JAVNE FINANSIJE


CILJ I SADRŽAJ PREDMETA, NJEGOVO MESTO I ZNAČAJ U OBRAZOVANU STUDENATA


Javni odnosno državni sektor u savremenim uslovima ima značajne razmere. Javno trošenje odnosno fiskalno opterećenje je u mnogim savremenim državama oko polovine GDP i pokazuje tendenciju povećavanja. Objašnjenje što je to tako se mora potražiti u okolnostima da tržišni mehanizam nije u stanju da uvek ostvari sve funkcije. Mogu nastati situacije u kojima tržište ne može dati optimalne rezultate. U tom slučaju se postavlja pitanje, kako država može da interveniše na način da se ostvari efikasna preraspodela resursa. Izučavanje predmeta javne (državne) finansije, treba da omogući studentima da ovladaju njegovim brojnim i složenim kategorijalnim pitanjima i problemima, da budu u stanju da ocene njihov značaj i domet kako sa mikro tako i sa makroekonomskog aspekta.


STRUKTURA PREDMETA

Grosso modo, oblast javnih (državnih) finansija obuhvata četiri veće celine. To su: (1) javni rashodi, (2) javni prihodi, (3) budžet i njemu slične finansijske institucije i (4) finansijsko izravnanje.
Javne (državne) rashode čini trošenje materijalnih sredstava radi zadovoljenja javnih potreba pomoću novca, odnosno javni rashodi su izdaci koje država čini u javnom interesu zadovoljenja javnih potreba.
Javni (državni) prihodi su sredstva kojima država finansira različite vrste javnih potreba, odnosno javnih (državnih) rashoda. Oni čine, po pravilu i najčešće, deo novostvorene vrednosti budući da se najčešće prikupljaju (naplaćuju) iz izvora koji se ekonomski obnavljaju. Bazična njihova podela je na (1) derivativne (javnopravne) javne prihode do kojih država dolazi na osnovu svoga imperijuma, vršeći preraspodelu nacionalnog dohotka na osnovu ¨poreskih¨ zakona i (2) originerne (privatnoprvane) javne prihode koje država ostvaruje svojom poslovnom aktivnošću.
Budžet predstavlja godišnji računsko-pravni akt koji usvaja narodna skupština (parlament) i koji sadrži javne rashode i javne prihode. Slični njemu su finansijski planovi organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Osim navedenih, mogu postojati i neke druge, specifične i ad hoc ustanovljene, finansijske institucije.
Finansijsko izravnanje predstavlja razrešavanje problema raspodele javnih prihoda i javnih rashoda između viših i nižih političko-teritorijalnih jedinica u okvirima jedne države, kako složene (federativne) tako i unitarne i po pravilu decentralizovane.


PLAN RADA SA DINAMIKOM IZVOĐENJA NASTAVE PO TEMAMA (DATUMI PREDAVANJA TEMA)

Predmet je jednosemestralni, sluša se V-og odnosno VII-og semestra, zavisno od smera.
Fond predavanja po Nastavnom planu i programu iznosi 60 časova a plan predavanja, po terminima, izgleda kako sledi.

Prva nedelja: 3-9. oktobar 2005.
Prvi dvočas. Učinio bi se uvod u nastavu predmeta, prezentacijom ovog informacionog paketa, sa naglaskom na objašnjenje cilja predmeta, njegovog sadržaja i strukture, načina prezentacije predavanja i načina rada na vežbama. Posebna pažnja bi bila posvećena načinima i modalitetima provere znanja i prezentaciji ispitnih pitanja. Upoznavanje sa literaturom, kao osnovnom tako i dopunskom. Upoznavanje sa zakonskim propisima i načinima njihovog korišćenja. Obratiće se posebna pažnja na pronalaženje što adekvatnijeg načina asmimilacije (savladavanja, učenja) sadržaja zakonskih tekstova. Dogovor oko vremena i modaliteta konsultacija.
Drugi dvočas. Javne (državne) finansije kao prevashodno ekonomska nauka. Njihov odnos sa drugim naučnim disciplinama, posebno ekonomskim i pravnim. Razvoj nauke o javnim finansijama. Savremena nauka o javnim finansijama i njen značaj.

Druga nedelja: 10-16 oktobar 2005.
Treći dvočas. Fiskalno opterećenje, pojam, značaj i sadržaj. Vrste fiskalnog opterećenja. Koeficijenat fiskalnog opterećenja, marginalna poreska stopa i relativni poreski pritisak. Fiskalno opterećenje u svetu i u Srbiji. Tendencije fiskalnog opterećenja i njegove granice.
Četvrti dvočas. Upoznavanje sa javnim rashodima, njihovim značajem, pojmom i definicijama. Priroda i karakter javnih rashoda. Javni sektor i javna dobra, tipologija javnih dobara. Čista i nečista (mešovita) javna dobra, zaslužna javna dobra, slepi putnik, eksternalije. Javni rashodi i užem i javni rashodi u širem smislu. Načela javnih rashoda.

Treća nedelja: 17-23. oktobar 2005.
Peti dvočas. Pokriće javnih rashoda. Struktura javnih rashoda. Efekti (učinci) javnih rashoda. Delovanje na agregatnu tražnju odnosno ponudu. Teorije filtra, multiplikatora, akceleratora i pump priming policy. Efikasnost i racionalnost javnih rashoda: Planning, Programming, Budgeting sistem (PPB sistem), Zero-Base-Budgeting sistem (ZBB sistem) i Sunset Legislation sistem (SL sistem).
Šesti dvočas. Obim javnih rashoda. Uzroci rasta javnih rashoda (A. Wagner, G. Jeze, Schulz i Haris i drugi), prividni i stvarni uzroci rasta javnih rashoda.

Četvrta nedelja. 24-30. oktobar 2005.
Sedmi dvočas. Podele (kasifikacije) javnih rashoda. Teorijske podele javnih rashoda. GFS klasifikacija javnih rashoda.
Osmi dvočas. Javni prihodi, značaj, pojam i definicije. Priroda i karakter javnih prihoda. Vrste javnih prihoda. Klasifikacije i evidentiranje javnih prihoda. Međunarodne klasifikacije javnih prihoda, OECD i GFS klasifikacije, sličnosti i razlike.

Peta nedelja: 31. oktobar – 6 novembar 2005.
Deveti dvočas. Porezi, pojam i definicije poreza, elementi poreza, teorije opravdanja poreza. Elementi poreskopravnog odnosa.
Deseti dvočas. Principi oporezivanja, opšti pristup i vrste principa. Finansijski, ekonomski, socijalnopolitički i pravno -administrativni poreski principi.

Šesta nedelja. 7 – 13 nobevmar 2005.
Jedanaesti dvočas. Ciljevi oporezivanja, fiskalni i nefiskalni ciljevi oporezivanja. Efekti oporezivanja, pojam i vrste efekata oporezivanja. Efekti supstitucije, stimulacije i stabilizacije. Izbegavanje plaćanja poreza. Siva ekonomija.
Dvanaesti dvočas. Dvostruko oporezivanje, pojam, vrste i uzroci dvostrukog oporezivanja. Metode i mere za sprečavanje odnosno eliminaciju dvostrukog oporezivanja. Fenomeni slični dvostrukom oporezivanju: nadoporezivanje, kumuliranje i dvostruko ekonomsko oporezivanje.

Sedma nedelja. 14-20 novembar 2005.
Trinaesti dvočas. Poreski sistem, pojam i definicija. Poreski monizam i poreski pluralizam. Struktura savremenih poreskih sistema. Struktura poreskog sistema Srbije. Harmonizacija poreza u Evropskoj Uniji.
Četrnaesti dvočas. Klasifikacije poreza. Porezi na imovinu. Pojam imovine u poreskom smislu reči. Vrste poreza na imovinu. Porezi na imovinu u statici i porezi na imovinu u dimanici. Porezi na imovinu u statici: nominalni i realni porezi na imovinu. Porezi na imovinu u dinamici: na finansijske i kapitalne transakcije (sa naknadom) i u slučaju smrti i poklona (bez naknade).

Osma nedelja: 21-27 novembar 2005.
Petnaesti dvočas. Porezi na imovinu u Srbiji.
Šesnaesti dvočas. Porezi na prihode. Vrste poreza na prihode. Porez na dohodak građana (fizičkih lica). Pojam dohotka i pojam prihoda u nauci o javnim finansijama. Cedularno, globalno i mešovito oporezivanje, prednosti i nedostaci. Kriterijumi za izbor sistema poreza na dohodak građana. Elementi poreza na dohodak građana. Standardni i nestandardni odbici.

Deveta nedelja: 28. novembar – 4 decembar 2005.
Sedamnaesti dvočas. Porez na dohodak građana u Srbiji, mešoviti sistem. Predmet oporezivanja, poreski obveznik, poreska osnovica, poreske stope, poreske olakšice. Akontaciono oporezivanje pojedinih vrsta prihoda građana. Godišnji porez na dohodak građana u Srbiji.
Osamnaesti dvočas. Porez na dobit preduzeća. Koncepti oporezivanja dobiti preduzeća. Klasični sistem i sistemi poreske integracije. Ekonomsko dvostruko oporezivanje: pojam, vrste i mere za spečavanje odnosno smanjenje dvostrukog ekonomskog oporezivanja. Elementi poreza na dobit preduzeća: poreski obveznik, poreska osnovica, poreske stope i poreske olakšice. Poreski bilans, usklađivanje prihoda i rashoda, povezana lica i transferne cene. Poresko konsolidovanje i grupno oporezivanje. Utanjena kapitalizacija.

Deseta nedelja: 5-11. decembar 2005.
Devetnaesti dvočas. Porez na dobit preduzeća u Srbiji, značaj, mesto i domet oporezivanje dobiti preduzeća u Srbiji. Komparativni prikaz rešenja u poreskom zakonodavstvu Srbije, zemalja OECD i zemalja u tranziciji.
Dvadeseti dvočas. Porezi na dobra i usluge u savremenim poreskim sistemima, vrste poreza na dobra i usluge. Opšti porezi na dobra i usluge (porezi na promet) – jednofazni i svefazni porezi na promet proizvoda i usluga. Porez na promet u maloprodaji i svefazni neto porez na promet (porez na dodatu vrednost): prednosti i nedostaci jednog i drugog. Porezi na pojedinačna dobra i usluge – akcize, dobit fiskalnih monopola, ostali porezi na upotrebu držanje i nošenje dobara. Carine kao javni prihod, pojam i karakteristike.

Jedanaesta nedelja. 12- 18 decembar 2005.
Dvadeset prvi dvočas. Porez na dodatu vrednost, istorijski pogled, karakteristike, klasifikacije, prednosti i nedostaci, paradoksi. Direktive Evropske Unije i problemi harmonizacije poreza na dodatu vrednost. Porez na dodatu vrednost u Srbiji.
Dvadeset drugi dvočas. Takse, pojam, razvoj i karakteristike taksa. Utvrđivanje i naplata taksa. Klasifikacije taksa, taksena načela i elementi taksa. Sistem taksa u Srbiji. Republičke i lokalne takse. Naknade, pojam i vrste naknada. Sličnost i razlike taksa i naknada.

Dvanaesta nedelja: 19-25. decembar 2005.
Dvadeset treći dvočas. Pojam socijalne sigurnosti i oblici njenog pružanja. Finansiranje socijalne sigurnosti, sistemi finansiranja socijalnog osiguranja. Doprinosi za socijalno osiguranje, pojam i karakteristike. Sistem doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u Srbiji.
Dvadeset četvrti dvočas. Samodoprinos. Privredni (nefiskalni) javni prihodi. Javni prihodi koje država ostvaruje svojom poslovnom aktivnošću ili upotrebom svoje imovine. Domenski prihodi, prihodi javnih preduzeća i ustanova, prihodi od državne imovine. Ostali javni prihodi (koncesiona naknada, prihodi od privatizacije, od emisije novca, novčane kazne i slično).

Trinaesta nedelja: 26.decembar 2005 – 1.1.2006. godine.
Dvadeset peti dvočas. Javni zajam. Pojam i osnovne karakteristike javnog zajma. Uzroci nastajanja javnog zajma. Klasifikacije javnog zajma. Emisija javnog zajma. Konverzija, konsolidacija i amortizacija javnog zajma. Javni dug, pojam i vrste. Politika javnog duga u svetu. Javni zajam i garancije u Srbiji. Javni dug, veličina, struktura i politika javnog duga u Srbiji.
Dvadeset šesti dvočas. Budžet, pojam i definicije budžeta. Budžet u finansijskoj teoriji i politici. Funkcije budžeta i načela budžeta. Budžetska procedura. Savremene budžetske teorije. Vanbudžetske institucije. Finansijski programi, budžetski fondovi, posebni računi i podračuni i finansijski planovi fondova obaveznog socijalnog osiguranja.

Četrnaesta nedelja: 2- 8. januar 2006.

Dvadeset sedmi dvočas. Budžetski sistem Srbije. Memorandum o budžetu. Budžet Republike i budžeti nižih teritorijalnih jedinica. Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava. Budžetski kalendar. Postupak donošenja budžeta. Sistem budžetskog izveštavanja. Postupak usvajanja završnog računa budžeta. Budžetska kontrola i revizija. Trezor. Vanbudžetske institucije u Srbiji - finansijski programi, budžetski fondovi, posebni računi i podračuni i finansijski planovi fondova obaveznog socijalnog osiguranja.
Dvadset osmi dvočas. Finansijsko izravnanje, fiskalni federalizam i fiskalna decentralizacija. Raspodela javnih prihoda i raspodela javnih rashoda između viših i nižih političko-teritorijalnih jedinica. U federacijama - finansijsko izravnanje između savezne države i federalnih jedinica. U unitarnim državama – finansijsko izravnanje između centralne i lokalnih vlasti. Horizontalno i vertikalno finansijsko izravnanje. Finansijsko izravnanje u Srbiji.

Petnaesta nedelja: 9-15. januar 2006.
Dvadeset deveti dvočas. Fiskalna decentralizacija. Razlozi za fiskalnu decentralizaciju, principi i modeli fiskalne decentralizacije. Evropska povelja o lokalnoj samoupravi. Pripadnost i raspodela javnih prihoda u Srbiji. Prihodi koji pripadaju Republici, Pokrajini odnosno lokalnim samoupravama (gradovima i opštinama). Finansiranje lokalne samouprave u Srbiji. Povereni i izvorni poslovi lokalne samouprave. Raspodela funkcija i prihoda u gradskim zajednicama u Srbiji. Finansiranje funkcija državne zajednice Srbija i Crna Gora
Trideseti dvočas. Završne aktivnosti i dogovori vezani za ocenjivanje savladanog znanja, pripremanje za ispit, provera literature, zakonskih tekstova.

OBLICI RADA NA VEŽBAMA

Fond vežbi po nastavnom planu i programu iznosi 30 časova. Vežbe se održavaju za četiri grupe po sledećim smerovima: (1) Ekonomska analiza i politika, Marketing i Menadžment (2) Računovodstvo, revizija i finansijsko upravljanje, (3) Finansije, bankarstvo i osiguranje, Turizam i ugostiteljstvo i (4) Trgovina i Međunarodna ekonomija i trgovina. Predavanja i vežbe se održavaju po sistemu dvočasa.
Vežbe bi počele uporedo sa početkom nastave i obuhvatale bi materiju koja se predaje na dva korespodentna časa. Naime, predviđeno je da se nedeljom drže dva časa predavanja i jedan čas vežbi. Budući da se vežbe održavaju u četiri grupe, rad na vežbama bi se sadržinski prilagodio smerovima čije su vežbe u pitanju. To praktično znači, ilustracije radi, da ako je u pitanju smer Ekonomska analiza i politika, Marketing i Menadžment, da bi se više poentirali vežbanje i seminarski radovi iz oblasti budžetske politike i makroekonomskih i mikroekonomskih efekata oporezivanja i slično. Suprotno, na vežbama smera Međunarodna ekonomija i spoljna trgovina nastojalo bi se da se što više predmetna materija, kroz sadržaj vežbi i seminarske radove, provuče kroz prizmu međunarodnih ekonomskih odnosa (na primer, komparativni poreski sistemi, međunarodni aspekti oporezivanja, problemi harmonizacije u okvirima Evropske unije i slično).
Analiza primera iz prakse (studije slučaja) će biti, uz nužno ukazivanje na sadržaje prethodno održanih predavanja, jedan od osnovnih modaliteta rada na vežbama. Takođe, nastojaće se da se vežbe obogate raspravama urađenih i prihvaćenih seminarskih radova, uz prethodnu najavu njihove teme. Konačno, studenti su, takođe, pozvani da u skladu sa iznetim rasporedom predavanja sugerišu sadržaj rada (temu) na vežbama. To mogu učiniti kako u toku samih časova, tako i u terminima predviđenim za konslutacije. Konačno, nastavnici će nastojati da vežbe prilagode smerovima koji vežbaju, onako kako je to navedeno u prethodnoj tačci.


NAČIN OCENJIVANJA NA PREDMETU

Zadržaće se u osnovi klasična provera znanja putem usmenog ispita. Naime, na ispitu student izvlači pitanja na tri ceduljice različitih boja sa po jednim pitanjem (svaka boja pokriva jednu trećinu ispitne materije – osnovne literature). Može se zameniti jedna cedulja, bez penalizacije, odnosno i druga sa penalizacijom od –1. Na svako se pitanje daje ocena odmah po završenom odgovaranju i sve tri ocene treba da budu pozitivne. U slučaju penalizacije (-1) jedna ocena mora biti iznad najniže pozitivne ocene (iznad 6). Registrovane aktivnosti studenta na predavanjima, a posebno na vežbama, imaju značaja na usmenom ispitu samo u slučaju sve tri pozitivne ocene i to kao mogućnost (uslov) za dobijanje ocene veće od postignute na ispitu.


LITERATURA

Osnovna literatura
1. B. Raičević, Javne finansije, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd, 2005. godine,
2. Zakoni Republike Srbije i to: (1) Zakon o porezu na dohodak građana, (2) Zakon o porezu na dobit preduzeća, (3) Zakon o porezima na imovinu, (4) Zakon o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, (5) Zakon o porezu na dodatu vrednost, (6) Zakon o akcizama, (7) Zakon o budžetskom sistemu Srbije, (8) Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, (9) Zakon o carinskom sistemu i (10) Zakon o lokalnoj samoupravi. Valja konsultovati važeće zakonske tekstove.
Uz osnovnu literaturu studenti dobijaju i ispitna pitanja. Uz svako ispitno pitanje se u zagradi navode stranice udžbenika na kojima se nalazi njegova obrada. Ukoliko se pitanje odnosi na materiju koja je regulisana odgovarajućim zakonom, onda se u zagradi nalaze brojevi članova zakona koje valja konsultovati.

Dodatna literatura
3. R. Musgrave, Teorija javnih finansija, Naučna knjiga, Beograd, 1973. godine;
4. D. Popović, Nauka o porezima i poresko pravo, Savremena administracija, Beograd, 1997. godine;
5. J. Lovčević, Institucije javnih finansija, šesto izdanje, Službeni list SRJ, Beograd, 1997. godine;
6. R. i P. Musgrave, Public Finance in Theory and Practice, Fifth Edition, McGraw-Hill International Editions, New York, 1989. godine;
7. J. Stiglitz, Ekonomija javnog sektora, Ekonomski fakultet, Beograd, 2004. godine;
8. A. Vigvari, B. Raičević i Z. Brnjas, Osnovi teorije državnog budžeta i finansijski poslovi samouprava, Evropski pokret u Srbiji, Beograd i Prometej, Novi Sad, 2003. godine.


PODACI O NASTAVNICIMA I SARADNICIMA NA PREDMETU

Nastavu i vežbe održavaju dva nastavnika: prof. dr Božidar B. Raičević, redovni profesor, broj kabineta 311 i dr Brankica Gagić, docent, broj kabineta 602. Prof. B. Raičević i dr B. Gagić primaju studente u sledećim terminima: (1) posle predavanja i vežbi, (2) po dogovoru i (3) redovno ponedeljnikom od 12 do 13 časova i petkom od 10 do 12 časova. Telefoni na koje se nastavnici mogu kontaktirati su telefoni centrale fakulteta, odgovarajući lokali.