Одржан скуп „Живо наслeђe и локални развој крeативнe eкономијe”

Поводом Дана европске баштине 2023. у оквиру иницијативе Креативно стакло Србије одржан је скуп посвећен живом наслеђу и локалном развоју креативне економије, са посебним фокусом на параћинско стакларство.

Учесници скупа проф. др Жаклина Стојановић, декан Економског факултета, Универзитет у Београду, Маја Кнежевић, Стална конференција градова и општина, Естела Радоњић-Живков, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд, др Христина Микић, ванредни професор, Универзитет Метрополитан, иницијатива Creative Glass Serbia и др Дејан Молнар, ванредни професор, Економски факултет, Универзитет у Београду / ФРЕН у занимљивој, живој и аргументованој дискусији су изнели следеће основне закључке:

• Неопходно је преиспитивање постојећих модела локалног развоја и фокус ставити на ендогене факторе развоја, међу којима културно наслеђе, као ресурс, треба да заузме значајније место.
• У домену живог наслеђа, локалне самоуправе у сарадњи са другим установама и организацијама које се баве његовом заштитом више пажње треба да посвете документовању и евидентирању живог наслеђа на својој територији, како би се ефикасно спроводили процеси превентивне заштите и његовог очувања.
• Сарадњу са заводима за заштиту споменика културе и другим установама заштите треба успостављати системски и дугорочно, при чему значајну улогу треба да имају професионалци и стручњаци из ових установа, пре свега у процесима документовања и утврђивања мера заштите културног наслеђа.
• Приликом планирања локалног развоја креативне економије треба водити рачуна о врстама механизама и начинима њихове примене, а пажњу треба усмеравати и на популаризацију економске одрживости, као једног од постулата очувања културног наслеђа.
• Јединице локалне самоуправе треба системски да раде на интегрисању живог наслеђа у своје развојне стратегије и политике, и да му приступају кроз међусекторску сарадњу.
• Већи значај треба дати младима и руралном развоју, те интеррелацијама са културом, живим наслеђем и креативним предузетништвом.
• Банализација и девастирање културног наслеђа је потенцијална опасност која настаје услед нестручних, брзих и исхитрених покушаја да се културно наслеђе учини занимљивим, спектакуларним и фасцинантним. ,,Инстант” искоришћавање наслеђа често доводи до његове девастације. Због тога је адекватна заштита, интерпретација и популаризација наслеђа важна у подизању шире свести о његовим вредностима, али и као превентива овим приступима са негативним последицама.
• Јединице локалне самоуправе и друге заинтересоване стране више треба да се фокусирају на иновативне моделе ревитализације наслеђа, који се не темеље на псеудо наслеђу и новоформираним атракцијама за префиксом “етно” – производи, манифестације и сл. Најчешће је реч о творевинама којима се брзо може креирати додата вредност, истицањем неких посебних “етно” својстава. Употреба културног наслеђа и традиције ван њиховог културног и друштвеног контекста, често доводи до појаве да се коришћењем различитих комуникационих и маркетиншких стратегија одређеном елементу наслеђа приписују својства и утврђују вредности иако их они не поседују, што доводи до непожељних појава на локалном нивоу и карикирања вредности наслеђа.
• Већи значај треба дати дигиталним технологијама у документовању, истраживању и очувању наслеђа, али и савременим приступима и бољој повезаности са креативним предузетништвом, уметницима и креативцима.
• Несистематични приступи и они који су пројектно оријентисани немају ширу визију о економској одрживости наслеђа, која је кључна за његово очување и стога могу негативно утицати на читав процес заштите наслеђа.
  Културно наслеђе је база знања и представља важан ресурс за стварање аутентичних културних изараза на локалном нивоу и кроз различите механизме треба подстицати њихову разноликост и баштињење.
• Сарадња различитих заинтересованих страна је кључна у очувању живог наслеђа и у овим односима сарадње значајну улогу треба да има локална заједница.
• Креативно предузетништво и креативна економија могу бити добар оквир за синергију наслеђа и креативности на локалном нивоу, али њу не треба схватити и спроводити као ad hoc подухват. Пример иницијативе „Креативно стакло Србије“ указује на важност постојања шире визије, добре сарадње између заинтересованих страна и више подручја на којима се делује, како би процеси очувања и ревитализације живог наслеђа дали жељене резултате.
• Креативан приступ различитим елементима наслеђа, може му пружити нови, савремен живот који је у духу вредности које желимо да очувамо и његове дугорочне одрживости.

Догађај је реализован у оквиру иницијативе „Креативно стакло Србије“ која промовише повезивање традиције стакларства, креативног предузетништва и привреде у партнерству Института за креативно предузетништво и иновације, Економског факултета, Универзитета у Београду и ФРЕН ЛАБ-а за креативну економију.