NACIONALNA EKONOMIJA
24NAE

Cilj izučavanja predmeta

Nacionalna ekonomija je da spozna celovitu ekonomsku stvarnost naše zemlje, koja se inače tokom studija izučava sa najrazličitijih strana (uglova) kroz brojne ekonomske discipline. Osnovna razlika je u tome što ostale discipline nemaju za predmet proučavanja celovitu ekonomsku stvarnost zemlje, već je svaka analizira iz svog osobenog aspekta (ugla), sa odgovarajućim teorijskim osloncem i metodologijom, obuhvatajući prvenstveno određenu stranu ekonomske problematike. Upravo zato, uspešnim savladavanjem sadržaja predmeta Nacionalna ekonomija student će biti osposobljen da razmatra celinu ekonomske stvarnosti zemlje u kojoj živi i radi, da na njoj proverava, potvrđuje/osporava teorijske zakonitosti ili nalaze do kojih je sam došao, zatim da primenjuje brojna već stečena metodološka znanja i na odgovarajući način interpretira dobijene rezultate, sa stanovišta celine privrede zemlje.

Osnovni sadržaj predmeta – Nacionalna ekonomija na sveobuhvatan način, celovito i svestrano proučava uslove, stanja i promene u ekonomskoj stvarnosti bilo koje pojedinačno posmatrane zemlje, po pravilu one u kojoj se izučava. Uobičajeno se definiše kao primenjena makroekonomska disciplina, što znači da je njen predmet posmatranja privredna stvarnost određene zemlje, njena privreda kao celina. Istražuje stanja i promene u agregatima, determinante i uslove koji ih određuju, te međusobne odnose sektora ili regiona, pojedinačno/različito grupisane prema izabranim kriterijima. Najčešće se agregiranje vrši na osnovu sličnosti primenjenih procesa rada ili po teritorijalnoj pripadnosti, da bi se sa nekoliko nivoa izvršio potpun obuhvat raznovrsnim makroekonomskim agregatima. Kako ni jedna privreda, ma koliko velika i razvijena bila, nije samodovoljna to Nacionalna ekonomija u svojim istraživanjima ima u vidu i brojne oblike međunarodne razmene, odnosno celinu raznovrsnih ekonomskih odnosa sa inostranstvom.

Ova ekonomska disciplina prevashodno posmatra privrednu aktivnost zemlje u njenoj ukupnosti, kao – proizvodnju, raspodelu, razmenu, upotrebu i potrošnju (društveni proizvod, amortizacija, nacionalni dohodak, akumulacija, investicije, potrošnja stanovništva, prihodi i rashodi države, obim i struktura spoljnotrgovinske razmene, kao i celina ekonomskih odnosa sa inostranstvom), zatim proizvodne fondove u ulozi kapitala, ukupnu zaposlenost i nezaposlenost, broj i raznovrsne strukture stanovništva, prirodne izvore i uslove, te niz drugih. Sem agregatnim veličinama, Nacionalna ekonomija kao naučna/nastavna disciplina bavi se celinom privrede i kroz brojne uprosečena izraze stvarnosti – kretanje cena i relativne odnose (kao izraz uslova u kojima se formira ukupna ponuda i ukupna tražnja); profitnim stopama; prosečnim platama i njihovim odnosom prema profitu i produktivnosti rada; te per capita (po stanovniku) projekcijama svih agregata kojima se mogu preciznije iskazivati kretanja i upoređivati sa ostalim privredama.

Smisao ekonomskog pristupa uopšte, a kod Nacionalne ekonomije prevashodno na makro nivou, znači traženje puteva za uspostavljanje racionalne veze između ciljeva i raspoloživih sredstava za njihovo ostvarenje. Time se želi istaći nužnost izbora između većeg broja raznorodnih ciljeva koji se mogu dostići, na jednoj strani, i uslova za to, određenih ograničenim izvorima (resursima), uslovima, te ostalim raspoloživim činiocima, postojećom proizvodnjom, odnosno novostvorenom vrednošću, rečju upotrebom raspoloživog ekonomskog potencijala, na drugoj.

Struktura i dinamika rada na predmetu

Pošto smo prethodno naveli osnovni sadržaj predmeta Nacionalna ekonomija, u nastavku ćemo izložiti tematski plan rada sa dinamikom izvođenja predavanja i vežbi.

Predavanja u školskoj 2005/06. godini
 

Nedelja Tematska celina Nastavnik
I
Nacionalna ekonomija kao nauka
SD
Nacionalna ekonomija kao nauka – makroekonomski agregati
II
Nacionalna ekonomija kao nauka - statisticko metodološka objašnjenja
GR
Nacionalna ekonomija kao nauka - statisticko metodološke osnove analize i istraživanja
III
Razvojne mogucnosti privrede Srbije i Crne Gore - akumulacija i investicije
BJG
IV
Tehnološki progres, rast i razvoj nacionalne privrede
SD
V
Globalna struktura privrede i razvoj najvažnijih privrednih oblasti
SD
VI
Državni sektor privrede i javnih usluga
SD
Razvoj društvenih delatnosti
VII
Regionalni razvoj
SD
Regionalni dispariteti Srbije i Crne Gore i mogucnosti njihovog sužavanja
VIII
Stanovništvo kao cinilac privrednog razvoja
BJG
IX
Prirodni uslovi i izvori
GR
X
Kapital kao cinilac privrednog razvoja
BJG
XI
Razvojni tokovi u istorijskoj retrospektivi i moguce solucije pred privredom Srbije i Crne Gore
BJG
XII
Tržište i privatna svojina kao glavni oslonci privrede Srbije i Crne Gore i problem tranzicije
GR
XIII
Ekonomska politika kao izraz makroekonomskog upravljanja privredom i moguce opcije njenog vodenja u složenoj stvarnosti Srbije i Crne Gore
GR
XIV
Privreda Srbije i Crne Gore kao deo svetske privrede
GR
XV
Privredni razvoj i blagostanje stanovništva (Human Welfare)
BJG
Najvažniji otvoreni problemi privrede Srbije i Crne Gore i mogucnosti njihovog rešavanja
BJG

Skracenice u koloni Nastavnik:
BJG – prof. dr Biljana Jovanovic Gavrilovic
GR – prof. dr Gojko Rikalovic
SD – prof. dr Stevan Devetakovic

Vežbe u školskoj 2005/06. godini

Nedelja Tematska celina
I
Nacionalna ekonomija kao nauka
Nacionalna ekonomija kao nauka – makroekonomski agregati
II
Nacionalna ekonomija kao nauka - statisticko metodološka objašnjenja
Nacionalna ekonomija kao nauka - statisticko metodološke osnove analize i istraživanja
III
Razvojne mogucnosti privrede Srbije i Crne Gore - akumulacija i investicije
IV
Tehnološki progres, rast i razvoj nacionalne privrede
V
Globalna struktura privrede i razvoj najvažnijih privrednih oblasti
VI
Državni sektor privrede i javnih usluga
Razvoj društvenih delatnosti
VII
Regionalni razvoj
Regionalni dispariteti Srbije i Crne Gore i mogucnosti njihovog sužavanja
VIII
Stanovništvo kao cinilac privrednog razvoja
IX
Prirodni uslovi i izvori
X
Kapital kao cinilac privrednog razvoja
XI
Razvojni tokovi u istorijskoj retrospektivi i moguce solucije pred privredom Srbije i Crne Gore
XII
Tržište i privatna svojina kao glavni oslonci privrede Srbije i Crne Gore i problem tranzicije
XIII
Ekonomska politika kao izraz makroekonomskog upravljanja privredom i moguce opcije njenog vodenja u složenoj stvarnosti Srbije i Crne Gore
XIV
Privreda Srbije i Crne Gore kao deo svetske privrede
XV
Privredni razvoj i blagostanje stanovništva (Human Welfare)
Najvažniji otvoreni problemi privrede Srbije i Crne Gore i mogucnosti njihovog rešavanja


Oblici i način rada na predmetu

Predavanja na predmetu Nacionalna ekonomija realizuje troje nastavnika, kako se vidi i iz napred izloženog plana rada, a za vežbe je pored svih nastavnika angažovano više demonstratora (u zavisnosti od broja grupa na drugoj godini studija, odnosno broja upisanih studenata). Deo predavanja biće realizovan uz upotrebu savremenih kompjuterskih prezentacija kojima će se dopunjavati i aktuelizovati raspoloživi podaci, saznanjima što su u međuvremenu stečena, a sve to uz aktiviranje studenata u analizama i unapređenju ovih. S druge strane, deo predavanja realizovaćemo na klasičan, ex katedra način, kako bi se slušaocima omogućilo lakše praćenje i postupnost u izlaganju onih delova materije koje inače teže savlađuju, te da se razbije monotonija u procesu nastave.

Vežbe se izvode korišćenjem raznovrsnih oblika rada, kao što su analiza primera iz prakse, rešavanje zadataka, osvežavanje gradiva i provera znanja studenata, diskusije na dogovorene teme ili po izlaganjima tema obrađenih u seminarskim radovima, simulacije i igre, individualne/grupne prezentacije i drugi. Na većem broju časova vežbi za grupe koje vode demonstratori učestvovaće i nastavnici, kako bi se obezbedila ujednačenost valorizacije aktivnosti, odnosno praćenje rada tokom procesa priprema za ispit. Zavisno od mogućnosti i brojnosti studenata na grupi, prati se njihovo prisustvo časovima.

Svi oblici aktivnosti studenata mogu biti osnova za ispunjenje predispitne obaveze, tj. ukoliko student u toku godine pokaže da je ovladao delom materije putem provere koja se vrši na kolokvijumu (do 33% učestvuje u ukupnoj oceni) ili kroz ostale raznovrsne oblike aktivnosti (takođe do 33% učestvuje u ukupnoj oceni) demonstrira da sistematski prati i savladava gradivo, stiče uslove za potpis/overu da je ispunio predispitnu obavezu i ostala Statutom/Zakonom predviđena prava po tom osnovu.

Grupa koju vodi određeni nastavnik, odosno gde prati i učestvuje u procesu rada zajedno sa demonstratorom, može računati da u junskom/julskom roku polaže ispit kod istog, a u sledećim rokovima primenjuje se na Fakultetu usvojeni princip rotacije ispitivača.

Način ocenjivanja na predmetu

Pošto se valorizuju i prate svi oblici aktivnosti studenata u nastavi, to ih nastavnik prilikom zaključenja ocene uzima u obzir – čineći do 66% u ukupnoj oceni. Na osnovu rezultata postignutih ukupnom aktivnošću, studentu može biti oslobođen provere na ispitu dela materije kojom je ovladao tokom nastavnog procesa u junsko/julskom ispitnom roku.

Literatura
Dr Stevan Devetaković, Dr Biljana Jovanović Gavrilović, Dr Gojko Rikalović, NACIONALNA EKONOMIJA, udžbenik, CID, Beograd, 2005.

Držimo da one uobičajene izvore za tekuće praćenje kretanja u nacionalnoj ekonomiji Srbije i Crne Gore (stručne i naučne časopise) studenti Ekonomskog fakulteta u Beogradu i inače prate, to ih nismo posebno nabrajali. Uz to, s obzirom da je izdavačka delatnost našeg Fakulteta dosta živa i raznovrsna, smatramo da je povoljna okolnost i upućujemo ih na odgovarajuća tekuća izdanja – prigodne zbornike radova, prevode iz strane literature, monografije i sve druge izvore koji se bave iz različitih uglova makroekonomskom stvarnošću Srbije i Crne Gore.

Nastavnici i saradnici

dr Stevan Devetaković, redovni profesor, kabinet 420/IV, tel. 30 21 177, e-mail: sdvtkvic@one.ekof.bg.ac.yu
dr Biljana Jovanović Gavrilović, redovni profesor, kabinet 422/IV, tel. 30 21 031, e-mail: bgavrilo@one.ekof.bg.ac.yu
dr Gojko Rikalović, redovni profesor, kabinet 615/VI, tel. 30 21 172, e-mail: rikgoj@one.ekof.bg.ac.yu

Stalnih saradnika na predmetu za sada nema. Svaki od nastavnika vodi i po dve grupe za vežbe, a ukoliko ih ima više angažuju se i demonstratori sa kojima zajedno nastavnici vode odgovarajuće grupe.