SAVREMENIPRIVREDNI SISTEMI

1. OSNOVNI CILJ PREDMETA: SAVREMENIPRIVREDNI SISTEMI

Cilj komparativnih analiza u predmetu Savremeni privredni sistemi je da istraži, pokaže i pouči kako izbori različitih privredno sistemskih mehanizama i institucija, instrumenata i mera ekonomske politike, utiču na društveno ekonomsku uspešnost pojedinih zemalja. Analize počivaju na novoj sistemskoj paradigmi koja se manje bazira na ideološkim i političkim faktorima, a više na pažljivom objašnjenju mikrosistemskih razlika i evoluciji i promeni ekonomskih sistema. Ovaj pristup je stvorio brojne mogućnosti za interakciju sa drugim discliplinama i ekonomskim pravcima kao što su institucionalna, evolutivna i razvojna ekonomika.
Kritički preispitujući tuđa iskustva, istraživači i studenti stalno traže odgovore na pitanja kojima se bavi moderna komparativna analiza ekonomskih sistema: kakva su drugde pravila ponašanja, sistemski i ekonomsko politički mehanizmi koji utiču na odluke ekonomskih učesnika o alokaciji proizvodnih resursa; kakvi su motivacioni impulsi za što racionalnije privređivanje, a kakve su sankcije za ekonomske promašaje; kako se vrši usklađivanje ciljeva pojedinaca sa zajedničkim društvenim ciljevima; kako se relativiziraju neizbežni socijalno klasni konflikti u procesu proizvodnje i raspodele novostvorene vrednosti; kakve pouke se mogu izvući za male nerazvijene zemlje, poput Srbije i Cme Gore.

2. SADRŽAJI STRUKTURA PREDMETA

I DEO
Uvod u komparativnu ekonomiju
1. Tipovi ekonomskih sistema
1.1. Štaje ekonomski sistem?
1.2. Ekonomske institucije (domaćinstva, preduzeća, vlada, radničke organizacije, nevladine organizacije i tržišta)
1.3. Pravila (pravni okvir, pravila unutar organizacija, procedure, običaji, kultura i tradicija)
1.4. Ekonomski resursi (prirodni resursi, proizvedena sredstva, ljudski kapital)
1.5. Razlike u bogatstvu između zemalja
1.6. Utvrđivanje ekonomskih rezultata
1.7. Determinante ekonomskog sistema (priroda i obim individualnih prava, plan vs tržište, centralizacija vs decentralizacija, moralni, materijalni podsticaji i prinuda)
1.8. Merenje razlika u ekonomskim sistemima (ekonomske slobode, ekonomska konkurentnost, obim korupcije)
1.9. Poređenje i evaluacija rezultata ekonomskih sistema (nivoi dohotka, skorašnja ekonomska performansa, struktura autputa, raspodela ekonomskog blagostanja, druge klasifikacije)
2. Zašto i kako se menjaju ekonomske institucije
2.1. Evolutivna i revolucionarna promena
2.2. Politički procesi i dalekosežne institucionalne promene
2.3. Značaj tranzicije za ekonomsku nauku
2.4. Ekonomski sistemi u istorijskoj perspektivi
2.5. Savremeni ekonomski sistemi

II DEO

Funcionisanje tržišne privrede
3. Kako funkcioniše tržišni sistem
3.1. Tržišta u modernoj privredi (tržišta roba, preduslovi za tržišnu efikasnost, tržišta faktora, tržišta kapitala, arbitraža i špekulacija)
3.2. Karakteristike tržišnog sistema
4. Tržišni neuspesi i vladini neuspesi
4.1. Izvori tržišnih neuspeha (tržišna moć, imperfektne informacije, javna dobra, eksternalije)
4.2. Izvori vladinih neuspeha
4.3. Vlada i redistribucija
5. Institucije moderne tržišne privrede
5.1. Ciljevi vladine ekonomske politike (alokaciona, distributivna i stabilizaciona funkcija)
5.2. Poreski sistem
5.3. Pravni sistem
5.4. Finansijski sistem
5.5. Organizacija biznisa
5.6. Tržište rada
5.7. Industrijskapolitika
5.8. Trgovinska politika
5.9. Politika razvoja ljudskog kapitala

III DEO

Varijante razvijenog tržišnog kapitalizma
6. Liberalni model angloameričkog kapitalizma
6.1. Nova tehnološka paradigma
6.2. Rastuća globalna međuzavisnost i konkurencija
6.3. Visoka performansa američkog kapitalizma
7. Neliberalni model nemačkog i japanskog kapitalizma
7.1. Japanski develeopmentalism
7.2. Nemačka consensus ekonomija
7.3. Reforme neliberalnog, organizovanog kapitalizma Japana i Nemačke (reforme preduzeća, radnih odnosa i finansija)
7.4. Sličnosti i razlike u transformaciji japanskog i nemačkog ekonomskog sistema
8. Neoliberalna globalizacija i kriza švedske socijalne demokratije
9. Od keynesijanizma do trećeg puta: radni odnosi i socijalna politika Zapadne Evrope
10. Konveregencija ili divergencija institucionalnih struktura industrijskih društava
11. Internacionalizacija, liberalizacija i hibridizacija

IV DEO

Varijante transformacije bivših socijalističkih privreda Centralne i Istočne Evrope
12. Problemi tranzicije sa centralno planske na tržišnu privredu
12.1. Različite polazne pozicije
12.2. Politička ograničenja i strategija reformi
12.3. Elementi procesa transformacije (makroekonomska stabilizacija i kontrola, institucionalne promene, formiranje racionalnih cena i tržište, transformacija preduzeća državnog sektora, finansijska tržišta)
13. Restrukturiranje industrije i preorijentacija trgovine zemalja Centralne i Istočne Evrope
13.1. Ekonomska transformacija, restrukturiranje i makroekonomsko okruženje
13.2. Tranziciona depresija i destruktivna faza restrukturiranja
13.3. Faktori koji otežavaju restrukturiranje
13.4. Rast i konstruktivna faza restrukturiranj a
13.5. Restrukturiranj e preduzeća i podsticaj i
13.6. Finansiranje restrukturiranja
13.7. Strukturne promene privreda Centralne i Istočne Evrope (promene industrijske strukture, promene u pravcima i strukturi spoljne trgovine)
13.8. Šta j e ekonomska nauka saznala od procesa tranzicije

V DEO

Uloga države i politike transformacije: zemlje u tranziciji, Istočna Azija, Kina i Latinska Amerika
14. Uloga države u industrijskom razvoju i industrijskom restruturiranju
14.1. Uloga države i jačanje tržišnih institucija
14.2. Nedostaci tržišta (nedostaci na tržištu proizvoda i na tržištu faktora)

15. Razvijanje konkurentske industrijske osnove: istočnoazijski model (Hong Kong, Republika Koreja, Singapur, Tajvan, rukovođena tržišta i mogućnost kopiranja)
16. Ekonomsko čudo vs kriza u privredama Istočne Azije

16.1. Izvori rasta i efikasnost investicija
16.2. Uloga politika i institucija u promovisanju brzog rasta (ljudski kapital, štednja, fmansijski sektor, izvozna orijentacija, makroekonomska stabilnost, razvojna strategija)
16.3. Priliv kapitala i povećanje eksterne ranjivosti
16.4. Finansijska liberalizacija i baloni cena
16.5. Reagovanje ekonomske politike na krizu
17. Kineska ekonomska reforma
17.1. Inicijalni uslovi
17.2. Glavna obeležja kineskog pristupa reformi
17.3. Reforme u poljoprivredi
17.4. Strane direktne investicij e
17.5. Reforme spoljne trgovine
17.6. Reforme u sektoru industrije i finansija
18. Uloga tržišta, vlade i institucija u Latinskoj Americi
18.1. Makroekonomska stabilnost, liberalizacija i socijalna pravda
18.2. Uloga i kvalitet vlade i institucija

VI DEO Evropska Unija

19. Principi evropske integracije
20. Jedinstveno tržište i njegovih četiri sloboda
21. Fiskalni federalizam i subsidijarnost
22. Struktura odlučivanja
23. Monetarna Unija
24. Monetarna Unija i tržište rada
25. Proširenje Unije i mehanizmi prilagođavanja

3. PLAN RADA SA DINAMIKOMIZVOĐENJA NASTAVE PO TEMAMA

Nastavom je obuhvaćeno 6 tematskih celina u periodu 15 nedelja po 6 časova predavanja i vežbi. I i II nedelje obrađuje se I DEO; II i III nedelje obrađuje se II DEO; IV, V i VI nedelje obrađuje se III DEO; VII, VIII, IX i X nedelje obrađuje se IV DEO; XI, XII, XIII i XIV nedelje obrađuje se V DEO i XV nedelje obrađuje se VIDEO.

4. OBLICIINAČIN RADA NA PREDMETU

Umesto klasičnih predavanja i vežbi, nastava se organizuje kao jedinstven proces, uz puno učešće studenata. Materija predmeta i brojna otvorena pitanja omogućavaju da se veliki delovi tematskih celina obrade putem indivudalne ili grupne prezentacije od strane studenata.
Svaku tematsku celinu počinje nastavnik uvodnim napomenama, isticanjem osnovnih problema i mogućnostima njihovog rešavanja. U drugom delu se uključuju studenti sa unapred pripremljenim individualnim ili grupnim prezentacijama, ili seminarskim radovima, posle čega sledi diskusija između studenata i izvođenje mogućih zaključaka.

5. NAČIN OCENJIVANJA

Naveden i već praktikovan način rada dozvoljava način ocenjivanja koji podstiče studente da aktivno i redovno učestvuju u nastavnom procesu. Svaka aktivnost se vrednuje. Na ispitu, kroz razgovor sa kandidatom, sumira se njegov ukupan rad i određuje zaključna ocena.
Student se kvalifikuje za ovakav način ocenjivanja i za visoku ocenu ako ispuni sledeće zadatke: a) uradi pozitivno 2 pismena testa koja donose maksimalno po 20 bodova, ukupno 40 bodova; b) izradi i izloži individualni seminarski rad koji donosi najviše 25 bodova; c) učestvuje u izradi i prezentaciji grupnog rada koji donosi najviše 15 bodova; d) putem diskusije i kroz druge oblike aktivno učestvuje u nastavnom procesu što donosi najviše lObodova.
Vrednujući aktivnosi od a) do d) nastavnik na završnom ispitu, sa pitanjima iz udžbeničkog ispitnog gradiva, koje može biti različitog obuhvata, zavisno od prethodne angažovanosti i ocena studenata, formira konačnu ocenu
.
6. LITERATURA

Osnovna literatura je udžbenik: Joksimović, Bajec: Savremeni privredni sistemi, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002.

7. PODACI O NASTAVNICIMAI SARADNICIMA NA PREDMETU

Prof. Dr Ljubinka Joksimović
Vreme prijema: sreda 13-17 časova
Kabinet:611
Telefon: 011 3021 011
e-mail: joka@one ekof.bg.ac.yu

Jelena Žarković, asistent pripravnik
Vreme prijema: utorak 10-12, četvrtak 13-15
Kabinet: 231
Telefon: 171
e-mail: zarkovic@one.ekof.bg.ac.yu


PLAN RADA NA PREDMETU
Kalendar predavanja (60 časova)
Tema I - prva nedelja
Tipovi ekonomskih sistema, šta je ekonomski sistem, ekonomske institucije, pravila, ekonomski resursi, razlike u bogatstvu između zemalja, utvrđivanje ekonomskih rezultata. od 1. do 1.7.
Tema II - druga nedelja
Merenje razlika u ekonomskim sistemima (ekonomske slobode, ekonomska konkurentnost, obim korupcije), poređenje i evaluacija rezultata ekonomskih sistema, zašto i kako se menjaju ekonomske institucije, značaj tranzicije za ekonomsku nauku. od 1.8. do 2.5.
Tema III - treća nedelja
Funkcionisanje tržišne privrede, tržišta u modernoj privredi, tržišni i vladini neuspesi i vlada i redistribucija. od 3. do 4.3.
Tema IV - četvrta nedelja
Institucije modeme tržišne privrede. od5. do 5.9.
Tema V - peta nedelja
Varijante razvijenog tržišnog kapitalizma, liberalni model angloameričkog kapitalizma, nova tehnološka paradigma, visoka performansa američkog kapitalizma. od 6. do 6.3.
Tema VI - šesta nedelja
Neliberalni model nemačkog i japanskog kapitalizma, reforme istog, sličnosti i razlike u transformaciji japanskog i nemačkog ekonomskog sistema. od 7. do 7.4.
Tema VII - sedma nedelja
Neoliberlarna globalizacija i kriza švedske socijalne demokratije, radni odnosi i socijalna politika zapadne Evrope, konvergencija ili divergencija institucionalnih struktura industrijskih društava, internacionalizacija, librealizacija i hibridizacija. od8. do 11.
Tema VIII - osma nedelja
Varijante transformacije bivših socijalističkih privreda, različite polazne pozicije, politička ograničenja i strategija reformi. od 12. do 12.2.
Tema IX - deveta nedelja
Elementi procesa transformacije, restrukturiranje industrije i preorijentacija trgovine. od 12.3. do 13.
Tema X - deseta nedelja
Tranziciona depresija, faktori koji otežavaju restrukturiranje, rast i konstruktivna faza restrukturiranja. od. 13.1. do 13.4.
Tema XI - jedanaesta nedelja
Reastrukturiranje preduzeća i podsticaji, finansiranje restrukturiranja, strukturne promene privreda centralne i istočne Evrope, šta je ekonomska nauka saznala od procesa tranzicije. od 13.5. do 13.8.
Tema XII - dvanaesta nedelja
Uloga države i politike transformacije: zemlje u tranziciji, istočna Azija, Kina i Latinska Amerika, razvijanje konkurentske industrijske osnove - istočnoazijski model. od 14. do 16.
Tema XIII - trinaesta nedelja
Ekonomsko čudo versus kriza u privredama istočne Azije. od 16.1. do 16.5.
Tema XIV - četrnaesta nedelja
Kineska ekonomska reforma, uloga tržišta, vlade i institucija u Latinskoj Americi. od 17. do 18.2.
Tema XV - petnaesta nedelja
Evropska Unija, proširenje Unije i mehanizmi prilagođavanja. od 19. do 25.
Kalendar vežbi
Izvodi se po istim temama, jednom sedmično, sa duplo manjim brojem časova (30 časova).