваривање функције локалног економског развоја омогућава да се ове предности и капитализују. Циљ је изнаћи најбољи начин да се искористе постојећи локални ресурси у ту сврху. У раду ће бити представљени инструменти и механизми који су успостављени и развијени на локалном нивоу. Ови инструменти и механизми помажу локалним властима у стварању повољнијих услова за пословање и подстицање инвестиција на датом подручју. Поред тога, дефинисаћемо економске капацитете локалних самоуправа за привлачење инвестиција, а представићемо и резултате истраживања о процени капацитета локалних самоуправа за обављање надлежности локалног економског развоја.“

УТИЦАЈ СВЕТСКЕ ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ НА МИГРАЦИЈЕ РАДНЕ СНАГЕ У ЗЕМЉАМА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Дринка Пековић, магистар економских наука

Кратак садржај рада и предавања: „Светска економска криза узроковала је озбиљне поремећаје на глобалном тржишту рада. Пад производње и инвестиционе активности имао је за резултат значајан раст незапослености у земљама Европске уније. Положај имиграната на тржишту рада тежи је у односу на друге раднике из неколико разлога. Највећи број имиграната запослен је у секторима који су подложни цикличним утицајима, обавља нискоквалификоване послове на одређено време и није синдикално организован. Без обзира на смањену могућност запошљавања и велику незапосленост значајан повратак имиграната у земље порекла није остварен.

У циљу прилагођавања смањеној тражњи за радном снагом али и под притиском јавног мњења, поједине земље Европске уније примењују рестриктивне мере којима отежавају приступ тржишту рада новим имигрантима, подстичу повратне миграције и интензивирају контролу илегалнихВ имиграната-радника. Циљ рада је сагледавање утицаја економске кризе на обим миграција радне снаге и промене положаја имиграната на тржишту рада Европске уније. У раду ће бити анализирани показатељи економске активности и секторске структуре запослености имиграната. Такође, биће дат преглед промена у политици миграција радне снаге које су извршиле земље Европске уније уз оцену њихових могућих ефеката.“

МАРКЕТИНГ ОРИЈЕНТАЦИЈА ПРЕДУЗЕЋА – ПОТРЕБАН УСЛОВ РАСТА И РАЗВОЈА
др Љиљана Димитријевић

Кратак садржај рада и предавања: „Једно од обележја предузетничке економије почетком новог века је усмеравање истраживачких напора да се одговори на суштинско питање како да предузеће оствари високу економску ефикасност и да у условима неминовних промена и захтева за трансформацијом, преживи структурне и глобалне тенденције, шансе и претње инкорпориране у његовом интерном и екстерном окружењу. Динамични и комплексни услови на тржишту перманентно стварају проблем обезбеђења ефикасности у ангажовању и трошењу релативно ограничених производних ресурса и, сходно томе, остварења диферентне предности на тржишту. У привредном амбијенту наше земље, још увек нису довољно уређени односи међу учесницима у тржишној утакмици.

Усаглашеност закона са одговарајућим актима Европске уније (ЕУ) омогућава да грађани и учесници на тржишту могу да очекују исто оно што просечан потрошач или грађанин ЕУ очекује од своје државе – да створи амбијент за конкуренцију, нове инвестиције, снижавање цена, побољшање квалитета, подизање нивоа заштите потрошача, прецизирање правила учесника у последњој фази промета, нове инструменте заштите потрошача, елиминисање непоштеног и несавесног тржишног пословања и слично. Ако се тражи водећа снага која ће усмерити предузеће да своју мисију остварује производећи оно што је у интересу добробити потрошача и друштва, а што води расту и развоју предузећа и друштва у целини, онда је то, пре свега, маркетинг. Због тога је веома значајно да менаџмент предузећа, сходно захтевима маркетинга, адекватно организује и контролише пословне процесе, те благовремено иновира маркетинг одлуке у сплету нових околности.“

СТРАТЕШКО ПЛАНИРАЊЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА У СРБИЈИ: ЦИЉЕВИ И РЕЗУЛТАТИ
Филип Митровић, мастер економије

Кратак садржај рада и предавања: „Стратегије економског развоја су често амбициозно и детаљно написани документи, који садрже и мерљиве, квантитативно постављене динамичке циљеве. Пролиферација стратешких докумената једно је од главних обележја приступа који је примењиван у овој области. Слична је и ситуација са државним активностима на пољу одрживог развоја. Пошто је дефинисано као једно од примарних питања развоја за сваку заједницу на националном нивоу, питање заштите животне средине мора да се посматра кроз успешност примене усвојених и предложених програма који се најближе баве овим проблемом.

Кроз доступне извештаје, у раду се упоређују постављени циљеви у заштити животне средине на националном и локалном нивоу са оствареним резултатима. Намера упоређивања је да се установи које праксе су се показале као успешне, а које не. Анализа је направљена у складу са начелима стратешког планирања, која су, и у случају програма који се тичу заштите животне средине, преузета из принципа менаџмента. На крају су приказани примери добре праксе на нивоу локалне самоуправе, који омогућују доносиоцима одлука да имплементирају оне који су се показали као успешни и обезбедили да се спроведу зацртани циљеви. Постоји, наиме, огроман јаз између циљева и очекивања заснованих на дугорочном планирању и (годишњих) инвестиционих програма које припремају надлежни органи.“

У Београду, 12.09.2012. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ОСМИ СЕМИНАР У 2012. ГОДИНИ
ЈУН 2012. ГОДИНЕ

Уторак, 26. јун 2012. године, у 14:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): др Милорад Филиповић, ванредни професор на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

НАЗИВ РАДА ЛОКАЛНИ РАЗВОЈ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ – ИСКУСТВА И ПЕРСПЕКТИВЕ

Кратак садржај рада и предавања: „Проблематика локалног развоја у Републици Србији добија на значају у последњих десетак година. Наиме, после периода јачања централне власти и њених овлашћења (током деведесетих година XX века), након политичких промена крајем 2000. године постепено долази до децентрализације власти и јачања локалне самоуправе. Током претходне деценије неколико нових, веома битних надлежности пренето је на ниво локалних управа, као што су, на пример, питање локалног економског развоја, а посебно подстицање развоја угоститељства, туризма, занатства и трговине. Поред тога, овај ниво власти одговоран је и за многе друге, врло битне инфраструктурне функције – комуналну, социјалну, урбанистичку итд.

Међутим, увећана овлашћења и надлежности локалне власти нису у потпуности праћена и адекватним изменама у начину и обиму њиховог финансирања, јер нису усвојене битне законске измене, пре свега закон о повратку својине локалним самоуправама. Постојећи систем финансирања рада самоуправе подразумева три извора: трансфере са нивоа централне власти, изворне приходе које самоуправе остварују и задуживање. У раду се анализира сваки од наведених извора финансирања и показује се да у последњих 3-4 године све већи значај добија управо последње наведени извор – задуживање на локалном нивоу. Премда подаци показују да су самоуправе још увек далеко од законских лимита до којих се могу задуживати, овакав начин финансирања се сматра као неадекватан и ограничен, па се препоручује и увођење нових извора, као што су концесије, јавно-приватна партнерства, издавање муниципалних обвезница и слично.

У раду се посебно износе и подаци о реализацији до сада највећег пројекта кредитног финансирања развоја локалне инфраструктуре у Србији који је немачка развојна банка КфW реализовала у периоду од краја 2008. године до почетка 2012. године са укупним кредитним портфолијом од преко 100 милиона евра. Резултати пројекта показују колике су незадовољене потребе за инвестицијама у развој свих видова локалне инфраструктуре, почев од класичне комуналне, преко социјалне, па све до побољшања услова економске инфраструктуре као неопходних услова за привлачење великих привредних инвестиција. То значи да у наредних барем 7-10 година треба очекивати веома значајна улагања у овој области како би се унапредио општи амбијент пословања и живљења у општинама и градовима Србије, а на тај начин и подигао ниво конкурентности домаћих произвођача.“

У Београду, 18.06.2012. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

СЕДМИ СЕМИНАР У 2012. ГОДИНИ
ЈУН 2012. ГОДИНЕ

Четвртак, 14. јун 2012. године, у 15:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): др Милојко Арсић, доцент на Економском факултету у Београду, др Александра Нојковић, доцент на Економском факултету у Београду и мр Саша Ранђеловић, асистент на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

СТРУКТУРНИ ФИСКАЛНИ ДЕФИЦИТ У СРБИЈИ: ЕМПИРИЈСКА ОЦЕНА, УЗРОЦИ И РЕШЕЊА

Кратак садржај рада и предавања: „Лимитирање стварног фискалног дефицита на 3% БДП у земљама ЕУ представљало би недовољно ефикасну кочницу јавног дуга, чак и да је то правило поштовано. Због тога нова правила о фискалној одговорности на нивоу ЕУ подразумевају увођење лимита у погледу структурног фискалног дефицита на 0,5% БДП, као концептуално супериорније основе за оцену фискалне позиције земље у односу на стварни фискални дефицит. Циљ овога рада је да се анализирају могући методолошки приступи оцени структурног фискалног дефицита и да се на основу методологије која преовладава у земљама ЕУ изврши економетријска оцена висине и динамике структурног фискалног дефицита у Србији, за период од 2002. до 2011. године, на основу кварталних макроекономских података.

Осим тога, у раду се анализирају и основни узроци постојећег структурног фискалног дефицита у Србији и разматрају могући приступи његовом смањењу. Добијени резултати показују да је након иницијалне консолидације у 2002. и 2003. години, структурни фискални дефицит у Србији у периоду од 2004. до 2006. године био релативно низак (испод 2% БДП), а да од 2007. године снажно расте, тако да је у 2011. години достигао 4,6% БДП. Висок структурни фискални дефицит у Србији представља последицу усвајања већег броја мера, од којих су најзначајније смањење пореза на зараде и имплицитно смањење ПДВ у 2006. и 2007. години, као и знатно повећање расхода за запослене, а нарочито пензија у 2008. години. Будући да је у 2011. години фискални дефицит у Србији износио око 4,7% БДП, закључује се да је он у највећем делу структурног карактера, те да раст привредне активности неће у знатној мери довести до смањења фискалног дефицита, већ да ће за његово смањење бити неопходно применити мере фискалне консолидације, пре свега кроз смањење јавних расхода, али и благо повећање пореза.“

У Београду, 06.06.2012. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ШЕСТИ СЕМИНАР У 2012. ГОДИНИ
МАЈ 2012. ГОДИНЕ

Четвртак, 24. мај 2012. године, у 15:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): др Дејан Шошкић, ванредни професор на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

ИЗАЗОВИ МОНЕТАРНЕ ПОЛИТИКЕ У ДОЛАРИЗОВАНОЈ МАЛОЈ ОТВОРЕНОЈ ПРИВРЕДИ:
СЛУЧАЈ СРБИЈЕ

Кратак садржај рада и предавања: „Предавање ће дати осврт на монетарну политику од 2000. године до данас и указати на основне специфичности вођења монетарне политике и одржавања финансијске стабилности у ситуацији високе доларизације (еуризације) домаћег финансијског система. Биће анализирани основни проблеми постојећег монетарног модела, девизни режим и циљање инфлације као монетарна стратегија. На крају, биће дат осврт на актуелна кретања у домену ценовне и финансиијске стабилности у Србији и основне изазове и проблеме пред којима се налазимо.“

У Београду, 16.05.2012. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ПЕТИ СЕМИНАР У 2012. ГОДИНИ
АПРИЛ 2012. ГОДИНЕ

Четвртак, 26. април 2012. године, у 15:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): др Драган Аздејковић, асистент на Економском факултету у Београду и др Олгица Бошковић, ванредни професор на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

ОДЛУЧИВАЊЕ У РАСПЛИНУТОМ ОКРУЖЕЊУ

Кратак садржај рада и предавања: „Одлучивање представља избор једне или више акција међу свим расположивим акцијама за постизање неког жељеног или задатог циља. Одлучивање игра значајну улогу у бизнису, финансијама, менаџменту, економији, друштвеним и политичким наукама, инжењерству и компјутерским наукама, биологији и медицини. То је тежак процес због фактора као што су непрецизне информације, субјективност и лингвистика, тако да реалне животне ситуације приказујемо са мањим или већим степеном тачности.

Ови фактори нам индицирају да је одлучивање процес који се налази у расплинутом окружењу. Главни циљ овог рада је да размотримо један метод одлучивања заснован на расплинутим скуповима и расплинутој логици. То је метод који су дефинисали Беллман и Задех, према коме је одлучивање дефинисано као пресек циљева и ограничења описаних расплинутим скуповима. У раду ћемо применити поменути метод на реалне ситуације у којима је потребно извршити различите селекције или оцене различитих типова одлука и одређивања цене. Такође, анализираћемо и различите процедуре алокације буџета.“

У Београду, 18.04.2012. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ЧЕТВРТИ СЕМИНАР У 2012. ГОДИНИ
МАРТ 2012. ГОДИНЕ

Четвртак, 29. март 2012. године, у 15:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): др Дејан Трифуновић, доцент на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

АУКЦИЈЕ: ТЕОРИЈСКИ, ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИ И ПРАКТИЧНИ АСПЕКТИ

Кратак садржај рада и предавања: „Аукције представљају механизам за откривање равнотежне цене. Прва асоцијација на спомињање аукција је продаја уметничких предмета и антиквитета у аукцијским кућама. Међутим, аукције се користе и приликом продаје права на коришћење фреквенција, права на експлоатацију нафте, приватизације државних предузећа, продаје државних обвезница, на тржишту електричне енергије, за продају ваучера за загађење итд. Последњих десетак година интензивно се развија аукцијска продаја путем интернета, при чему само аукцијска кућа еБаy остварује годишњу продају од неколико милијарди долара.

Теорија аукција проучава оптималне стратегије лицитаната и аукционара на различитим врстама аукција. Најпознатије врсте аукција су: енглеска, холандска, аукција по највишој цени и аукција по другој највишој цени. Аукције је са теоријског аспекта први проучавао Вилијам Викри због чега је добио Нобелову награду за економију 1996. године. Нобелова награда 2007. године је додељена Леониду Хурвицу, Ерику Маскину и Роџеру Мејерсону за проучавање обликовања економског механизма, области која се налази у блиској вези са аукцијама. У теорији аукција се претпоставља да сваки лицитант додељује одређену вредност предмету који се продаје на аукцији и на основу ове вредности одређује максималан износ који је спреман да плати. Вредности које лицитанти додељују предмету могу да буду приватне или међузависне (заједничка вредност је посебан случај међузависних вредности). Два основна циља која аукцијски механизам треба да испуни су: ефикасност, што значи да предмет треба да буде додељен лицитанту који га највише вреднује, и максимизирање продавчевог очекиваног прихода.

Експериментална истраживања представљају релативно новији метод истраживања у економији и користе се за провере закључака теоријских модела у експерименталним условима. У случају аукција, експериментална истраживања се највише користе код аукција добара заједничке вредности за испитивање феномена проклетства победника, који се јавља у случају кад лицитант плати већи износ за предмет него што он стварно вреди. На семинару ће бити приказани и резултати почетне фазе експерименталног истраживања проклетства победника на различитим врстама аукција, у коме су учествовали студенти четврте године Економског факултета.“

У Београду, 21.03.2012. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ТРЕЋИ СЕМИНАР У 2012. ГОДИНИ
МАРТ 2012. ГОДИНЕ

Четвртак, 15. март 2012. године, у 15:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): Милан Глишић, мастер економије, асистент на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

ОЦЕНА ПЕРФОРМАНСИ ОТВОРЕНИХ ИНВЕСТИЦИОНИХ ФОНДОВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Кратак садржај рада и предавања: „Ниво развијености тржишта отворених инвестиционих фондова у Републици Србији је изразито низак, чему су, у значајној мери, допринели: 1) кашњење у законском регулисању овог сегмента домаћег финансијског тржишта, које је имало за последицу организовање првих домаћих фондова у крајње незавидним тржишним околностима, и 2) низак животни стандард грађана Републике Србије. У раду ће бити показано колико ово тржиште заостаје за упоредним тржиштима у Републици Словенији и Републици Хрватској. Биће постављено и важно питање јесу ли домаћи отворени инвестициони фондови, упркос поменутим неповољним околностима, остварили своју мисију и могу ли се њихови инвестициони резултати оценити као задовољавајући ако се имају у виду општи тржишни услови који су наступили по њиховом покретању. Одговор на ово питање биће дат на основу анализе одговарајућих композитних мерила перформанси, али и одређених рачуноводствених показатеља заснованих на финансијским извештајима фондова. Такође, у раду ће бити испитана и повезаност између ове две групе мерила перформанси.“

У Београду, 07.03.2012. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ДРУГИ СЕМИНАР У 2012. ГОДИНИ
ФЕБРУАР 2012. ГОДИНЕ

Уторак, 28. фебруар 2012. године, у 15:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): мр Светлана Поповић, асистент на Економском факултету у Београду и др Олгица Бошковић, ванредни професор на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

КРИТЕРИЈУМИ ТЕОРИЈЕ ОПТИМАЛНОГ ВАЛУТНОГ ПОДРУЧЈА И ЕВРОПСКА МОНЕТАРНА УНИЈА

Кратак садржај рада и предавања: „Теорија оптималног валутног подручја дефинише услове који треба да буду испуњени да би одређена земља имала користи од уласка у монетарну унију са другим државама. Рана теорија оптималног валутног подручја даје статичку анализу трошкова и користи увођења заједничке валуте. Према овим условима, Европска монетарна унија није оптимално валутно подручје. Изабрани мастрихтски критеријуми су различити од оних које је теорија дефинисала, због чега постоји сумња да ли је за земље чланице ЕМУ дугорочно добро решење заједничка валута. Увођење евра покренуло је дебату о ендогеним ефектима монетарне интеграције, јавила се нова теорија оптималног валутног подручја или приступ ендогености.

Док рана теорија пореди трошкове и користи преко изабраних индикатора у одређеном периоду времена, нова теорија анализира промене које доноси монетарна унија. Док је фокус ранијег приступа на питању које земље су спремне за стварање монетарне уније, фокус новог приступа је на питању шта се дешава у монетарној унији, односно да ли и колико брзо се земље које су ушле у монетарну унију, крећу ка оптималном валутном подручју. Први део рада систематизује критеријуме ране теорије оптималног валутног подручја и анализира испуњеност постављених захтева. Други део даје ставове нове теорије – приступа ендогености, а трећи испитује да ли је у претходном периоду остварен задовољавајући ниво конвергенције земаља чланица ЕМУ, што би потврдило ставове нове теорије оптималног валутног подручја.“

У Београду, 01.02.2012. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ПРВИ СЕМИНАР У 2012. ГОДИНИ
ЈАНУАР 2012. ГОДИНЕ

Четвртак, 26. јануар 2012. године, у 15:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): Ива Вуксановић, мастер економије, асистент на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

ЕКОНОМСКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКОГ КОНТЕКСТА ТРАНЗИЦИЈЕ У СРБИЈИ У ПЕРИОДУ 1990-2010

Кратак садржај рада и предавања: „Овај рад се бави анализом привредног раста у Србији у периоду 1990-2010. Анализа укључује и стопе раста бруто домаћег производа у бившим социјалистичким земљама сличних иницијалних услова попут Мађарске, Пољске, Републике чешке, Словачке и Словеније у поменутом периоду. На бази њихових стопа раста добијене су просечне и просечне пондерисане стопе раста које су употребљене као апроксимација путање раста БДП просечне транзиционе земље у протекле две деценије узимајући 1990-ту годину као базну. Анализа показује да је у 2010. години Србија имала 47% мањи БДП од оног који би имала да је у посматраном периоду економија расла по просечним стопама које су карактеристичне за сличне транзиционе земље. Не заборављајући бројне недостатке и ограничења која су пратила транзициони процес у Србији у протеклом периоду, анализа недвосмислено упућује на то да се највећи део јаза до потенцијалног БДП може приписати специфичном друштвеном и политичком окружењу, примарно ратним сукобима током 1990-тих, али и, с тим повезаним, неповољном интитуционалном оквиру, проблематичном процесу приватизације, корупцији и, последично, деградацији структуре хуманог капитала.“

У Београду, 18.01.2012. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ПЕТНАЕСТИ СЕМИНАР У 2011. ГОДИНИ
НОВЕМБАР 2011. ГОДИНЕ

Уторак, 22. новембар 2011. године, у 15:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): мр Блажен Минић, асистент на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

ПРОЦЕНА ЕФИКАСНОСТИ УЛАГАЊА У СЕКТОР ОБНОВЉИВИХ ЕНЕРГИЈА

Кратак садржај рада и предавања: В«У раду ће бити анализирана профитабилност појединих облика улагања у сектор обновљивих енергија. Упркос значајном расту интересовања за овај сектор, инвестиционе перформансе су умногоме условљене мерама подстицаја које држава пружа. Најбитнија мера свакако је гарантовани откуп електричне енергије и преференцијална цена, чиме се умањује кредитни, али повећава регулаторни ризик. Улагања у обновљиве енергије имају велики значај за економију једне земље. Иако је ефекат на укупну запосленост мали, директне капиталне инвестиције у ову област, решавање проблема негативних екстерналија, додатни порески приливи, као и стабилност и одрживост енергетског система, су више него довољни разлози да једна држава подстиче улагања у овај сектор.

На основу извршених анализа закључци рада су: 1. улагање у обновљиве енергије не може бити профитабилно без додатних стимулација државе, 2. улагање у обновљиве енергије је економски неисплативо без могућности задуживања и коришћења механизма финансијског левериџа, 3. инвестиције у обновљиве енергије су изложене значајним регулаторним и политичким ризицима, 4. тренутни трошкови инвестирања су главна баријера за значајне инвестиције у соларне паркове, 5. подстицаји за производњу енергије морају бити у складу са дефинисаном енергетском политиком и акционим планом (стратегијом) једне државе. Уколико се претходно наведени проблеми не реше, економски исплативих инвестиција у сектор обновљиве енергије у Србији неће бити.В»

У Београду, 16.11.2011. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ЧЕТРНАЕСТИ СЕМИНАР У 2011. ГОДИНИ
НОВЕМБАР 2011. ГОДИНЕ

Уторак, 15. новембар 2011. године, у 14:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): проф. др Зорка Закић, редовни професор на Економском факултету у Београду, проф. др Гојко Рикаловић, редовни професор на Економском факултету у Београду и др Жаклина Стојановић, ванредни професор на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

РУРАЛНА БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ И ЕУ

Кратак садржај рада и предавања: „Глобални проблем савременог руралног света препознат је кроз анализе негативних последица модела индустријализације. Овај стратешки модел је показао бројне недостатке нарочито у три аспекта општег развоја одређених друштвених заједница: (1) несклад на релацији „популација-храна-сиромаштво“ који доминира у неразвијеним земљама; (2) проблем незапослености у средње развијеним земљама са појавом патолошке преоптерећености урбаних центара; (3) неефикасно коришћење расположивих ресурса у руралним подручјима чак и у индустријски развијеним земљама, нарочито у оним где превлађује породично фармерство.

Рурални проблем Европе решаван је кроз вишедеценијско реформисање Заједничке аграрне политике (Common Agricultural Policy – CAP). Данас су ове реформе препознате кроз „Агенду 2000″ и „Пост Агенду 2000″. Практично, CAP се налази у процесу усклађивања са „Стратегијом ЕУ 2020″. У овом раду су анализиране основне смернице даљег развоја аграрне и руралне политике уједињене Европе које ће, неспорно, имати утицај и на нашу земљу. Анализа полази од чињенице да Србија још увек нема усвојену стратегију аграрног и руралног развоја „Пост 2013″. При томе, утицај савремене економске кризе се прелама и на пројекцију укупног капацитета кофинансирања из претприступних фондова, што је посебна тема овог рада. На крају, у склопу истраживане теме анализирани су основни постулати тзв. „зеленог раста“: (1) одрживи раст; (2) инклузивни раст; (3) паметни раст.

Истакнуто је да носећу улогу у процесу потпуне експлоатације развојних потенцијала руралних подручја има процес креативизације индустрије. Одрживост новог концепта руралног развоја не огледа се само у очувању квалитета природних ресурса и биоразноврсности, него и у очувању социјалног и културног диверзитета. Основно обележје руралне Европе је диверзификација економије и ширење секундарних и терцијарних делатности у руралним подручјима. Под утицајем досадашњег концепта индустријализације смањује се удео традиционалног рада и неквалификованих радника, а запослени и на руралним пословима су попримили одлике индустријских радника. Резултат тога је потреба за променом концепта руралне индустријализације. У том смислу, и за Србију као значајна нова генеричка снага јавља се могућност експанзије и концентрације талента, технологије и толеранције на њеним руралним подручјима.“

У Београду, 08.11.2011. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ТРИНАЕСТИ СЕМИНАР У 2011. ГОДИНИ
ОКТОБАР 2011. ГОДИНЕ

Четвртак, 13. октобар 2011. године, у 12:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): Драгана Драганац, мастер економије, асистент на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

ПРОБЛЕМИ У ВЕЗИ СА ДЕФИНИСАЊЕМ КРУГА КОНСОЛИДОВАЊА

Кратак садржај рада и предавања: „Потреба за израдом, објављивањем, анализом и ревизијом консолидованих финансијских извештаја се појављује код група предузећа са односом надређености и подређености, где се интереси групе стављају изнад интереса појединачних предузећа. Консолидовани финансијски извештаји су финансијски извештаји групе, који су презентовани као извештаји јединственог економског ентитета. Кад разматрамо начела билансирања, за правилно дефинисање круга консолидовања посебно је битан принцип потпуности.

Важно је да у круг консолидовања укључимо сва и само она предузећа, која групи, као економској целини, и припадају. За дефинисање круга консолидовања данас су од посебног значаја релевантни Међународни рачуноводствени стандарди и Међународни стандарди финансијског извештавања. Проблеми, који могу настати у вези са дефинисањем круга консолидовања, су формална и материјална упоредивост појединачних финансијских извештаја, делатност предузећа која улазе у круг консолидовања, њихова различита правна форма, проблем обезбеђења сталности круга консолидовања, дефинисање постојања контроле матичног над зависним предузећима, питање ентитета стечених са циљем даље продаје, и сл.

Питања консолидовања и проблеме и решења за одређивање круга консолидовања ћемо илустровати на примеру конкретног предузећа “Хемофарм“- Вршац. Циљ је да видимо у којој мери се правила за консолидовање успешно примењују у пракси. Значај израде консолидованих финансијских извештаја и правилног одређивања круга консолидовања расте са ширењем процеса глобализације и појавом и развојем све већег броја група предузећа. Циљ је да видимо која предузећа припадају групи, као економској, али не и правној целини, какав је имовински, финансијски и приносни положај групе, како бисмо доносили адекватне одлуке. На тај начин, аналитичари успевају да употпуне информације добијене из појединачних финансијских извештаја предузећа која припадају групи. “

У Београду, 04.10.2011. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ДВАНАЕСТИ СЕМИНАР У 2011. ГОДИНИ
СЕПТЕМБАР 2011. ГОДИНЕ

Уторак, 27. септембар 2011. године, у 15:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): Марија Јововић, мастер економије, асистент на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

АНАЛИЗА КОНЦЕНТРАЦИЈЕ ТРЖИШТА ОСИГУРАЊА У СРБИЈИ

Кратак садржај рада и предавања: „Циљ рада је да, кроз приказ примене методологије за мерење концентрације тржишта на примеру тржишта осигурања у Србији, резултује закључцима о актуелном стању и препорукама за унапређење конкуренције на том тржишту. Избор релевантног тржишта, показатеља концентрације и основе њиховог обрачуна детерминисан је специфичностима делатности осигурања. Добијене вредности анализом обухваћених квантитативних показатеља упућују на умерени степен концентрације домаћег тржишта осигурања, док је по појединим врстама осигурања тржишна концентрација на знатно вишем нивоу. Ипак, проширењем периода посматрања уочава се тренд смањења нивоа концентрације целокупног тржишта, као и његових сегмената. Тиме се потврђује успешност предузетих мера од стране надзорног органа на почетку савремене етапе развоја овог тржишта, али и упозорава на постојање простора за даља унапређења тржишне конкуренције.“

У Београду, 20.09.2011. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ЈЕДАНАЕСТИ СЕМИНАР У 2011. ГОДИНИ
СЕПТЕМБАР 2011. ГОДИНЕ

Четвртак, 15. септембар 2011. године, у 17:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): Сања Ђокић, студент магистарских студија на Економском факултету у Београду и Душан Бероња, мастер економије.

НАЗИВ РАДА

ИСКУСТВА СРБИЈЕ И ИЗАБРАНИХ ЗЕМАЉА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ У РЕФОРМИ БАНКАРСКОГ СЕКТОРА
Сања Ђокић, студент магистарских студија

Кратак садржај рада: „Процес банкарских реформи, који је почетком деведесетих година прошлог века инициран у земљама Централне и Источне Европе, варирао је од земље до земље. Битан моменат успеха у рехабилитацији банака у овим земљама зависио је од тога да ли је процес реструктурирања текао паралелно са процесом приватизације банака. Србија је са процесом реструктурирања банака започела тек 2000. године. Овим процесом враћено је изгубљено поверење у банкарски систем и створене су профитабилне банке као основ за даљи раст и развој банкарског система. У раду су приказана искуства изабраних земаља Европске уније (Мађарске и Словеније) у реструктурирању банкарског сектора како би се истакле специфичности спроведених реформи, али и начин прилагођавања условима пословања на заједничком тржишту. Циљ рада је да укаже на успешност различитих модела у развијању здравог и конкурентног банкарског система, у земљама које су данас чланице ЕУ, са посебним освртом на реформу банкарског сектора Србије, у светлу приступања земље ЕУ и, самим тим, интегрисања нашег банкарског система у банкарски систем ЕУ.“

ПОРТФОЛИО ПЕНЗИЈСКИХ ФОНДОВА У СРБИЈИ
Душан Бероња, мастер економије

Кратак садржај рада: „Овај рад има за циљ да покаже начин на који руководство пензијских фондова доноси инвестиционе одлуке. Пензијски фондови, прикупљена средства кроз доприносе, пласирају на финансијском тржишту уз жељу да остваре најповољнију стопу приноса при датом степену ризика. У том смислу, разматрана је савремена портфолио теорија, као теоријска основа управљања портфолијима пензијских фондова. Крајњи циљ овог рада је да објасни примену портфолио теорије у доношењу инвестиционих одлука, која је под притиском инвестиционих ограничења донетих од стране регулаторних тела (законодавца). Увођењем ограничења при конструисању портфолиа долази до померања ефикасне границе ризичне активе и до сужавања ефикасног скупа. Закључак је да, било који новоизабрани оптимални ризични портфолио, као и оптимални комплетни портфолио, имају приносе који су нижи од првобитних приноса за дате нивое ризика. Ови новонастали портфолији су субоптимални. У раду се анализира и проблем плиткости и неефикасности тржишта хартија од вредности и њихов утицај на ефикасну границу ризичне активе.“

У Београду, 07.09.2011. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ДЕСЕТИ СЕМИНАР У 2011. ГОДИНИ
ЈУН 2011. ГОДИНЕ

Четвртак, 30. јун 2011. године, у 10:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): др Биљана Пешаљ, асистент на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА ФАКТОРА УСПЕШНОСТИ МУЛТИНАЦИОНАЛНИХ И НАЦИОНАЛНИХ КОМПАНИЈА

Кратак садржај рада и предавања: «Основни циљ рада је да истражи специфичности система за мерење перформанси (СМП) у мултинационалним компанијама (МНК) у односу на националне компаније и то у погледу обима СМП, улога СМП као и ефекта СМП на успешност предузећа. Литература из области међународног бизниса и менаџмент контроле сугерише да, услед специфичности у погледу извора конкурентских предности, мултинационалне компаније поседују читав низ особености СМП у односу на национална предузећа, што може даље водити разликама у перформансама ове две групе компанија.

Истраживачке хипотезе постављене су коришћењем приступа заснованих на знању и заснованих на мрежи (knowlegde-based and network-based theories). Хипотезе су тестиране коришћењем података који су прикупљени путем анкете на узорку великих и средњих предузећа у прерађивачкој индустрији Србије. Добијени резултати се користе да би се дискутовала применљивост постојећих теоријских концепата у разматрању постављених истраживачких питања у једној транзиционој економији. Истраживање доприноси литератури која се бави особеностима СМП и њиховим ефектима на перформансе, као и релативно малом броју студија које истражују особености пословања филијала МНК у транзиционим економијама.В»

У Београду , 22.06.2011. године .

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ДЕВЕТИ СЕМИНАР У 2011. ГОДИНИ
ЈУН 2011. ГОДИНЕ

Четвртак, 16. јун 2011. године, у 15:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): др Никола Фабрис, ванредни професор на Економском факултету у Београду, др Слободан Аћимовић, ванредни професор на Економском факултету у Београду и мр Блажен Минић, асистент на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

МАКРОЕКОНОМСКЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ КОМУНАЛНИХ УСЛУГА: ПРИМЕР БЕОГРАДА

Кратак садржај рада и предавања: «Комуналне услуге представљају незаменљиви део свакодневног живота људи у градовима. Међутим, појам комуналних услуга, као и начин њиховог пружања у великој мери варира од земље до земље, а и од града до града. Предмет анализе су четири врсте комуналних услуга“ вода, грејање, јавни превоз и одношење смећа – и њихове макроекономске импликације на примеру Београда. Важно је сагледати утицај претходно наведених комуналних услуга на запосленост и креирање дохотка, макроекономске индикаторе, доходак најугроженијих категорија, као и извршити компаративну анализу њиховог учешћа у просечном дохотку у региону. Циљ анализе је да се оцени ниво оптерећености становника Београда трошковима комуналних услуга, да се генерално идентификују проблеми и предложе одговарајућа решења за њихово превазилажење.»

У Београду , 08.06.2011. године .

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ОСМИ СЕМИНАР У 2011. ГОДИНИ
МАЈ 2011. ГОДИНЕ

Уторак, 24. МАЈ 2011. године, у 14:00 часова (Економски факултет, Професорска сала): др Ђорђе Митровић, асистент на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

МОГУЋНОСТИ И ПРОБЛЕМИ МЕРЕЊА ДИГИТАЛНЕ ПОДЕЛЕ – МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП

Кратак садржај рада и предавања: «Разлика у економским перформансама између земаља је после 2000. године у значајној мери проузрокована различитим нивоима дифузије и употребе информационе и комуникационе технологије (ИКТ) и достигнутим степенима развијености нове економије (НЕ) и информационог друштва (ИД). Употреба ИКТ, поред позитивних ефеката на економски раст и развој земље, носи са собом и одређене негативне последице које се највише огледају у виду неједнаког економског развоја у земљи и подели између земаља, појединаца, домаћинстава и региона по питању приступа и употребе ИКТ. Таква појава, која се назива дигитална подела, захтева одговарајући систем мерења њеног утицаја на националном и међународном нивоу. Развој ИД и појава дигиталне поделе ствара велике изазове, проблеме и могућности за економску анализу, а пре свега за статистичко праћење података. Циљ овог рада јесте да начини преглед постојећих концепата и система ИД индикатора за мерење дигиталне поделе који су присутни у економској теорији.

У раду се анализирају изазови, проблеми и могућности за економску анализу и статистичко праћење социјалних и економских ефеката дигиталне поделе. За потребе овог рада као индикатор степена присутности дигиталне поделе употребљен је Индекс дигиталне поделе (Digital Divide Index DIDIX) и Индекс технолошке дистрибуције (Technology Distribution Index – TDI). Мишљења смо да економски и статистички концепти и методологија истраживања морају да обрате више пажње на композитне у односу на појединачне индексе. Само композитни индикатори могу да представљају адекватан водич креаторима економске политике за смањивање социјалног и економског дигиталног јаза током изградње и развоја ИД и НЕ.»

У Београду , 17.05.2011. године .

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

СЕДМИ СЕМИНАР У 2011. ГОДИНИ
МАЈ 2011. ГОДИНЕ

Уторак, 10. МАЈ 2011. године , у 14:00 ч асова (Економски факултет, Професорска сала): др Љубодраг Савић, ванредни професор на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА У ПОСТКРИЗНОМ МОДЕЛУ РАЗВОЈА:
РЕАЛНОСТ ИЛИ ЗАБЛУДА?

Кратак садржај рада и предавања: «У послератном развоју наше земље индустријализација је имала веома истакнуто место. За неколико деценија Србија се као део бивше СФРЈ сврстала у средње развијене индустријске земље. Распадом земље, увођењем санкција међународне заједнице и ратовима на просторима бивше земље, индустријски развој је драматично прекинут. Променом власти двехиљадите године, Србија је почела спровођење друге фазе транзиције. Уместо индустрије, примат у развоју су добиле услуге. Трошили смо за четвртину више него што смо производили, а увоз је у скоро целој деценији био двоструко виши од извоза. Лошим концептом приватизације настављен је процес девастације српске индустрије. Приватизацију је преживео мањи број индустријских предузећа. Глобална економска криза је снажно погодила српску привреду и индустрију. «Стари» модел развоја темељен на приливу страног капитала, односно задуживању, дознакама, страним директним инвестицијама, донацијама и приходима од приватизације више није употребљив.

У тражењу нових модела развоја лансиран је «Посткризни модел развоја и раста 2011-2020». Уз мање-више добру дијагнозу стања привреде и идентификовање отворених проблема, реиндустријализација и врло динамичан раст извоза су добили кључну позицију. Радује такав приступ, али су стварне могућности за остваривање установљених циљева развоја у текућој деценији (снажан раст запослености – 440 хиљада, раст БДП-а по просечној годишњој стопи од 5,9 одсто, раст индустријске производње од 6,9 одсто и извоза од чак 13 одсто) нереалне. Није могуће до 2020. године остварити скоро троструко повећање учешћа извоза у БДП-у (65 одсто), уз истовремен незнатан раст учешћа индустрије у БДП-у (са скромних 17,6 одсто на свега 19,1 одсто), имајући у виду да је деценијама учешће индустријског у укупном извозу константно било изнад 90 одсто. »

У Београду , 04.05.2011. године .

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ШЕСТИ СЕМИНАР У 2011. ГОДИНИ
АПРИЛ 2011. ГОДИНЕ

Четвртак, 28. АПРИЛ 2011. године, у 14:00 часова (Економски факултет, слушаоница бр. 31): Ирена Јанковић, асистент на Економском факултету у Београду и др Драго Инђић, пројецт манагер, Хедге Фунд Центре, Лондон Бусинесс Сцхоол.

НАЗИВ РАДА

ПРОГРАМ ТРЖИШТА ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ (ИИ) – ПРИСТУП КРИЗИ ДУГА У ЕВРОЗОНИ

Кратак садржај рада и предавања: «Идеја о могућности емисије обвезница од стране групе земаља које користе исту валуту није новина на савременом финансијском тржишту. Овакав приступ поново добија на значају током последње кризе светских размера и текуће нестабилности на тржишту дуга Еврозоне. Истовремено, са покретањем иницијативе за емисијом Е-обвезница као једним сегментом решења дужничке кризе, поставља се и питање шире реформе Програма тржишта хартија од вредности (енгл. Securities Markets Programme SMP) из маја 2010. године. SMP јесте иницијатива ЕЦБ која подразумева интервенцију на тржишту дужничких хартија од вредности Еврозоне како би се подстакла ликвидност и функционисање тих тржишних сегмената, а са циљем несметаног одвијања трансмисионог механизма монетарне политике.

Испоставља се да би оригинални програм који је иницијално постављен као оквир за деловање у оквиру Евросистема у текућим околностима требало да се усмери на питање макрофинансијске стабилности. Прихватање овог ширег концепта од стране релевантних тела и институција ЕУ у координацији са Евросистемом могло би представљати подстицајно решење за дужничку кризу у Еврозони. Предложено решење се дефинише као Програм тржишта хартија од вредности II (енгл. SMP II). Циљ овога рада јесте да пружи детаљнији приказ SMP II као и могуће предности активније примене Е-обвезница и структурираног финансирања код чланица Еврозоне и ЕУ које се суочавају са финансијским тешкоћама.»

У Београду , 20.04. 2011. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ПЕТИ СЕМИНАР У 2011. ГОДИНИ
АПРИЛ 2011. ГОДИНЕ

Четвртак, 14. АПРИЛ 2011. године, у 15:30 часова (Економски факултет, слушаоница бр. 31): др Весна Рајић, доцент на Економском факултету у Београду и др Татјана Ракоњац-Антић, ванредни професор на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

ОЦЕЊИВАЊЕ ВАРИЈАНСЕ У ОСИГУРАЊУ ИМОВИНЕ

Кратак садржај рада и предавања: «Осигурање имовине има за циљ надокнаду штете која настаје на имовини. За реализацију овог циља осигуравачи морају да обезбеде довољан износ средстава на основу уплаћених премија. Обрачун премија би требало да одговара очекиваној вредности надокнада штета. У пракси, често долази до одступања очекиваних од стварно насталих штета, и зато је отежано и израчунавање реалног износа премија осигурања. Као мера ризика у осигурању имовине може се користити варијанса. Приликом доношења закључака о овом параметру, на основу информација добијених из узорка, није могуће увек применити параметарске статистичке методе. Примена ових метода захтева испуњење одговарајућих претпоставки о популацији из које бирамо податке.

До сада су на подацима из осигурања имовине најчешће примењиване параметарске процедуре приликом оцењивања варијансе скупа. Циљ овог рада је да размотри могућност употребе боотстрап – т интервала приликом оцене варијансе и да укаже на његове предности у односу на параметарске методе. У раду се пореди прецизност интервалних оцена варијансе конструисаних коришћењем параметарских метода са интервалним оценама конструисаним коришћењем боотстрап метода. Боотстрап метод представља метод статистичког закључивања који се заснива на поновљеним узорцима и не зависи од строгих претпоставки везаних за карактеристике основног скупа. Овај метод је последњих деценија прошлог века широко прихваћен меду истраживачима, јер омогућује да се са минимумом претпоставки изведу поуздани статистички закључци.»

У Београду , 06.04. 2011. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ЧЕТВРТИ СЕМИНАР У 2011. ГОДИНИ
МАРТ 2011. ГОДИНЕ

Среда, 30. МАРТ 2011. године , у 14:00 ч асова (Економски факултет , Професорска сала): проф. др Ђорђе Ђукић, редовни професор на Економском факултету у Београду и др Малиша Ђукић, доцент на Београдској банкарској академији.

НАЗИВ РАДА

УТИЦАЈ СТРЕСА НА МЕЂУБАНКАРСКОМ ТРЖИШТУ НОВЦА НА ТРЖИШТА КРЕДИТА У САД-у И ЕВРО ЗОНИ У ПОСТКРИЗНОМ ПЕРИОДУ

Кратак садржај рада и предавања: «Након избијања глобалне финансијске и економске кризе 2007-2009. и након предузетих мера у развијеним индустријским земљама за њено превазилажење, працење нивоа стресности на медубанкарском тржишту новца је у фокусу истраживаца и креатора економске политике . Ово, пре свега, због реперкусија на кретање каматних стопа на тржиштима банкарских кредита, а тиме и на изгледе за опоравак реалног сектора привреде. Циљ рада је да најпре анализира понашање индикатора стресности на медубанкарском тржишту новца након предузетих антикризних мера у САД и евро зони.

То је у функцији сагледавања утицаја стресности на медубанкарском тржишту новца на тржишта кредита током 2010. и поцетком 2011, када ситуација постаје компликована због избијања дужничке кризе у периферним земљама чланицама Европске монетарне уније. Услед тога, асиметрицно дејство предузетих антикризних мера у земљама чланицама евро зоне постаје видно, а Европска централна банка се суочава са проблемом да тешко може да се врати на путању водења монетарне политике стриктно у функцији одржавања стабилности цена. Сви анализирани индикатори у раду су у функцији давања оцена о будућем кретању каматних стопа на тржиштима кредита, пре свега у евро зони, што је посебно битно за све земље нечланице Европске уније, попут Србије, у којима су компаније и становништво високо зависни од банкарских кредита.»

У Београду , 23.03. 2011. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ТРЕЋИ СЕМИНАР У 2011. ГОДИНИ
МАРТ 2011. ГОДИНЕ

Четвртак, 17. МАРТ 2011. године, у 16:00 часова (Економски факултет , Професорска сала): др Горан Милићевић, ванредни професор на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

СЛОМ СТАМБЕНОГ, ХИПОТЕКАРНОГ И ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖИШТА 2007 – КАО НЕЖЕЉЕНА ПОСЛЕДИЦА ТЕЖЊЕ ЗА ПОВЕЋАЊЕМ УДЕЛА СТАНОВА У ЛИЧНОЈ СВОЈИНИ

Кратак садржај рада и предавања: «Једна од константи америчке стамбене политике у последњем веку јесте настојање да се што више повећа удео станова (још прецизније кућа) у личној својини. Успех у том настојању у периоду 1945-1970, кад је тај удео повећаван у просеку за 1% годишње, праћен је стагнацијом током наредних четврт века. Низ мера да се тај удео повећа са 64% на колико се стигло 1970, испао је не само неуспешан или половично успешан, него је недовољна осмишљеност таквих мера, директно допринела хаварији на сва три у наслову наведена тржишта средином 2007. Коначно повећање овог удела на 69% у 2007-ој, испало је привремено и плаћено је превисоком ценом. Систем хипотекарног кредитирања је враћен у нестабилност из времена велике депресије, баш као и обим станоградње. Поставља се чак питање да ли се може избећи јапански сценарио вишедеценијске дефлације (и то не само цена кућа). У излагању ће, у најкраћем, бити илустрована међусобна повезаност сва три наведена тржишта у периоду пред слом и током слома, а затим и анализиране изабране опције за санирање последица.»

У Београду , 09.03.2011. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ДРУГИ СЕМИНАР У 2011. ГОДИНИ
ФЕБРУАР 2011. ГОДИНЕ

Четвртак, 24. ФЕБРУАР 2011. године , у 14:00 часова (Економски факултет , слушаоница бр. 31): др Михаил Арандаренко, ванредни професор на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

ТРЖИШТЕ РАДА У СРБИЈИ 2000-2020

Кратак садржај рада и предавања: «Недавно је обављена методолошка ревизија података из Анкете о радној снази за период 2004-2007, који показују да је ‘истински’ кумулативни пад запослености током протекле деценије знатно већи него што су то досадашњи, ионако негативни, подаци сугерисали. У овом прегледу дискутујемо кретања агрегатних и структурних показатеља тржишта рада на основу нових серија. Такође, бавимо се могућим узроцима овог суноврата запослености – у стратегији транзиције, институцијама и политикама.

У другом делу бавимо се питањем како превазићи ‘беспослени раст’ који је обележио протеклу деценију. Излажемо резултате наших недавних пројекција раста запослености у оптималном сценарију развоја до 2020. године и дискутујемо неопходне претпоставке да се повећа вероватноћа остварења тог пројектованог раста. »

У Београду , 17.02.2011. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ПРВИ СЕМИНАР У 2011. ГОДИНИ
ЈАНУАР 2011. ГОДИНЕ

Четвртак, 27. ЈАНУАР 2011. године , у 15:00 ч асова (Економски факултет , слушаоница бр.10): мр Светлана Поповић, асистент на Економском факултету у Београду и мр Велимир Лукић, асистент на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

ФИНАНСИЈСКА СТАБИЛНОСТ И ЦЕНТРАЛНА БАНКА

Кратак садржај рада и предавања: «Опште је прихваћено да основни циљ централних банака треба да буде стабилност цена. Захваљујући оваквом усмеравању монетарне политике до почетка 1990-тих, већина тржишних економија је остварила успешну дезинфлацију. Такође, централне банке уживају висок степен кредибилитета у јавности. Исти успех, на жалост, није остварен када је у питању други циљ – финансијска стабилност. Актуелна финансијска криза је показала да је стварање финансијских неравнотежа могуће и у условима ниске и стабилне инфлације и кредибилитета централне банке, тако да реализација циља монетарне стабилности не подразумева истовремену реализацију циља финансијске стабилности. Теорија већ дуже времена указује на неопходност развоја адекватног институционалног оквира за обезбеђење системске стабилности и анализира различита решења.

Овај рад настоји да укаже на неке теоријске импликације проблема финансијске нестабилности, разматра однос монетарне и финансијске стабилности као два важна циља централних банака и указује на неке захтеве које реализација циља финансијске стабилности поставља пред централну банку. Све су то питања која је финансијска криза учинила изузетно актуелним и чије би решавање требало да допринесе смањивању фреквенције појављивања и интензитета финансијских криза у будућности.»

У Београду , 19.01.2011. године.

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ЈЕДАНАЕСТИ СЕМИНАР
НОВЕМБАР 2010. ГОДИНЕ

Четвртак , 25. НОВЕМБАР 2010. године , у 15:00 часова ( Економски факултет , слушаоница бр.31): др Емилија Манић, доцент на Економском факултету у Београду:

НАЗИВ РАДА

ГЕОГРАФСКИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ (ГИС) У ПОСЛОВНОМ ОКРУЖЕЊУ И ЛОКАЛНОЈ УПРАВИ

др Емилија Манић, доцент

Кратак садржај рада и предавања: «Све једноставнија и јефтинија употреба рачунара, као и креирање великог броја база просторних и непросторних података, резултирал и су порастом интересовања за употребу географских информационих система (ГИС-а) у различитим сферама, укључујући и економију. Заинтересованост привреде (приватног и јавног сектора) да упознају и овладају информационим системима који омогућавају квалитетнији процес доношења одлука везаних за коришћење простора, довела је до интензивнијег развоја примене ГИС-а, односно пратећих софтвера и база података у овом подручју.

ГИС је постао алат, технологија и оквир за мониторинг, анализу, моделовање, планирање и управљање, како у области бизниса, тако и у локалном и регионалном развоју. Издваја се неколико кључних питања која се односе на употребу ГИС-а у сфери бизниса, односно у сфери јавног сектора: структура и аспекти коришћења ГИС-а у пословном окружењу, унапређивање просторних анализа економских активности помоћу ГИС-а (систем за подршку одлучивању), правци развоја ГИС-а као инструмента управљања и планирања у локалној управи (са посебним нагласком на аспекте просторних анализа и моделовања) и могућности коришћења ГИС-а у Србији (домети и ограничења).»

У Београду , 18. новембар 2010. године .

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ДЕСЕТИ СЕМИНАР
НОВЕМБАР 2010. ГОДИНЕ

Четвртак, 11. НОВЕМБАР 2010. године , у 15:00 часова (Економски факултет , слушаоница бр.31): мр Саша Ранђеловић, асистент на Економском факултету у Београду , мр Јелена Жарковић – Ракић, асистент на Економском факултету :

НАЗИВ РАДА

АНАЛИЗА РЕДИСТРИБУТИВНИХ ЕФЕКАТА РЕФОРМЕ ПОРЕЗА НА ДОХОДАК: МИКРОСИМУЛАЦИОНА АНАЛИЗА ЗА СРБИЈУ

мр Саша Ранђеловић, асистент
мр Јелена Жарковић-Ракић, асистент

Кратак садржај рада и предавања: «Питање реформе пореза на доходак грађана све чешће се налази у фокусу академске и шире јавности. С тим у вези, разматра се могућност примене неколико различитих решења. Један од могућих праваца реформе односи се на примену модела опорезивања дохотка грађана по јединственој пореској стопи ( флат модел опорезивања), по угледу на решења примењена у бројним државама Централне и Источне Европе. Економска теорија и резултати емпиријских истраживања указују на негативне импликације примене овог модела опорезивања на неједнакост у расподели дохотка, нарочито у западноевропским државама.

Применом микросимулационог модела пореске и социјалне политике за Србију (СРМОД) у овом раду се врши емпиријска анализа очекиваних ефеката уводења флат модела опорезивања дохотка на неједнакост у расподели дохотка и сиромаштво. Добијени резултати показују да би уводење флат пореза на доходак грађана у Србији ипак побољшало вертикалну правичност у опорезивању и позитивно утицало на прерасподелу дохотка, тј. довело до смањења неједнакости у расподели дохотка, али уз врло ограничене ефекте на смањење сиромаштва. Међутим, то не значи да се применом других разматраних решења не би могли остварити повољнији ефекти, што би се могло оценити тек на основу посебне емпиријске анализе. »

У Београду , 03. новембар 2010. године .

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ДЕВЕТИ СЕМИНАР
ОКТОБАР 2010. ГОДИНЕ

Четвртак , 28. ОКТОБАР 2010. године , у 15:00 часова (Економски факултет , слушаоница бр.31): Проф . др Стеван Деветаковић, редовни професор на Економском факултету у Београду:

НАЗИВ РАДА

АКТУЕЛНЕ РЕГИОНАЛИЗАЦИЈЕ И ЊИХОВЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ НА ОЦЕНУ НИВОА РАЗВИЈЕНОСТИ, РАЗВОЈ, ТЕ СМАЊЕЊЕ ПОСТОЈЕЋИХ ТЕРИТОРИЈАЛНИХ РАЗЛИКА У СРБИЈИ

Кратак садржај рада и предавања: «Током текућег средњорочног периода у Србији, доста пажње носилаца економске политике, али и стручне јавности, посебно оне што је била укључена у припрему стратешких докумената и закона који су усвајани, посвећено је регионалној проблематици у нас. Усвојене су две регионализације – прва у Стратегији регионалног развоја Србије 2007. до 2012., која је унеколико модификована Законом о регионалном развоју (2009.), а потом и његовом изменама и допунама (мај 2010.). Као и много пута претходно, показало се да су огромне политичке импликације упркос наглашено истицане намене ове регионализације за потребе статистичког обухвата превасходно ради коришћења ИПА фондова ЕУ у текућем планском периоду 2007-2013. година. Посебан акценат у излагању ставићемо на импликације текуцих регионализација на изражавање нивоа развијености и уједначавање појединих територијалних сегмената унутар Србије.»

У Београду , 20. октобар 2010. године .

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ОСМИ СЕМИНАР
ОКТОБАР 2010. ГОДИНЕ

Четвртак, 14. ОКТОБАР 2010. године, у 15:00 часова (Економски факултет, слушаоница бр. 31): Проф. др Синиша Зарић, редовни професор на Економском факултету у Београду:

НАЗИВ РАДА

СОЦИО – ЕКОНОМСКИ АНАЛИТИЧКИ КОНЦЕПТИ: ДОМЕТИ И ОГРАНИЧЕЊА

Кратак садржај рада и предавања: «Искуства транзиционих економија Централне и Југоисточне Европе, као и пракса растућих економија у другим подручјима света, скренула је пажњу научне јавности на значај социоаналитичких концепата у економској анализи. Развој институционалне економије и истраживања утицаја формалних и неформалних институција на економске исходе учинио је овај правац водећом хетеродоксијом у економији. Паралелно, све је већи значај истраживања у домену економске културе, као и социјалног капитала. На микро нивоу, расте утицај Хофстедеове анализе. Социо – економски аналитички концепт, након Вебера и Шумпетера, доживљава снажни ревивал у радовима Фукујаме, Путнама, Сабатинија, Инглехарта, Хофстедеа. У новијим истраживањима, акценат је стављен на проблем мерења, односно квантитативног исказивања, те настојању да се расправа са терена националне економије, прошири и у домен регионалне економије.«

У Београду , 08. октобар 2010. године .

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

СЕДМИ СЕМИНАР
СЕПТЕМБАР 2010. ГОДИНЕ

Четвртак, 30. СЕПТЕМБАР 2010. године, у 15:00 часова (Економски факултет, слушаоница бр. 31): др Бранко Урошевић, ванредни професор на Економском факултету у Београду.

НАЗИВ РАДА

ИНТЕРАКЦИЈА ДЕВИЗНОГ И КРЕДИТНОГ РИЗИКА У БАНКАРСКОМ СЕКТОРУ

Кратак садржај рада и предавања: «У већини бивших социјалистичких земаља, укључујући и нашу земљу, банкарски сектор су углавном преузеле западноевропске финансијске институције. Са приливом страног капитала уводе се нови финансијски производи и повећава кредитирање становништва и привреде. Са друге стране, повећавају се и ризици пословања банака. Један од основних ризика, који је недовољно проучен у стручној литератури, јесте ризик преливања девизног у кредитни ризик банке. У овом раду разматрамо модел који омогућава да се процени овај ефекат, као и последице које овај тип ризика може имати на европске банкарске мреже које послују у нашем делу света. «

У Београду , 22.09. 2010. године .

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ШЕСТИ СЕМИНАР
ЈУН 2010. ГОДИНЕ

Четвртак, 17. ЈУН 2010. године, у 15:00 часова (Економски факултет, слушаоница бр. 31): др жаклина Стојановић, ванредни професор на Економском факултету у Београду, мр Светлана Поповић, асистент на Економском факултету у Београду и Мирјана Глигорић, дипломирани економиста – мастер, асистент на Економском факултету у Београду .

НАЗИВ РАДА

СТАЊЕ И ПЕРСПЕКТИВЕ ТРЖИШТА ХРАНЕ СА НУТРИТИВНОМ И ЗДРАВСТВЕНОМ ИЗЈАВОМ

Кратак садржај рада и предавања: «Будућност пољопривреде и прехрамбене индустрије на Балкану у значајној мери зависи од произвођача и њихове способности да разумеју трендове на тржишту и узму у обзир промене у потребама потрошача. Предмет истраживања у оквиру Пројекта FOCUS-BALKANS ( Food Consumer Science in the Balkans Frame w orks, Protocols and Net w orks for a better kno w ledge of food behaviors FP 7- KBBE -212579) је управо она храна која добија на значају у савременим условима – акценат се ставља на квалитетније производе попут оних са додатом вредношћу у смислу добробити здравља потрошача, органске хране, безбедније хране итд.

Тржиште хране постаје све више диференцирано. Потражња за производима који испуњавају стандарде квалитета и безбедности хране расте. Промене у прехрамбеним навикама одражавају се на квалитет јавног здравља. Побољшање прехрамбених навика допринело је продужењу просечног животног века. Просечни животни век у САД и ЕУ износи близу 80 година. С друге стране, просечни животни век у земљама Западног Балкана износи 73 године (изузев Хрватске где је тај просек 76 година). Промена животног стила и начина исхране може утицати на побољшање у овом домену.

Значајан део Пројекта представл ја ју истраживан ја усмерена ка производима са «нутритивном и здравственом из ја вом». Нови – лајт производи, производи 100% или са додатком витамина, минерала, нутриента итд. се могу наћи и на нашем тржишту. Циљ овог рада је да укаже на тренутно стање тржишта производа са здравственом и нутритивном из ја вом на Западном Балкану (преглед доступних података на основу примарног истраживан ја – Схопцхецк ), и да да увид у перспективе разво ја овог тржишта на основу дубинских интервјуа представника индустрије, трговине и експерата. У теоријском смислу рад анализира по ја м секундарне безбедности хране и даје увид у односе на релацији корист-трошкови првог и другог реда од функционисан ја овог тржишног сегмента.»

У Београду , 09. јун 2010. године .

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ПЕТИ СЕМИНАР
МАЈ 2010. ГОДИНЕ

Четвртак, 27. МАЈ 2010. године, у 15:00 часова (Економски факултет, слушаоница бр. 31): др Љубодраг Савић, ванредни професор на Економском факултету у Београду:

НАЗИВ РАДА

РЕИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА КАО ОСНОВА НОВОГ МОДЕЛА РАЗВОЈА

Кратак садржај рада и предавања: «Ове године навршиће се деценија од почетка спровођења транзиције у Србији. Остварени резултати нису у складу са обећањима, а што је још важније далеко су од очекивања да ће крупне промене довести до значајнијег раста животног стандарда. Уместо тога, у Србији данас имамо пад стопа раста БДП-а, раст незапослености, скроман извоз и огроман спољно-трговински дефицит, висок и растући спољни дуг, високу јавну потрошњу и дефицит државног буџета, као и стално претећу инфлацију. Глобална економска криза је у значајној мери оборила кључне перформансе српске привреде, али, већина наведених проблема (осим негативних стопа раста БДП-а) је била веома изражена и пре њеног почетка. Кључно је питање зашто у првој деценији транзиције у Србији нису остварени бољи резултати?

Нема сумње да је актуелни модел привредног развоја имао најважнији утицај. Виталност српске привреде пресудно је зависила од прилива страног капитала. Најважнији импулс расту БДП-а је давао увоз, на кога је у периоду 2001-2009. година потрошено скоро 110 милијарди долара. Огромну количину робе је требало купити, превести, осигурати, продати и финансирати. То су управо и биле делатности које су вукле раст БДП-а. Истовремео раст реалног сектора, односно индустрије и пољопривреде је био врло скроман. Са глобалном кризом значајно је смањен прилив страног капитала, што је актуелни модел развоја уцинило практицно неупотребљивим. Собзиром да це економска криза потрајати, што значи да Србија у блиској будућности не може опет очекивати значајнији прилив страног капитала, изгледа да се морамо окренути домаћој штедњи, инвестицијама и развоју реалног сектора који једино на средњи рок може обезбедити вишеструко повећање извоза, смањење незапослености и раст реалног животног стандарда.

Нажалост спровођење новог модела развоја ће се одвијати у изузетно неповољним условима, јер је глобална економска криза скоро преполовила стране директне инвестиције и значајно редуковала обим светске спољно-трговинске размене, односно извоза. Са друге стране ниво националне штедње није довољан да покрене значајнији инвестициони талас у Србији. Без обзира на ове неповољне околности Србија нема избора, јер би даља примена актуелног модела приковала Србију на дно европске лествице, повећавајуци незапосленост, задуженост, сиромаштво и срозавање и онако ниског животног стандарда становништва.“

У Београду , 19. мај 2010. године .

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић, ванр. проф.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ЧЕТВРТИ СЕМИНАР
АПРИЛ 2010. ГОДИНЕ

Четвртак, 29. АПРИЛ 2010. године, у 15:00 часова (Економски факултет, слушаоница бр. 31): Проф. др Јелена Кочовић, редовни професор на Економском факултету у Београду:

НАЗИВ РАДА

УЛОГА И ЗНАЧАЈ АКТУАРА ЗА УРЕЂЕЊЕ ТРЖИШТА ОСИГУРАЊА

Кратак садржај рада и предавања: „У раду ће бити презентовано о томе ко су актуари, којим знањима располажу и чиме се баве. Израчунавање премије, њена довољност за покриће обавеза из осигурања, адекватност капитала, процена техничких резерви, утврђивање маргине солвентности, обрачун максимално могуће штете и самопридржаја су најзнацајнији задаци актуара о којима це бити реци. Такоде це бити анализирана контролна функција актуара, како са аспекта пословања осигуравајућих компанија тако и са аспекта надзора тржишта осигурања. На иницијативу Међународне асоцијације актуара управљање ризиком у условима глобалне финансијске кризе поверено је актуарима, као најкомпетентнијим стручњацима, који се баве феноменима са неизвесним исходима. О томе, као и о другим актуелним питањима везаним за теорију и праксу актуарства, за које сте заинтересовани, можете више сазнати у оквиру предавања.“

У Београду , 22. април 2010. године .

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ТРЕЋИ СЕМИНАР
МАРТ 2010. ГОДИНЕ

Четвртак, 25. МАРТ 2010. године, у 15:00 часова (Економски факултет, слушаоница бр. 31): Марија Јововић, сарадник у настави на Економском факултету у Београду:

НАЗИВ РАДА

ОГРАНИЧЕЊА МОДЕЛА ФИКСНОГ КОЕФИЦИЈЕНТА ПРИ УТВРЂИВАЊУ СОЛВЕНТНОСТИ ОСИГУРАВАЈУЋИХ КОМПАНИЈА

Кратак садржај предавања: «На глобалном нивоу посматрано, у сектору осигурања је присутна тенденција мерења солвентности осигуравајућих компанија сразмерно ризицима којима је изложено њихово пословање. Сходно актуелном пројекту Солвентност I, осигуравајуће компаније земаља чланица Европске уније примењују модел фиксног коефицијента у циљу утврђивања сопствене дугорочне финансијске снаге. Примена истог модела предвиђена је и за осигураваче у Србији, уз извесна одступања услед специфичности домаћег тржишта осигурања. Предмет излагања су ограничења модела фиксног коефицијента због којих се јавља потреба за усвајањем савременијих приступа евалуације солвентности, којима се успоставља боља повезаност између структуре капитала и ризика са којима се суочавају осигуравајуће компаније.»

У Београду , 17. март 2010. године .

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ДРУГИ СЕМИНАР
ФЕБРУАР 2010. ГОДИНЕ

Четвртак, 25. ФЕБРУАР 2010. године, у 15:00 часова (Економски факултет, слушаоница бр. 10): мр Ирена Јанковић, асистент на Економском факултету у Београду:

НАЗИВ РАДА

УТИЦАЈ ДОЗНАКА НА ОДРЖИВОСТ ЈАВНОГ ДУГА

Кратак садржај предавања: «Земље које карактерише висок прилив дознака из иностранства одликује специфичан профил одрживости јавног дуга. Укључивање података о дознакама у традиционалну анализу одрживости јавног дуга мења образац и степен захтеваног фискалног прилагођавања како би се дуг одржао испод дефинисане горње границе. Једнообразни приступ анализи одрживости јавног дуга стога није адекватан за евалуацију резултата фискалне политике у земљама са различитим карактеристикама платног биланса.»

У Београду , 17. фебруар 2010. године .

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И РАЗВОЈ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ПРВИ СЕМИНАР
ЈАНУАР 2010. ГОДИНЕ

Четвртак, 28. јануар 2010. године, у 15:00 часова (Економски факултет, професорска сала): мр Дејан Молнар, асистент на Економском факултету у Београду:

НАЗИВ РАДА

ПЛАНИРАЊЕ ЛОКАЛНОГ ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА: АНАЛИТИЧКЕ ТЕХНИКЕ И МЕТОДИ

Кратак садржај рада: Поступак планирања локалног економског развоја мора се заснивати на прецизним економским показатељима. Постоје различити методи који се користе приликом анализирања стања и промена у локалним економијама. Међутим, појединачни показатељи, индикатори и инструменти пружају само парцијалне информације, тако да је пожељно да се истовремено користи више аналитицких техника. Методи који се користе, са циљем да креаторима локалног економског развоја помогну приликом планирања развоја и дефинисања локалних развојних стратегија, јесу: (а) локациони коефицијент, (б) «shift – share» анализа, и (ц) индекс просперитета. Значајну примену имају и инпут – оутпут анализа, као и анализа кластера.

у Београду , 21. јануар 2010. године .

Секретар семинара,
мр Дејан Молнар, асистент

Руководилац семинара,
др Татјана Ракоњац Антић

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ПЛАН РАДА СЕМИНАРА
ЗА КВАНТИТАТИВНУ АНАЛИЗУ
ЈУН 2008. ГОДИНЕ

Четвртак, 19. јун 2008. године, у 15:00 часова (Економски факултет, професорска сала): Владимир Васић (Економски факултет, Београд) и Радован Медић (Министарство финансија Републике Србије):

МУЛТИВАРИЈАЦИОНА КАНОНИЧКА КОРЕЛАЦИОНА АНАЛИЗА:
ИСПИТИВАЊЕ МАКРОЕКОНОМСКЕ СТАБИЛНОСТИ СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ

Мултиваријациона каноничка корелациона анализа представља поступак за оцењивање линеарне повезаности између променљивих. Ова анализа нарочито дозвољава да се истражи линеарна повезаност између два скупа променљивих. Аналитичару који испитује макроекономску стабилност привреде Србије, циљ је да покуша да испита повезаност стопе инфлације, БДП-а, незапослености и спољнотрговинског дефицита са једне стране; и извоза, увоза, девизног курса, индекса индустријске производње, јединичних трошкова рада, страних дирекних инвестиција, домаће тражње, девизних резерви и цене уралске нафте, са друге стране. Са једне стране, налазе се варијабле које су кључне детерминанте стабилности привреде Србије, док су са друге стране аутономне варијабле, које претежно потичу из реалног сектора економије или су у директној вези са њим. Дате макроекономске величине посматране су у периоду јануар 2001. – март 2008. године.

У Београду, 11. јуна 2008. године.

Секретар семинара,
др Владимир Васиц

Руководилац семинара,
проф. др Јово Вулета

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ПЛАН РАДА СЕМИНАРА
ЗА КВАНТИТАТИВНУ АНАЛИЗУ
АПРИЛ 2008. ГОДИНЕ

Уторак, 29. април 2008. године, у 12:00 цасова (Економски факултет, професорска сала): др Боривоје Ђокић,
MBA Professor Keiser University:

УПОТРЕБА СТАТИСТИЧКИХ ПРОГРАМСКИХ ПАКЕТА ЗА ИЗУЧАВАЊЕ КВАНТИТАТИВНИХ ПРЕДМЕТА

За изучавање квантитативних предмета неопходно је коришцење статистицких софтвера. Разлицити квантитативни предмети захтевају разлиците програмске пакете за статистицку анализу. Обзиром да постоје и разлицити нивои коришцења статистицке анализе, према томе се корисник или корисници одлуцују за одредени програмски пакет. Одлука за одредени статистицки пакет уобицајено је повезана са флексибилношцу статистицке теорије и примене. Бице дат увид у предности коришцења статистицког пакета PhStat2.

У Београду, 22.априла 2008. године.
Секретар семинара,
др Владимир Васић

Руководилац семинара,
проф. др Јово Вулета

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
КАМЕНИЦКА 6, 11000 БЕОГРАД

ПЛАН РАДА СЕМИНАРА
ЗА КВАНТИТАТИВНУ АНАЛИЗУ
МАРТ 2008. ГОДИНЕ

Понедељак, 24. март 2008. године, у 13:00 цасова (Економски факултет, професорска сала): проф. др Весна Pasetta (Cornell University, Ithaca):

ИГРЕ ЕКОНОМСКИХ СВОЈИНСКИХ ПРАВА

Модерне економије, где су примарни извори богатства резултати истразивања и развоја примењених наука у разлицитим индустријама, савремене комуникације и технологије, наметнуле су проблем економских својинских права много отвореније и директније. У овој презентацији укратко је представљена игра економиских својинских права, користеци једноставни пример двеју играца, који располазу реалним средствима и интелетуалним способностима да споразумно организују предузетницки пројекат.

Комбинација њохових располозивих средстава мења инициалне просторе ецономиских својинских права играца. Економски проблеми везани за формирање, агрегацију и редистрибуцију новоформираних домена и структура су обухвацени концептом игре економиских својинских права. Игре овог облика представљају нетривиално просирење традиционале теорије игара. Оне прузају бољи увид у токове економског богатства измедју играца и могу се ефективно користити за тразење оптималних ресења и контролу трансфера богатства у конфликтним околностима у нестандардном окрузењу економских својинских права.

Београд, 21. март 2008. године

Секретар семинара,
др Владимир Васић

Руководилац семинара,
проф. др Јово Вулета

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
КАМЕНИЦКА 6, 11000 БЕОГРАД

ПЛАН РАДА СЕМИНАРА
ЗА КВАНТИТАТИВНУ АНАЛИЗУ
ОКТОБАР 2007. ГОДИНЕ

Среда, 17. октобар 2007. године, у 12:15 цасова (Економски факултет, професорска сала): мр Јелена Станојевић (Економски факултет, Београд):

Оцена високих квантила расподела вероватно ца и примене у анализи ризика

На поцетку главни предмет разматрања јесу расподеле са тешким реповима, разлог јесте примена у пракси, где се многи феномени могу моделирати њима.

Такоде је, на један систематизовани нацин дат преглед најважнијих оцена квантила, па уједно и ВаР-а.

Главни део, кроз призму Теорије великих одступања, посматра се анализа оцене квантила. Тацније, бице приказана примена теорије на конвергенцију стандардне оцене квантила ка тацној вредности, експоненцијалном брзином.

Београд, 15. октобар 2007. године

Секретар семинара,
др Владимир Васић

Руководилац семинара,
проф. др Јово Вулета

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ПЛАН РАДА СЕМИНАРА
ЗА КВАНТИТАТИВНУ АНАЛИЗУ
СЕПТЕМБАР 2007. ГОДИНЕ

Цетвртак, 20. септембар 2007. године, у 12.00 цасова (Економски факултет, слушаоница 10): проф. др Бранислав Борициц, мр Драган Аздејковиц, мр Јелена Станојевиц (Економски факултет, Београд):

ЛЕОНАРД ОЈЛЕР – 300 ГОДИНА ОД РОГђЕЊА СЛАВНОГ НАУЧНИКА

Леонард Ојлер (Леонхард Еулер) (1707-1783) је славни математицар, физицар и астроном, швајцарског порекла, ци ја се тристота годишњица роден ја обележава ове године у науцној ја вности широм света (в. http://math.dartmouth.edu/~euler/ , http://www.euler-2007.ch/ , http://www.eulersociety.org/ ).

Ово предавање је посвецено подсецању на основне Ојлерове биографске податке и његове цувене математицке резултате од општег знацаја. Прави се и посебан осврт на Ојлерове резултате који представљају фундаменте математицке економије (Ојлерова теорема за хомогене функције), као и теорије вероватноца и статистике (Б- и ? -функција).

Београд, 13 септембар 2007.

Секретар семинара,
др Владимир Васић

Руководилац семинара,
проф. др Јово Вулета

UNIVERSITY OF BELGRADE
FACULTY OF ECONOMICS
DEPARTMENT FOR STATISTICS AND MATHEMATICS
6 KAMENICKA STREET , 11000 BEOGRAD

THE AGENDA OF SEMINAR
FOR QUANTITATIVE ANALYSIS
SEPTEMBER 2007

Thursday, 20 th of September, 2007 at 12.00 ( Faculty of Economics , Room 10): prof. dr Branislav Boric ic, mr. sci Dragan Azdejkovic, mr. sci Jelena Stanojevic (Faculty of Economics, Belgrade ):

LEONHARD EULER – TRICENTENNIAL OF BIRTH OF FAMOUS SCIENTIST

Leonhard Euler (1707-1783) is a glorious mathematician, physicist and astronomer, born in Switzerland , whose tricentennial of birth is being celebrated this year by scientific society throughout the world (see http://math.dartmouth.edu/~euler/ , http://www.euler-2007.ch/ , http://www.eulersociety.org/ ).

This lecture will remind of basic facts of Euler’s biography as well as of his famous mathematical works. A special emphasis will be given to Euler’s results that represent the foundtions of mathematical economy (Euler’s theorem on homogenous functions), as well as of theories of probabilities and statistics (B- and G- functions).

Belgrade , 13 th of September, 2007.

Secretary of Seminar,
dr Vladimir Vasić

Head of Seminar,
prof. dr Jovo Vuleta

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ПЛАН РАДА СЕМИНАРА
ЗА КВАНТИТАТИВНУ АНАЛИЗУ
МАЈ 2007. ГОДИНЕ

ТЕРМИН: ЧЕТВРТАК ОД 12 ЧАСОВА

Четвртак, 24. мај 2007. године, у 12.00 часова (Економски факултет, професорска сала): др Зоран Поповић (Економски факултет, Београд):

АНАЛИ ЗА МОДЕЛА ОПШТЕ ЕКОНОМСКЕ РАВНОТЕЖЕ СА ТРЖИШТЕМ СРЕДСТАВА

Предмет разматрања ове пре зентације су динамицки математицки модели опште економске равнотеже са секвенцијалном структуром економског система, због цега су за тако формулисане моделе формулисани методи за ефективно одредивање равнотежних решења. Модели који це бити презентирани базирани су на цињеници да постоји временска димензија и одредени степен неизвесности у процесу тржишне размене, при цему је на овај нацин интерпретирани економски процес инкорпориран у вец дефинисане математицке релације Appow-Debreu-овог модела опште економске равнотеже.

Пошто се полази од претпоставке да се размена роба остварује континуирано, кроз низ временских тренутака и да постоји одредени степен неизвесности у процесу тржишне размене, Модели који це бити презентиани представљају моделе секвенцијалне тржишне структуре која се састоји од спот тржишта роба за сваки временски тренутак и свако стање природе економског система, и од тржишта средстава на којима средства као инструменти пружају потрошацима (агентима) могуцност редистрибуирања дохотка кроз диференциране временске тренутке и стања природе економског система. Укљуцивањем у моделе опште економске равнотеже средстава као инструмената редистрибуције дохотка, у презентацији бице показано да се у тако дефинисаним динамицким моделима опште економске равнотеже са тржиштем средстава могуце извршити анализу релативног односа цена роба, као и да је могуце спровести анализу доходовних трансфера измеду временских тренутака и стања природе економског система.

Полазеци од претпоставке да је тржишна структура средстава егзогено задата категорија, као и да је економска реалност постојање непотпуне тржишне структуре средстава, презентација це превасходно бити усмерена на испитивање постојања решења опште економске равнотеже у моделима са непотпуним тржиштем средстава, и на испитивање Парето-ове оптималности дефинисаних математицких модела опште економске равнотеже у условима непотпуног тржишта средстава.

У Београду, 17. маја 2007. године.

Секретар семинара
др Владимир Васић

Руководилац семинара
др Јово Вулета

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ПЛАН РАДА СЕМИНАРА
ЗА КВАНТИТАТИВНУ АНАЛИЗУ
МАЈ 2007. ГОДИНЕ

ТЕРМИН: ПЕТАК ОД 12 ЧАСОВА

Петак, 11. мај 2007. године, у 12.00 цасова (Економски факултет, сала 10/И): др Ивана Прица (Економски факултет, Београд):

КВАНТИТАТИВНИ АСПЕКТИ
ЕКОНОМСКЕ АНАЛИЗЕ У СЕКТОРУ УСЛУГА

Предмет разматрања ове презентације су квантитативни аспекти економске анализе у сектору услуга, поцевши од ограницења која у овом домену представља статистицки обухват, до алтернативних метода економско-квантитативне анализе који су специфицни за ову област економске активности. Сваки од анализираних аспеката це бити посматран са становишта ограницења и могуцности примене посматраних метода у Србији.

У презентацији це бити показано како специфицност сектора услуга директно индукује огранцења њиховог статистицког обухвата. Оваква, инхерентна статистицка ограницења могу, медутим, бити макар делимицно превазидена. Новије медународне иницијативе и препоруке о статистицком обухвату се управо крецу у том правцу. Оцекујемо да це ова област и даље бити предмет медународних иницијатива са циљем превазилажења постојецих ограницења. У презентацији це такоде бити анализирана постојеца ситуација у Србији у овом домену.

Методи квантитативне анализе који се могу применити у сектору услуга су ограницени специфицном природом услуга, с једне стране, као и претходно анализираним ограницењима статистицког мерења која су инхерентна овом сектору, с друге стране. У презентацији це бити представљени алтернативни приступи квантитативно-економској анализи у сектору услуга. Могуцности њихове примене у Србији це бити посебно дискутовани.

У Београду, 26. априла 2007. године.

Секретар семинара
др Владимир Васић

Руководилац семинара
др Јово Вулета

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ПЛАН РАДА СЕМИНАРА
КАТЕДРЕ ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
АПРИЛ 2004. ГОДИНЕ

ТЕРМИН: ЧЕТВРТАК ОД 12 ЧАСОВА

Четвртак, 29. април 2004. године, у 12.00 часова (Економски факултет, сала 10/И): мр Александра Нојковић (Економски факултет, Београд):

МОДЕЛИ КВАЛИТАТИВНИХ И ЗАВИСНИХ ПРОМЕНЉИВИХ
СА ОГРАНИЧЕЊЕМ

Предмет разматрања овог рада јесу две класе економетријских модела ције су зависне променљиве специфицне. То су модели квалитативне зависне променљиве и зависне променљиве са ограницењем, које припадају области микроеконометрије.

У раду су подједнако обухвацена два знацајна аспекта анализе модела квалитативне и зависне променљиве са ограницењем. Први, теоријски аспект, обухвата целовит преглед проблема спецификације и статистицког закљуцивања у овим моделима. Са аспекта емпиријских истраживања, презентирана методологија употребљена је у циљу моделирања понуде женске радне снаге у Србији и Црној Гори у 2002. години, применом тзв. Heckman-овог модела.

Пристрасност оцењених параметара у једнацини зарада жена последица је неслуцајног избора података у узорку, односно цињенице да су узорком обухвацене само оне жене које су се претходно определиле да раде. Применом Heckman-овог двостепеног метода оцењивања отклања се пристрасност оцењених параметара у једнацини зарада. У првом кораку оцењујемо вероватноцу да је жена запослена. Затим, у другом кораку, отклањамо погрешну спецификацију модела, укљуцујуци оцењене вероватноце из првог степена, као додатну објашњавајуцу променљиву у једнацину зарада (поред вец постојецих, као што су године радног стажа, ниво образовања и слицно).

Након одвојеног оцењивања једнацина зарада и уцеца жена у радној снази, предложена је одговарајуца спецификација Heckman-овог модела. Добијени резултат је потврдио теоријске претпоставке Heckman-овог модела понуде женске радне снаге. Наиме, показано је да је и у нашој земљи пристрасност у избору узорка последица претходне одлуке жена о уцешцу у радној снази, засноване на разлици измеду резервационе и тржишне зараде.

У Београду, 20.априла 2004. године.

Секретар семинара
др Владимир Васић

Руководилац семинара
др Јово Вулета

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ПЛАН РАДА СЕМИНАРА
КАТЕДРЕ ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
МАРТ 2004. ГОДИНЕ

ТЕРМИН: ЧЕТВРТАК ОД 12 ЧАСОВА

Четвртак, 11. март 2004. године, у 12.00 часова (Економски факултет, сала 10/И): Владимир Васић (Економски факултет, Београд):

МОДЕРНА ТЕОРИЈА СТАТИСТИЦКОГ ОЦЕЊИВАЊА (И део) – ФАМИЛИЈА МЕТОДА ЛАТЕНТНИХ ПОДАТАКА

Теорија статистицког оцењивања последњих неколико година доживљава своју другу младост. Тацније у последњих пет година дошло је до експлозије статистицких радова у вези оцењивања непознатих параметара модела и то помоцу фамилије метода латентних података, као и фамилије метода Марковљеви ланци Монте Карло. Због изузетне комплексности ових фамилија, аутор овог излагања, планира да на овом семинару изложи само фамилију метода латентних података, у које спадају методе типа оцекивање-максимизација, као и методе типа проширених података. Такоде, план и жеља аутора је да на неком будуцем семинару изложи и фамилију метода Марковљеви ланци Монте Карло (која се састоји од методе Гибсов узорак и методе Метрополиса).

Основна и главна метода оцењивања непознатих параметара статистицког модела је метода највеце веродостојности. Разлог за употребу ове методе су њене особине као што су ефикасност, довољност и конзистентност. Код уобицајених статистицких модела, оцене непознатих параметара се могу аналитицки израцунати методом највеце веродостојности. Уколико је статистицки модел комплексан са вецим бројем непознатих параметара, једнацине функције веродостојности се изузетно усложавају тако да више нисмо у могуцности да до оцена додемо аналитицким путем. Из тог разлога приступа се итеративним методама (методе типа оцекивање-максимизација) које це омогуцити, ипак, да се израцунају оцене највеце веродостојности.

Треба нагласити да итеративне методе нису универзалне и да понекад нису у могуцности да израцунају оцене непознатих параметара модела. Онда се у помоц позивају итеративно симулационе методе да помогну у оцењивању. Неке од предности употребе итеративно симулационих метода би биле: (а) У сложеним проблемима једноставније их је применити од других метода, и у смислу теоријске поставке и у смислу решавања. (б) Можда су и једине могуце методе уколико су непознати вишедимензионални параметри велике димензије. Ове методе се обицно користе за решавање веома озбиљних проблема и примењују се када је немогуце применити теорију, или када теорија не постоји.

У Београду, 19. фебруара 2004. године.

Секретар семинара
др Владимир Васић

Руководилац семинара
др Јово Вулета

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ПЛАН РАДА СЕМИНАРА
КАТЕДРЕ ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
ФЕБРУАР 2004. ГОДИНЕ

ТЕРМИН: ЧЕТВРТАК ОД 12 ЧАСОВА

Четвртак, 19. фебруар 2004. године, у 12.00 часова (Економски факултет, сала 10/И): др Миодраг Ловрић (Економски факултет, Београд):

Презентација статистичког софтвера СТАТИСТИКА

• СТАТИСТИКА је први едукативни софтвер за више и високо школство из области статистике, у Србији.

• На семинару це бити приказане и дискутоване основне предности овог софтвера у односу на постојеце програме у свету.

• Такоде разматра це се његова филозофија и потенцијални знацај у настави.

• Ово је премијерни приказ програма.

• Надамо се активном уцествовању свих цланова семинара у циљу побољшавања карактеристика овог софтвера.

У Београду, 12. фебруара 2004. године.

Секретар семинара
др Владимир Васић

Руководилац семинара
др Јово Вулета

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ПЛАН РАДА СЕМИНАРА
КАТЕДРЕ ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
ДЕЦЕМБАР 2003. ГОДИНЕ

Четвртак, 18. децембар 2003. године, у 12.00 часова (Економски факултет, сала 10/И): Биљана Красавац и Александра Нојковић (Економски факултет, Београд):

КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА ПЕРФОРМАНСИ МОДЕЛА ПРЕДВИГђАЊА У СИСТЕМУ ДИРЕКТНОГ МАРКЕТИНГА

Овим радом извршена је компаративна анализа перформанси разлицитих модела непрекидне зависне променљиве у односу на перформансе модела логистицке регресије. Евалуација модела је извршена по основу следецих критеријума: профитабилности, вредновања квалитета модела као и моци предвидања модела. Пример кампање за добијање кредита по основу отплацене вредности куце из банкарске праксе САД-а је послужио као основа за евалуацију датих модела. Закљуцна разматрања се односе на импликације резултата спроведене анализе на процес доношења одлука у систему директног маркетинга.

Цетвртак, 18. децембар 2003. године, у 12.00 цасова (Економски факултет, сала 10/И): Татјана Ракоњац-Антић (Економски факултет, Београд):

ФОРМИРАЊЕ ТАРИФА У ПЕНЗИЈСКОМ ОСИГУРАЊУ

Циљ овог рада је да укаже на изражену улогу актуара у правилном функционисању пензијског осигурања и да се на најелементарнији нацин прикажу основни обрацуни које актуари обављају у оквиру ове области осигурања.

У Београду, 10.децембра 2003. године.

Секретар семинара
др Владимир Васић

Руководилац семинара
др Јово Вулета

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ПЛАН РАДА СЕМИНАРА
КАТЕДРЕ ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
ЈУЛИ 2003. ГОДИНЕ

ТЕРМИН: ПЕТАК ОД 10 ЧАСОВА

Петак, 04. јули 2003. године, у 10.00 цасова (Економски факултет, сала 10/И): др Јасна Солдић-Алексић(Економски факултет, Београд):

САВРЕМЕНИ КОНЦЕПТИ АНАЛИЗЕ ПОДАТАКА

Циљ рада је да представи неке нове тенденције у области анализе података, а које су највецим делом условљене развојем рацунарске технологије, креирањем и аутоматским прикупљањем података који се складиште у огромним базама података и складиштима података, као и потребом руковања и коришцења тих података. У условима постојања велике колицине података појављују се нови концепти претраживања података (енгл. дата мининг), као и нови алати анализе података, доносеци овој области карактеристике скоро нове науцне дисциплине. Класицном концепту анализе података, као статистицкој дисциплини, придружују се концепти и алгоритми из области машинског уцења, као што је издвајање правила (енгл. руле индуцтион), затим, многи модели вештацких неуронских мрежа, концепти преузети из фуззy логике и фуззy резоновања, из стохастицког претраживања (генетски алгоритми) и сл. Преплитање и синергија разлицитих дисциплина, где се рацунарска технологија јавља као главни „повезивац“ дисциплина, представља посебан изазов и подстицај за развој удружених дисциплина и сваке дисциплине појединацно.

Петак, 04. јули 2003. године, у 10.00 часова (Економски факултет, сала 10/И): др Зорица Младеновић (Економски факултет, Београд):

Инфлација и монетарни трансмисиони механизам у условима транзиције: економетријски резултати моделирања привреде Белорусије

На предавању це бити изложени резултати економетријске анализе која је остварена да би се утврдили основни фактори раста цена и природа монетарног прилагодавања у привреди Белорусије. Информациону базу анализе цине следеце месецне временске серије: цене, плате, девизни курс и новцана маса м1, које су разматране у периоду: 1996 – 2001. година. Методолошки оквир рада се највецим делом заснива на примени концепта коинтеграције. Добијени резултати потврдују налазе у Петровиц и Младеновиц (2000) да у условима транзиције може постојати специфицна форма монетарног прилагодавања која сугерише осетљивост ових економија на политику зарада.

Презентирани резултати су саставни део рада Инфлатион анд тхе монетарy трансмиссион мецханисм ин Беларус, 1996 – 2001 (аутори Жељко Богетиц и Зорица Младеновиц), који це ускоро бити доступан као радни папир Међународног монетарног фонда (ИМФ WП).

У Београду, 23. јуна 2003. године.

Секретар семинара
др Владимир Васић

Руководилац семинара
др Јово Вулета

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ПЛАН РАДА СЕМИНАРА
КАТЕДРЕ ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
ЈУН 2003. ГОДИНЕ

ТЕРМИН: ЧЕТВРТАК ОД 10 ЧАСОВА

Четвртак, 05. јун 2003. године, у 10.00 часова (Економски факултет, сала 10/И): др Јово Вулета (Економски факултет, Београд):

ОПТИМИЗАЦИЈА ИЗБОРА ПРЕВОЗНИКА У ТРАНСПОРТНОМ ПРОБЛЕМУ

У овом раду изложен је један специфицан проблем оптимизације избора превозника у транспортном проблему. Основне карактеристике овог проблема огледају се у томе што постоје ограницења капацитета свих саобрацајница, а јединицни трошкови транспорта су рашцлањени и познати за сваку саобрацајницу. Ови трошкови се одредују на основу понуда потенцијалних превозника. Такав транспортни проблем се решава помоцу одговарајуце транспортне мреже и применом методе за минимизацију трошкова реализације нехомогеног протока у мрежи задате велицине. Његовим решавањем оптимизира се избор превозника, односно, одредују се они превозници који це од свих производацко-складишних до свих потрошацких центара транспортовати одредену колицину датог производа уз минималне укупне транспортне трошкове.

Четвртак, 05. јун 2003. године, у 10.00 часова (Економски факултет, сала 10/И): Ивана Прица (Економски факултет, Београд):

Мерење степена либерализације у сектору услуга
– Пример финансијских услуга –

И з разлога специфицне природе услуга, у поредењу са робом, много је теже дефинисати степен либерализације у области услуга одредене привреде. Један могуци приступ је објашњен у овом раду и примењен на сектор финансијских услуга 8 земаља у транзицији Централне и Истоцне Европе и Србије. Компаративна анализа показује да и после обимних реформи у банкарском сектору у Србији, индекс либерализације овог сектора је три пута нижи од просека осталих 8 посматраних земаља.

У Београду, 02. јун 2003. године.

Секретар семинара
др Владимир Васић

Руководилац семинара
др Јово Вулета

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ПЛАН РАДА СЕМИНАРА
КАТЕДРЕ ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
МАЈ 2003. ГОДИНЕ

ТЕРМИН: ЧЕТВРТАК ОД 10 ЧАСОВА

Четвртак, 08. мај 2003. године, у 10.00 часова (Економски факултет, сала 10/И): др Бранислав Боричић (Економски факултет, Београд):

МЕРЕЊЕ ПОУЗДАНОСТИ ЛОГИЦКОГ ЗАКЉУЦИВАЊА

Појам поузданости се егзактно третира у контексту теорије вероватноца у слуцају када се дефинишу функција ризика и функција поузданости. У овом раду цемо се бавити проблемом егзактног дефинисања поузданости закљуцка изведеног, у оквиру једног логицког система цији је степен поузданости познат. У том циљу дефинишемо рацуне секвената ЛКрлб и Љрлб, који представљају проширења Гентзенових система ЛК и Љ класицне и Хевтингове логике исказа. За уведене системе ЛКрлб и Љрлб се доказује теорема о елиминацији сецења.

Четвртак, 08. мај 2003. године, у 10.00 часова (Економски факултет, сала 10/И): Драган Аздејковић (Економски факултет, Београд):

ГЛАСАЊЕ И ДРУШТВЕНИ ИЗБОР

Избор правила гласања је једно од главних етицких питања са далекосежним последицама на понашање вецине политицких и других институција. Овде цемо тражити практицно правило гласања које можемо препоруцити са неког теоретског аспекта. Анализирацемо особине разлицитих правила гласања из аксиоматског угла. Када су два кандидата у трци, обицно гласање када се одлуцује вецином је несумљиво најбољи избор. Овај принцип је референца демократског доношења одлука. Овде разматрамо избор измеду три и више кандидата. Које це правило гласања на прави нацин проширити вецинско гласање?

У Београду, 05. мај 2003. године.

Секретар семинара
др Владимир Васић

Руководилац семинара
др Јово Вулета

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
КАМЕНИЧКА 6, 11000 БЕОГРАД

ПЛАН РАДА СЕМИНАРА
КАТЕДРЕ ЗА СТАТИСТИКУ И МАТЕМАТИКУ
АПРИЛ 2003. ГОДИНЕ

ТЕРМИН: ЧЕТВРТАК ОД 10 ЧАСОВА

Четвртак, 03. април 2003. године, у 10.00 часова (Економски факултет, сала 10/И): др Дубравка Павличић(Економски факултет, Београд):

НЕСАГЛАСНОСТ РЕЗУЛТАТА ТОПСИС МЕТОДЕ СА
ПРЕФЕРЕНЦИЈАМА ДОНОСИОЦА ОДЛУКЕ

У излагању се испитује сагласност резултата ТОПСИС методе са преференцијама доносиоца одлуке (ДО) према посматраним алтернативама. Дефинисани су специјални проблеми избора који омогуцују да се пореде избори ДО-а, засновани на преференцијама, са одговарајуцим изборима ТОПСИС методе. Дефинисана су два услова сагласности резултата МАДМ метода са преференцијама ДО-а и на примерима је показано да их ТОПСИС метода не задовољава.

Четвртак, 03. април 2003. године, у 10.00 часова (Економски факултет, сала 10/И): Владимир Васић (Економски факултет, Београд):

ОЦЕЊИВАЊЕ МЕТОДОМ НАЈВЕЋЕ ВЕРОДОСТОЈНОСТИ ПАРАМЕТАРА СТАТИСТИЧКОГ МОДЕЛА КОЈИ ИМА ОПШТИ ОБЛИК НЕРАСПОЛОЖИВОСТИ ПОДАТАКА УПОТРЕБОМ ЕМ ПОСТУПКА

У излагању се разматра проблематика ЕМ поступка у оквиру оцењивања непознатих параметара модела са недостајуцим подацима. ЕМ поступак представља уопштени итеративни алгоритам за оцењивање методом највеце веродостојности у слуцајевима са недостајуцим подацима. Свака итерација ЕМ поступка се састоји од корака оцењивања и од корака максимизације. Ове кораке није тешко теоријски извести, тако да се сам поступак израцунавања може испрограмитари. Такоде сваки корак има директну статистицку интерпретацију. Додатна предност поступка је та, да он поуздано конвергира, то јест да свака итерација повецава вредност природног логаритма функције веродостојности.

У Београду, 31. март 2003. године.

Секретар семинара
др Владимир Васић

Руководилац семинара
др Јово Вулета