DSC_0512

Одржана конференција „Образовне промене у Србији: изазови и перспективе“

Економски факултет у Београду је у петак, 20. октобра, био домаћин овогодишње конференције под називом “Образовне промене у Србији: изазови и перспективе”. Конференција је 21. по реду у циклусу “педагошка истраживања и школска пракса” коју годинама уназад организује Институт за педагошка истраживања.  Овогодишњи организатори конференције су поред Института за педагошка истраживања и Економски факултет Универзитета у Београду, Завод за унапређивање образовања и васпитања и Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања.

Према Индексу људског капитала, који оцењује резултате земље на плану образовања и запошљавања, Србија се у 2016. налазила на 57. месту од 130 дрзава, док по квалитету образовног система, заузима тек 99. место, указала је професорка Економског факултета у Београду Биљана Јовановић Гавриловић.

“Образовање се мора преобликовати да пружи нова знања и вештине за нову економију. Осавремењивање садржаја предмета није довољно. Потребан је систем образовања који пружа ‘ликвидне вештине’, рекла је она на конференцији о образовним променама у Србији, коју је организовао Институт за педагошка истраживања у сарадњи са Економским факултетом Универзитета у Београду, Заводом за вредновање квалитета образовања и васпитања и Заводом за унапређивање образовања и васпитања.
Ученици који планирају одлазак на студије недовољно познају високо образовање, што је забрињавајуће, а европски систем преноса бодова, као и права и обавезе студената потпуна непознаница будућим студентима, указала је професорка Зорана Лужанин са Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, која је била помоћник министра просвете.
Кад је реч о средњошколцима који желе да се баве различитим пословима у оквиру ИТ сектора, доминирају ученици мушког пола, ученици из гимназија, ђаци из већих градова, као и ученици чији родитељи имају виши или висок ниво образовања, предочили су представници Института за педагошка истраживања: Младен Радуловић, Драгана Гундоган и Драган Весић.
Они не бирају ИТ сектор ради стицања практичних знања која би водила бољем социјалном статусу, већ због потребе за развојем професионалних компетенција. Може се претпоставити да ови ученици већ имају висок социјални статус, те да избор ИТ сектора за њих не представља канал вертикалне покретљивости, показало је истраживање.
Светлана Кисић са Економског института је указала да је, од укупног броја младих који су запослени, само 7,8 одсто у предузетничким водама и да се на основу истраживања може закључити да неформални облици предузетничког образовања дају боље резултате од учења кроз формалну наставу.
Резултати анализе коју су урадили Немања Вуксановић и Драган Алексић са Економског факултета Универзитета у Београду сугеришу да, што је у одређеној земљи већа просечна годишња зарада наставника у основном образовању то ученици остварују боље резултате на ПИСА тестирању у сва 3 посматрана домена писмености – математичке, читалачке и научне писмености.

Штавише, анализа показује да је утицај зараде наставника на образовна постигнућа ученика већи од утицаја бруто домаћег производа по глави становника и укупних издвајања за образовање по ученику, што указује на посебну важност зараде наставног особља као фактора унапређивања квалитета образовања у одређеној земљи.

Кад је реч о целоживотном учењу истраживања показују да око 59% запослених у Србији на свом главном плаћеном послу готово никад не користи рачунар, као и да је проценат запослених који су учествовали у обукама везаним за оспособљавање на послу приближно на половини просека ЕУ (28), представили су професори Економског факултета Универзитета у Београду Ђорђе Митровић и Маја Јандрић и Весна Фабиан из Министарства просвете.
Резултати истраживања спроведеног међу наставницима основних, средњих школа и гимназија показују да се стручно усавршавање може унапредити, између осталог, његовим прилагођавањем наставној пракси, бољом организацијом, обезбеђивањем различитих видова подршке, и већом аутономијом школе и наставника у планирању стручног усавршавања, наведено је у раду Соње Бањац са Филозофског факултета Универзитета у Београду и Тање Шијаковић директора Завода за унапређивање образовања и васпитања.
Истичући да је подршка креативности један од најважнијих циљева савременог образовања, Славица Максић и Јелена Павловић из Института за педагошка истраживања су представиле резултате примене развојног модела креативности. Примена овог модела пружа могућности да се у васпитнообразовном процесу препознају одређени аспекти креативности и да се подржи развој оних аспеката који су карактеристични за одређени узраст. На пример: уочавање и подстицање дечије радозналости и маште у вртићу, откривање интересовања ученика и повезивање са наставним садржајима у основној школи, обезбеђивање услова за експериментисање ученика и формирање ставова о проучаваној теми у средњој школи и стварање прилика за увиђање проблема у науци која се студира и подстицање жеље студената за новим и другачијим приступом животу и раду.
Истраживање Гордане Чапрић из Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања и Иване Ценерић из Центра за образовне политике је показало да спољашње вредновање школа даје ефекте у установи која је вреднована. Две трећине запослених сматра да је спољашње вредновање квалитета рада школе допринело унапређивању самовредновања школе што додатно доприноси квалитету рада саме школе. Такође, велики број учесника сматра да је спољашње вредновање помогло у сагледавању сопствене праксе и у будућности је виђено као подстицај професионалном развоју образовног кадра.

DSC_0527 DSC_0558 DSC_0571