DSC_0536

Одржан округли сто „ПРИЛОЗИ ЗА ПРИВРЕДНУ ИСТОРИЈУ ЈУГОСЛАВИЈЕ И СРБИЈЕ: хиперинфлација и постхиперинфлација“

У петак, 20. октобра, на Економском факултету у Београду, одржан је седми Семинар Катедре за економску политику и развој у 2017. години (у оквиру серије месечних семинара).

На округлом столу, под називом „ПРИЛОЗИ ЗА ПРИВРЕДНУ ИСТОРИЈУ ЈУГОСЛАВИЈЕ И СРБИЈЕ: хиперинфлација и постхиперинфлација“ расправљало се о следећим темама:
– Да ли је улазак земље у фазу отворене хиперинфлације током 1993. године био нужан или се могао спречити?
– Први талас редистрибуције дохотака кроз присвајање дужничке добити током хиперинфлације – први облик првобитне акумулације капитала;
– Други талас редистрибуције дохотка кроз стечај четири највеће банке у Србији који траје од 2002. године до данас, кроз процес приватизације предузећа дужника код тих банака – други облик првобитне акумулације капитала;
– Веза редистрибуције дохотка и приватизације: у којој мери су актери из приватног сектора остварили екстрапрофит у прве две фазе захваљујући њиховом односу са политичким елитама?
– Трећи талас редистрибуције дохотка након избијања светске финансијске кризе 2008. године кроз крах презадужених приватних предузећа и пропаст банака са већинским државним власништвом;
– Утицај хиперинфлације на промену положаја послератне генерације будућности, широких друштвених слојева, пре свега радничке класе која је прекрштена у „хумани капитал“?
– Хиперинфлација вс. постхиперинфлација и деиндустријализација Србије или шире гледано колапс реалног сектора економије;
– Одговорност друштвених елита за економске и социјалне последице наведених процеса

DSC_0540 DSC_0541 DSC_0544 DSC_0551